Da bi se bolje razumjela Hristova uloga u spasenju mora se razmjeti od cega nas On spasava i zasto nam je vazano spasenje. Iz toga razlga ja objavljujem ovaj rad koji govori o padu u geh i posledicama koje je greh prouzrocio.
Pad u greh i priroda greha
Dnevna štampa obiluje izveštajima o ratovima, ubistvima, nesrećama, prirodnim katastrofama. Sva ova i mnoga druga zla deo su sveta u kome živimo. U manjoj ili većoj meri zlo koje nas okružuje, hteli mi to ili ne, utiče na naš život. Odakle greh i zlo na ovom svetu, kada je Bog stvorio ovaj svet potpuno savršenim (1. Mojsijevu 1, 31)? Ovo je tajna za mnoge. Međutim, Sveto pismo otvoreno govori o pojavi greha, prirodi greha i njegovim posledicama. Biblija ima rešenje i za problem zla.
A. Početak greha
Greh nije proizvod Božjeg stvaranja. Bog je svet stvorio savršenim i čitav svemir bez mrlje zla živeo je u apsolutnoj moralnoj harmoniji. Božija namera je bila da njegova stvorenja žive u miru, sreći i blagostanju. Zato je i stvorio svet savršeno dobrim (1 Mojsijeva 1, 31).
Greh je rezultat pobune slobodnog stvorenog bića. To biće se zove đavo ili sotona. Bog nije stvorio sotonu. On je stvorio savršenog anđela heruvima koji je boravio u neposrednoj Božijoj prisutnosti.
Lucifer je bio najuzvišenije Božje stvorenje. Međutim, u određenom trenutku u istoriji svemira u ovom biću pojavila se želja da sam postane božanstvo (Isaija 14, 13-14). Ova želja, da se iznad suverenog Boga postavi lično ja predstavlja koren greha i zla (Jezekilj 28, 12-15). Biblija kaže da se Lucifer poneo svojom lepotom (Jezekilj 28, 17), tj. u njemu su se pojavili ponos i oholost. Ljubav i obožavanje koje su ostala stvorenja ukazivala Bogu želeo je za sebe. Zato je pred ostalima počeo da unižava Božiji karakter i govori protiv njegovog autoriteta. Tako je postao protivnik (značenje reči sotona) i opadač (značenje reči đavo). On nije prevario ne samo sebe i upao u zamku zla, nego je prevario i mnoge anđele koji su, njemu poslušni, postali neprijateljski duhovi ili demoni. Naravno, s obzirom na prirodu Neba i savršenstvo svetosti koje postoji na nebu sotona se, otvorenim opredeljenjem za pobunu protiv Božje vladavine ljubavi i milosti, sam isključio iz nebeskih redova.
S obzirom na prirodu velike borbe između Boga i sotone (koja stoji iza čitave istorije čovečanstva) postoji postepeno zbacivanje, odnosno uništenje sotone.
slika zbacivanja sotone
Prvo zbacivanje sotone dogodilo se posle njegove pobune na Nebu i ono je opisano u knjizi proroka Isaije 14, 12. Drugo zbacivanje sotone, kada mu je zabranjen svaki pristup Božjem prestolu i kada je u svom delovanju ograničen na samo na ovoj Zemlji, desilo se prilikom Hristovog raspeća (vidi: Otkrivenje 12, 7-9. u kontekstu opisa Hristove pobede na krstu u Otkrivenju 12, 10-13). Treće i poslednje “zbacivanje” sotone biće izvršeno svezivanjem sotone na hiljadu godina kada će sveti biti sa Hristom na Nebu (Otkrivenje 20, 1-3). Posle hiljadugodišnjice i sam sotona biće konačno uništen (Otkrivenje 20, 9-10). Time će zauvek biti završena istorija pobune i greha uopšte.
B. Priroda i delovanje sotone
1. Sotona je bio uzročnik greha naših praroditelja, Adama i Eve. Ovaj događaj opisan je u 1. Mojsijevoj 3, 1-6. kao pad u greh. Sotona je prevario Adama i Evu tako što ih je naveo da posumnjaju u istinitost Božije reči. Dok s jedne strane Bog upozorava na opasnost i posledice greha (smrt), s druge strane sotona predstavlja greh privlačnim i zabavnim. Sotonske zamke koje greh čine privlačnim i danas mame svakog čoveka. Jedina zaštita je u potpunom poverenju u Boga i poslušnosti Njegovoj reči.
Adam i Eva poslušali su “oca laži” (Jovan 8, 44) i time postali buntovnici i prestupnici Božjeg Moralnog zakona. Oni su pogazili Božju ljubav i Božju vernost. Time su se odvojili od Boga, a smrt je bila posledica tog odvajanja (1. Mojsijeva 3, 19).
