banjalukaforum.com

Hiljadugodišnjica: Novo Zlatno Doba


Približno 2000 godina duhovni i kultni hrišćani kroz molitvu zajedništva, molitvu 'Oče naš', deklamuju poziv: "Da dodje Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na Nebu." - U Getsimanskom vrtu Prvosveštenik Božiji, Hrist Božiji, moli se Presvetom Ocu Nebeskom: "O, Oče Moj, neka ne bude Moja volja, već Tvoja, i na zemlji kao na Nebu." ('Dvanaestorica', 77:12) Rimskome namesniku Pilatu Gospod Ljubavi, Suvladar Neba, ukazuje: "Moje Carstvo nije od ovoga sveta." Kada govori o 'ovome svetu' Gospod ne misli striktno na samu Zemlju, već na zlo i na prljavštinu koju je Stara Zmija unela u Božiju zemaljsku tvorevinu, misli na satansko ruho kojim je pokrivena Zemlja, planetarni kutak koji je Gospod stvorio za radost svoje dece. Ukazujući da Njegovo Carstvo nije od satanskog sveta, Gospod naznačuje da će tek na novu, očišćenu Zemlju doći Njegovo Carstvo Mira, da će i u materiji jednom Božija Volja biti jaka. Tako se u svetom patmoskom 'Otkrivenju po Jovanu' iynosi: "Postade carstvo sveta Carstvo Gospoda našega i Hrista Njegovog, u carovaće u Vekove Vekova. /.../ Zahvaljujemo Ti, Gospode Bože Svedržitelju, Koji Jesi, i Koji Beše, što si primio Silu Svoju, i zacario se." (11:15.17)

Približavanje i Dolazak Carstva Mira na Zemlji najavili su mnogi proroci, Jovan Preteča i sam Isus od Nazareta. Tako podozrivim Judejcima Sveti Jedan, Jedinorodni Sin Božiji, ukazuje: "Ako li Ja Duhom Božijim izgonim demone, onda je došlo k vama Carstvo Božije." ('Matej', 12:28) Gde je Duh moćno prisutan, i gde je dvoje ili troje ljudi okupljeno u Hristovo Ime, tu je i Božije Carstvo, tu je i Hristova Crkva. Svi oni koji su moćno prožeti i ispunjeni Duhom Sile jesu Božiji carevi-sveštenici i Božije Carstvo. U Pustinji Gospod ukazuje Izabranome narodu: "Budete li mi se verno povinovali i držali Moj savez, vi ćete Mi biti predraga svojina mimo sve narode - ta Moj je sav svet! - vi ćete mi biti carsko sveštenstvo, narod svet." ('Izlazak', 19:5-6) - Psalmista deklamuje za Jakovljev Dom: "... Judeja Mu posta Svetilište, Izrael Carstvo Njegovo." ('Psalmi', 114:1-2) - Apostol Petar vernima naznačuje: "Vi ste rod izabrani, carsko sveštenstvo, narod sveti, narod zadobijen, da objavite vrline Onoga koji vas dozva iz Tame na čudesnu Svetlost Svoju, ..." (II, 2:9-10) - Slično se i u tekstu svete Hristove 'Apokalipse' ukazuje za Spasitelja: "... Svojom Krvlju nas izbavi od naših grehova, i učini nas Carstvom, ..." (1:5-6)


Gospod Mira ukazuje i obja[njava otkuda izbija Zemaljsko Carstvo Mira: " ... Carstvo Božije je u vama." ('Luka', 17:21) - Carstvo Božije nastaje u srcima vernih koji sve više i više ispunjavaju Božiji Zakon. Oni koji razgore sveti Oganj u sebi, oni će i Hristovom Svetlošće obasjati svet, oni će i doneti i izgraditi u Duhu Mira Carstvo Mira, oni će, kao sveti Životom, uzeti udela u Slavnome Dolasku Svetog Jednog. Ono što se iznutra gradi i izbija, postaće tako vidljivo i u spoljašnjem. Božije Carstvo postaje i Carstvo pravedne Božije dece. Oni koji su na putu podviga i požrtvovanja uzeli delotvornog udela u Hristovom životu i Hristovoj Žrtvi, oni će i sa Hristom vladati, biće suvladari Carstva Mira. Dakle, ko je otvorio Nebo u sebi, uzdigao se u unutarnje Nebo, u Nebesku vibraciju, kroz njega će i Nebesko Carstvo doći i očitovati se na Zemlji.

