banjalukaforum.com

Pozdrav Urose

Ja sam navikla u zadnje vrijeme da uglavnom citam postove negativnog sadrzaja,sto se muslimana tice i njihove istorije.
U ostalom sam primjetila da si tokom razgovora ipak zadobio pozitivnije misljenje o islamu i tom narodu...sto je meni naravno drago.
Nije se nista moglo izbeci dragi Urose,jer slucajnosti ne postoje.
Islam je Bozijom voljom trebao ne slucajno vec trebao da se pojavi na svakom mjestu gdje se pojavio.
A ja kazem,da sam bilo koje druge vjere primila bih Islam,ne da nekog uvrijedim sad sa ovim,ili da namecem ili sta ti ja znam....samo govorim o sebi ,vec iz same te spoznaje Bozijih atributa ,Njegovog govora kroz te svete knjige,pa onda citam u Kur`anu gdje se Bog obraca nama,kao ljudima razumnim bicima i kaze...

da je Kur`an zadnja opomena i milost narodima...pa zar se necemo opametiti.Evo ja kazem,bez obzira ko sam prije bila...bez obzira....danas mi je bitno da sam musliman.
Ne govorim iz neke oholosti il sta ti ja znam,nego iz same spoznaje.

svako dobro

_________________
Gospodaru moj,ucini me strpljivim robom Tvojim,jer nagrada Tvoja strpljive zaista ne zaobilazi.

Dzenita moras da razlikujes tekstove negativnog sadrzaja koji neki ovde pisu i tekstove koji sluze istini i shvatanju nekih stvari i nemaju u sebi mrznje kao onaj sto sam ja napisao kao temu.

A inace nisam ja zadobio pozitivno misljenje o islamu nego si ti verovatno bila ubedjena da sam ovu temu napisao iz mrznje pa kad si videla da to nije tako i da ja mogu normalno i pozitivno sa svima da pricam ma koje vere da su, i da ja ne mrzim ljude samo jer su druge vere onda si mozda stekla takav utisak. Mogu reci samo da sve vere postujem a svoju najvise volim i smatram najispravnijom kao sto verovatno svako drugi svoju veru smatra najboljom.

A to da si bilo koje druge vere i da bi i onda primila islam, to iskreno ne mogu nikad da poverujem.To je samo bio sticaj okolnosti, vec si rekla da su ti roditelji bili ateisti, da nisu verovali u nista pa tako nisi ni ti a covek bez vere i koji ne veruje u Boga je prazan i nekompletan, i onda si tek upoznala i prihvatila islam. Da su tvoji roditelji bili recimo pravoslavci (ili bilo sta drugo-nebitno je)i ti bi bila pravoslavac i spoznala bi tu veru i sve oko nje i ne bi u tom slucaju ti ni pomisljala na islam a kamoli presla na tu veru ili bilo koju drugu.Ali mislim da je za tebe najvaznije da si ti iz tvoje ateisticke porodice i takvog stava tvoje porodice prema Bogu, uspela da se otrgnes i prihvatis bilo koju veru, u tvom slucaju islam i postala si neko...jer vec sam rekao da covek koji ne veruje u Bogu je prazan i sam na ovom svetu i uvek je NIKO.

veliki pozdrav

Hm, mozda islam nije tako losa vjera kao sto kaze, ali gledajuci stvari oko sebe, desavanja na ovim prostorima i u svijetu, nista mi ne govori da je to tako lijepo.
Cak gledajuci sta se radi u ekstremno islamskim zemljama , dize mi se kosa na glavi. Da li ona kao zena zeli da zivi po islamskim zakonima???
Za mene je to zlostavljanje zene kao covjeka.
Tesko je biti realan, ali ono sta se radilo na ovim prostorima vijekovima
tesko da je oprostivo i pomirljivo.
Da se mi lijepo razidjemo i svak sebi!

И с непријатељима, када желе мир, треба се измирити. Јер, ко не жели измирење... неће избећи казну Божју. (Преподобни Исидор Пелусиот)

I ja sam prijatno iznenadjen Urosevim komentarima. Ovdje pokazuje toleranciju i spremnonst na konstruktivan dijalog, bez vrijedjanja, a to je veliki, veliki pomak. Zato sam sa zadovoljstvom citao razmijenu mislnjena sa Dzenitom, koju izuzetno, izuzetno cijenim i postujem. Zato draga sestro Dzenita, neka Ti dragi Allah sacuva ono sto imas a volis, i neka Ti podari ono sto nemas a zelis. Mahsuz selam Zah.Pozdrav i Urosu.

Amin brate Zah,da Allah dz.s ne zaboravi nikoga medju nama.
svako dobro

_________________
Gospodaru moj,ucini me strpljivim robom Tvojim,jer nagrada Tvoja strpljive zaista ne zaobilazi.

Aj kad je vec tema skocila, evo jos neceg zanimljivog vezanog za Mesu:


Uostalom, još trećeg novembra 1976. godine, Selimović će se obratiti Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, pismom sledeće sadržine:

"Još u vrijeme kada se počelo javljati pitanje kojoj od jugoslovenskih literatura pripadaju pojedinii pisci srpskohrvatskog jezika, ja sam u više navrata pokušavao da se oduprem svakom uprošćenom razvrstavanju književnih stvaralaca prema nacionalnom, republičkom ili čak, pokrajinskom osnovu. Činilo mi se da su pisci i njihova dela nezaštićeno izloženi vanknjiževnim insistiranjima - svejedno da li nas neko prinudno izdvaja iz jedne, ili naknadno premješta u drugu, teritorijalnu književnost. U jednoj prilici bio sam prinuđen i da lično, napismeno, potvrdim ispravnost postupka istoričara književnosti koji me je uvrstio u svoju knjigu o poslijeratnoj srpskoj knji-ževnosti.