2. Sotona je i danas veoma aktivan. On je u Bibliji upoređen sa lavom koji vreba svoje neoprezne žrtve (1. Petrova 5, 8). Sotona je uzročnik krvoprolića, nemorala, laži, idolatrije svake vrste, razvoda brakova, osvete, itd. On je samo zlo u svojoj suštini, jer se u potpunosti poistovetio sa zlom. Iz ovog razloga on nije biće koje može da se pokaje, jer je imao potpunu spoznaju o Bogu i Njegovoj ljubavi. Čoveku je data druga šansa, jer je prevaren.
3. Sotona se služi zamkama da prevari ljude (vidi: 2. Timotiju 2, 26). Sotona retko nudi otvoreno zlo ljudima. On navodno nudi napredak, dobro, blagostanje kroz materijalizam, modu, nemoral. Oslabljeni grehom ljudi lako postaju njegov plen. Međutim, ljudi i sami krše moralna načela koja je Bog uselio u njihovu savest i tako postaju prestupnici. Iz sotonine zamke jedino nas može izbaviti sam Bog, kroz Gospoda Isusa Hrista. Zato apostol Petar, posle opisa sotoninog lukavstva, kaže: “Branite se od njega tvrđom u veri...” (1. Petrova 5, 9) Jedino vera u Gospoda Isusa može da nas sačuva od iskušenja i greha koji su tako brojni u današnje vreme (Jakov 4, 7-8).
C. Pad u greh i čovekova sloboda
Prilikom pada u greh (1. Mojsijeva 3, 1-6) Adam i Eva zloupotrebili su slobodu koju im je Bog dao. U tome je njihov pad sličan sotoninom padu. Sloboda je najveći Božji dar. Roboti se mogu programirati na poslušnost, ali ne i na ljubav. Ljubav može da postoji samo tamo gde postoji sloboda izbora. Nažalost, Adam i Eva izabrali su greh i zlo, ali i svaki čovek na ovom svetu bira između dobra i zla. Bog poštuje ljudsku slobodu i ne želi da primorava svoja stvorenja da Mu služe. On iz tog razloga, ponekad dopušta hiljadama neshvatljive pojave. Ono što nam svima mora postati jasno jeste činjenica da Bog nema ništa sa pojavom greha niti je izazvao pojavu greha da bi iz svega na kraju proizašlo neko veće dobro. Čovekova sloboda i sotonina aktivnost čine zlim ovaj svet u kome živimo. Naravno, Bog poziva čoveka da svoju slobodu usmeri na dobro, a ne na zlo, jer kada je sloboda usmerena na dobro čovek onda postaje istinsko ljudsko biće.
D. Posledice greha
Odmah posle pada u greh, pokazale su se posledice greha. U 1. Mojsijevoj u 3. poglavlju možemo zapaziti sledeće posledice greha:
(1) Odvajanje od Boga. Čovek je stvoren da živi u zajednici sa Bogom. Greh je naveo čoveka da posumnja u Božiji karakter, a to nepoverenje narušilo je odnos koji je postojao između Boga i čoveka. Štaviše, čovek je postao grešnik koji više nije mogao da boravi u prisutnosti pravednog i svetog Boga.
(2) Strah. Kada je posle pada u greh Bog potražio čoveka u edemskom vrtu, biblijksi tekst ističe je da se čovek sakrio od Boga, jer se uplašio. Strah od Boga nastao je kao rezultat narušene zajednice između čoveka i Boga i nepoverenja koje se rodilo u čovekovom srcu. Jasno je da Bog nije prouzrokovao takvo stanje, jer je sam prišao čoveku i lično ga potražio u želji da mu pomogne. Greh u svesti ljudi stvara pogrešnu sliku o Bogu.
(3) Osećaj stida i sramote. Pored straha greh je u čoveku izazvao i osećanje stida. Naime, čovek se osetio golim, razotkrivenim, nezaštićenim. Iako su Adam i Eva pokrili svoje telo lišćem, osećanje krivice i stida nije se na taj način moglo ukloniti. Tu se nije radilo samo o fizičkoj golotinji, već pre svega o duhovnoj golotinji i sramoti, osećanju krivice koju donosi greh.
(4) Narušavanje međuljudskih odnosa. Greh nije samo prekinuo zajednicu sa Bogom i stvorio iskrivljenu sliku o Bogu, nego je narušio i međuljudske odnose. Samoopravdavanje i prebacivanje krivice na druge odmah se pokazalo u ponašanju prvih ljudi, a već u sledećoj generaciji dogodilo se i bratoubistvo (1. Mojsijeva 4, 8).
(5) Smrt.
(6) Promene u prirodi.
E. Priroda greha
1. Biblijski izrazi za greh
Greh je opisan kao “promašaj cilja”. Ovo je najčešći izraz za greh u Bibliji i doslovno je korišćen u prikazivanju stvarnog promašaja cilja prilikom streljanja lukom i strelom (u jevrejskom jeziku duhovne realnosti opisane su doslovnim jezikom). Greh je promašaj cilja u životu. To je drugačiji put od onoga na koji nas Bog poziva. Promašaj koji je ovde opisan je potpuni životni promašaj, to nije samo jedna greška u životu.