Za Božije careve, one koji će doneti svetu Carstvo Unutarnje Radosti, u 'Otkrivenju' se kaže da uyimaju udela u Prvom, Hristovom Vaskrsu, da će Hrista imati kao svoga Gospodara (1:5), da će carovati na zemlji (5:10) s Hristom hiljadu godina (20:4.6), da će sesti s Hristom na Njegov Presto (3:21), da će u Novi Jerusalim doneti svoje Svetlo, Hristovo Svetlo (21:24), odnosno da će u Hiljadugodišnjici vladati kao "carevi zemaljski " (21:24)

Kada će se i u spoljašnjem Božije Carstvo moćno pokazati? Onda kada Božija strpljivost mnoge dovede pokajanju i Čistoti, kada Zemlja kroz talas velikih nevolja otrese sa sebe sve bezakonike, kada se upotpuni broj savršenih duša (144.000), kada Duh sabere dvanaest plemena Novog Izraela, pobednike nad Tamom koji će s Hristom vladati ('Matej', 19:28).

Ni sada, na pragu Novog Zlatnog Doba, Hristovog Doba, kada se znaci poslednjeg vremena jasno pokazuju, mi ne znamo i ne možemo znati dan i čas kada će Gospod u svojoj Slavi poput munje Doći; ali možemo znati koliko će vremena Njegovo carstvo na celoj Zemlji biti moćno rasprostrenjo: hiljadu godina. To Carstvo je počelo da se probija sa pojavom i nastupom najvećeg proroka: Isusa od Nazareta. Ono je počelo da raste izlivanjem Obilja Duha Svetoga na prahrišćanstvo Bratstvo, čime su Apostoli i Učenici ognjeno krunisani za prve suvladare Dolazećeg Carstva Mira. Tokom vekova to Carstvo je na Zemlji bilo prisutno u dušama mnogih pravednika, pojedinaca i duhovnih struja koji su nastojali čisto i sveto da žive. Danas, na kraju staroga sveta, Gospod opet mnoge duše budi i pokreće, izvodi ih na Put Istinskog Života, podiže ih za Svoje carske služitelje, koji će izgraditi i činiti Njegov Zemaljski Presto i Njegov Žrtvenik.

Kada je bio u telu, u odeći od mesa, Hrista Božijeg je Knez Tame iskušavao nudeći Mu sva zemaljska carstva ukoliko mu se pokloni kao Bogu. Neke nacionalističke i revolucionarno-prevratničke struje medju Judejcima su, gledajući moći i znake koje je pokazivao Mesija, hteli Ovog da postave i proglase za judejskog monarha koji bi isposlovao njihovu svetsku supremaciju. Kada je Isus to odbio, ukazujući da Njegovo Carstvo nije od ovoga sveta u kome zlo caruje u dušama mnogih, bio je od datih licemera kod rimske vlasti optužen za političko-prevratničke uplive. Dokle god zlo caruje u dušama mnogih, i dokle god se na Zemlji ne stvori potrebni volumen probunjenih pojedinaca preko kojih bi Hrist mogao uspostasviti i nadgledati Svoje Carstvo Pravednosti, Novo Doba neće zablistati u punini svoje Slave.

Božiji Prvorodjenac je obećao da će doći vreme u kojem će se Evandjelje Ljubavi preneti medju sve narode i sve krajeve Zemlje, da će posle plamena velikih nevolja, posle bitki naroda i prirodno-elementarnih kataklizmičkih nepogoda koje će Planetu očistiti od protivzakonite vibracije i Tami posvećenih ljudi, pojaviti u punini Svoje Slave, te napaćenom i probudjenom ostatku čovečanstva koje će prevladati sva iskušenja, otvoriti put u Novo Zatno Doba, Doba Mira koje će na Zemlji trajati 1000 (novih) godina. Hrist će pokazati i posvedočiti da i na nekadašnjem Sataninom uporištu, na Zemlji, uz podršku i suradnju pročišćenih, prosvetljenih i Istinom pomazanih ljudi, preobraženih ljudi, onih koji su uzjahali Njegovog Belca, koji su ispunili Njegov Zakon, može Svetlo Pravednosti moćno vladati.