Bilo je to, u stvari, izlišno, jer je 1972. godine, u biblioteci "Srpska književnost u sto knjiga" izašao i moj roman "Derviš i smrt"! U Uređivačkom odboru, koji je vršio izbor pisaca za tu zajedničku ediciju najstarijih i najuglednijih izdavača kod nas, Matice srpske i Srpske književne zadruge - nalazile su se i najpozvanije ličnosti da određuju ne samo estetsku vrijednost, već i književnu pripadnost jednog pisca. Bio sam veoma srećan što sam se, na taj način, našao na pravom mjestu.

Kako u našim književnim prilikama naglo dolazi do novih momenata i olakih odluka, a ja ne mislim mijenjati ni svoja uvjerenja, ni stečeno mjesto u književnosti kojoj pripadam - može se dogoditi da ja, ili moja porodica, i dalje budemo izlagani neprijatnostima nečijih upornosti i nerazumijevanja. Da bih zašti-tio svoj lični i književni integritet, ja se obraćam Srp-skoj akademiji nauka i umetnosti, čiji sam redovni član, s molbom da se u njoj nađe i sačuva ova moja pismena izjava.

Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebe da dokazujem. Znali su to, uostalom, oni članovi Uređivačkog odbora edicije "Srpska književnost u sto knjiga", koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i sa mnom su zajedno u Odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić, Boško Petrović.

Nije, zato, slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim autobiografskim podatkom.

S poštovanjem i zahvalnošću, Meša Selimović.

Поштених људи има свугде. Меша је несумњиво био један од њих.

_________________
Маран Ата

Ima jedna sitnica.

Kada su turci dojahali u ove krajeve zadrzali su se toliko dugo da je neminovno da se islam prenio na domace stanovnistvo. Isto tako je se Hriscanstvo prenosilo na druge zemlje ko je su osvajane sa preko Spanskih i slicnih osvajaca. Samo ima jedna razlika i ta razlika je omogucila da danas Srbi postoje. Da je kojim slucajem neka Katolicka vojna sila osvojila Srbiju i ove krajeve, svi bi smo mi bili Katolici i vjerovatno bi smo se sikirali ko ce nam biti novi papa. Jer oni gdje su dosli nije bilo cile-mile. Crkva je bila vlast ili lomaca i progonstvo ili Katolicanstvo.

Turci su ovdje bili 500 godina (iako koliko ja nesto znam o islamu je zabranjeno nametanje Islama) natjerivali bi narod da predju na islam tako sto bi kao Pravoslavac bio gradjanin drugog reda i nebi imao pravo na zemlju. Sto je vjerovatno bio licni grijeh tih osmanlija jer su silili ljude na Islam tim putem...

O porijeklu Muslimana u Bosni govore neka prezimena koja dijele sa Srbima.
Ali ja neznam zasto to neki ovdje toliko isticu, pa znaju Muslimani da su ovdje dosli turci i donijeli vjeru. Znaju oni da nisu i oni dosli sa tim turcima.
Ali ti muslimani hoce da zive normalni ali pojedini Srbi zele da oni hodaju sa natpisom na ledjima JA SAM SRBIN I VJERUJEM U ALLAHA.
E pa ja nisam za to.
BRE

_________________
Samo sirotinja ratuje, jer je besposlena...

Evo jedne predivne pesme jednog drugog "Mese Selimovica", a ova pesma se u istorijsko-knjizevnom smislu moze povezati sa Mesinim romanom Dervis i smrt:

Omer-beg Sulejmanpašić Skopljak

SRPSTVU

Iz mog srca, iz plamenih grudi,
iz uzdaha, iz duše i snova,
tebi, Srpstvo, moja srećo draga,
leti evo, laka pjesma ova.

Ti si nebo pred kojijem padam
i čijem se veličanstvu divim;
tebi srce, krv, misli i duša
otimlju se s ushićenjem živim.

Ti mi daješ krila sokolova,
ti me dižeš gori pod oblake,
s te visine gledam prošlost tvoju,
gledam slavu i tvoje junake;

Gledam dive pod kalpakom sjajnim,
na kalpaku perjanice vite.
Po plećima smjelih barjaktara
udaraju one zlatne kite.

Gledam, gledam, pa im letim živo,
braću ljubim u junačka čela,
a iz oka od sreće i milja
otimlje se jedna suza vrela.

Suza čista, suza nade moje,
suza jasna u sred mračne tmuše,
suza vjerna ljubavi i krvi
tebi, Srpstvo, dušo moje duše!

Zora, 1897, br. 2, str. 1.