Jedna druga grupa reči opisuje greh kao “bezbožnost ili lažnu religiju”. Ovi izrazi govore o tome da Bogu nije ukazana dužna čast i obožavanje. Greh je izostavljanje ispravnog obožavanja Boga.
Greh je opisan i kao “bezakonje”. Greh je kršenje Božjeg moralnog Zakona, koji je u stvari zakon ljubavi. Taj zakon obuhvata celo Sveto pismo, a u svojoj suštini nalazi se u Dekalogu (Deset zapovesti).
Greh je u Bibliji prikazan i kao “pobuna”. Već prilikom opisa sotone pojavila se ova činjenica. Ovo je jedan od najtežih oblika greha. Buntovništvo protiv Boga (ili u doslovno jevrejskom značenju “greh podignute pesnice”) je krajnji izraz želje za nezavisnošću autonomijom koja čoveku kao stvorenju ne pripada po samoj prirodi stvari. Zato, pobuniti se protiv Boga, Izvora života, znači svesno sebe usmrtiti za večnost.
Postoji i grupa reči koja opisuje greh kao “iskrivljenje” ili “perverziju” onog što je dobro i pravedno. Iskrivljen um je um koji deluje nasuprot pravednim Božjim zahtevima.
2. Biblijske definicije greha
Postoje tri jasne definicije greha u Bibliji: 1. Greh je bezakonje (1. Jovanova 3, 4); 2. greh je propust da se učini ono dobro za koje se zna da je dobro (Jakov 4, 17), 3. ono što nije po veri je greh (Rimljanima 14, 23). Prema tome greh nije samo kršenje moralnog principa nego čak i propust da se učini dobro onda kada je to trebalo učiniti. Na primer, kad propustimo da nahranimo gladnog i pomognemo ugroženom, činimo greh jer nismo učinili ono što je očekivano od nas kao moralnih bića.
Greh nije samo delo, on duboko zadire u čovekovo biće, njegove misli, želje i pobude. Greh je duboko ukorenjen u čovekovom srcu. Isus Hristos u svojoj propovedi na gori jasno kaže da ukoliko gajimo u srcu zle misli već smo postali grešnici (Matej 5, 21-22; 27-28).
Osnova greha u grešnim željama i porivima (Biblija to naziva telesnošću), sebičnosti (više volimo svoje “ja” od Boga i naših bližnjih), idolatriji (stavljamo svoje “ja” na prvo mesto koje pripada isključivo Bogu ili sve drugo volimo više nego Hrista).
Posledice greha su otuđenje, krivica, duševni bol i nemir, nespokojstvo i kao konačna posledica večna smrt (Rimljanima 6, 23).
F. Hristos i greh
1. Hristos otkriva greh
Bez Isusa Hrista i Njegovog otkrivenja Boga Oca mi ne bismo spoznali da smo grešnici. On je svetlost koja obasjava našu tamu (Jovan 3, 19-21; Jovan 1, 9). Tek u svetlosti savršenstva i poniznosti Isusa Hrista možemo videti svoju grešnost, sebičnost, oholost, itd. U Njemu treba da se potpuno ogledamo i da ne mislimo o sebi da smo više od onoga što stvarno jesmo. U susretu sa Njim treba da “padnemo u prašinu” i prepoznamo svoju duboku grešnost.
2. Hristos pobeđuje greh u nama
Hristos je upravo radi ovog cilja došao na svet. On je došao da pobedi greh i uništi posledicu greha, večnu smrt, i to sve u korist onih koji su Ga se odrekli. Mi treba ne samo da da prepoznamo greh u sebi nego i da ga ostavimo silom Božjom u Hristu Isusu. Isus Hristos dvostruko pobeđuje greh: 1. umro je na krstu da uzme naš greh na sebe i primi našu kaznu da bismo dobili novu priliku za život (2. Korinćanima 5, 21), 2. ustao je iz mrtvih da silom vaskrsenja može da nas osposobi da više ne grešimo i budemo u stanju da se kao preporođeni ljudi uvek odreknemo greha ( Rimljanima 6, 9-12). Na ovaj način Gospod Isus potpuno i savršeno briše greh iz našeg bića.
3. Hristos će uništiti greh jednom zauvek
Kada dođe po drugi put na ovaj svet, Gospod Isus Hristos će u svojoj slavi i sili uništiti greh jednom zauvek. Svi oni koji su se poistovetili sa grehom (poput sotone) biće uništeni slavom Hristovog dolaska zajedno sa svojim gresima (2. Solunjanima 1, 8-9). Tada će Božji svemir biti potpuno očišćen od greha.
Kroz Isusa Hrista je otkrivanje, očišćenje i konačno uništenje greha u potpunosti je omogućeno. Ova misao upućuje nas na molitvu Njemu koji jedino može da nas spase i sačuva od zla greha (Juda 24-25).
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