Medju mnogim kvazihrišćanskim pismoznalcima i nemarnim pastirima, koji su umesto Hrist-Božijeg, na Zemlji hteli, gradili i podržavali Satanino carstvo, dobra vest o dolasku Doba Mira i Carstva Mira bila je potiskivana, obacivana, izopačeno tumačena. Lažni pismoznalci, poklonici mrtvog slova, pogotovo su Hristov otkroviteljski ukaz o hiljadugodišnjoj vladavini Duha Sile na novoj Zemlji i medju nove ljude, drsko i nakaradno odbacivali i ismejavali, proglašavali hilijazam (grč.: hilia = 'hiljadu') pogubnim nusproduktom bujajućeg i previrućeg judejskog apokaliptizma. Kada se u 'Apokalipsi' kaže da će Antihrist, Čovek Bezakonja, pre Hristovog Dolaska na celoj Planeti podići svoje carstvo pustoši, i nad svim narodima vladati 3,5 godine ili 1260 dana, to tobožnji pismoznalci nekako i mogu prihvatiti, i taj eshatološki podatak ne tumače u nekom prenesenom smislu reči. Ali kada u toj istoj i čudesnoj objavi pročitaju čak šest puta da će Gospod Mira sa 144.000 Novih Izraelaca vladati na novoj Zemlji tokom 1000 godina, onda taj ukaz na hiljadu prozirnih i besmislenih načina nastoje da iskarikiraju i zabašure, jer on se jednostavno ne uklapa u njihove okamenjene misaone sheme i predrasude.
>>

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

>>

Hiljadugodišnjica: Novo Zlatno Doba



Mnogi crkveni oci i pisci koji su shvatali ili bar slutili značaj veličanstvenog 'Hristovog Otkrivenja po Jovanu', priznavali su i hilijastičku eshatologiju, očekivali su Hristovo Hiljadugodišnje Carstvo Mira i Pravednosti. Naravno, kao što to najčešće i biva, pravi profil i domen Zlatne Hiljadugodišnjice mogli su da razumu samo istinski posvećenici u tajne Neba.

U montanističkom pokretu koji je se javio u Siriji u prvoj polovini II veka, ljudska istorija je se razdeljivala na tri epohe: 'detinjstvo' (vreme starozavetnih proroka), 'dečaštvo' (evadjeosko doba) i 'zrelost' (vreme otkrivanja Duha Istine). Propovedana je doktrina o hilijastičkom periodu tokom koga će Hrist vladati, Djavo biti svezan a Novi Jerusalim će sići s Neba (u Filadelfiju ili Pepuzi, gde je živeo montanistički poglavar).

Latinski crkveni pisac Laktantije (Lactantius, oko 250.-330. g.), rodjen na severu Afrike, čija se glavna dela Divinae institutiones, De opificio Dei i De ira Dei odlikuju čistotom i ugladjenošću jezika, takodje je hilijast: Hiljadugodišnjicu sagledava kao vladavinu Hrista i izabranih na Zemlji, nakon čega bi se Carstvo Duha na Zemlji prelilo i apsorbovalo u večno, Nebesko Božije Carstvo.

Najznačajniji latinski crkveni pisac Avgustin (Aurelius Augustinus, 354.-430.), iz Tagaste u Numidiji, pisac mnogobrojnih teoloških i filosofskih dela čiji stil pokazuje uticaj antičke retorike, smatra je da je Crkva u poziciji i dobu Hiljadugodišnjeg Hristovog Carstva, u kome Sveti Jedan sa svojim posvećenicima vlada. Avgustin je najpre prihvatio hilijastičku eshatologiju (poput Justina Filosofa, Irineja ili Laktantija), dok kasnije kritikuje takav pristup. Hiljadugodišnjica po njemu nije stvar budućnosti, nije eshatološka (grč.: eshatos = 'poslednje') kategorija, već je ona već počela i završiće se izlaskom Antihrista, Hristovim Dolaskom i Strašnim Sudom. Posvećujući XX. knjigu svoje 'Božije države' (De civitate Dei) eshatološkim pitanjima, Avgustin kritikuje milenarizam, uz to priznajući da je i sam u mladosti bio milenarista. Po njemu, verovati u budući Zlatni Milenijum, znači napraviti grešku sličnu jevrejskoj, gde je se dolazak Mesije iščekivao i posle pojave Hrista Božijeg. Apokaliptički broj 1.000 on alegorijsko-metaforički tumači kao simbol punine vremena i beskonačnosti. No kod starih Helena numerički simbol beskonačja nije bio broj 1.000 već 10.000 - miri(j)ada (grč.: myrios = 'bezbrojan'): 'Juda', 14; 'Otkrivenje', 'Korinćanima', I, 4:15; 'Otkrivenje', 5:11.

Glorifikujući (konstantinovsku) Crkvu kao ispunjenje najavljenog Hiljadugodišnjeg Božijeg Carstva u kome Hrist vlada sa svojim svetima, Avgustin uči da je Prvo Vaskrsenje (o kome govori 'Otkrivenje', 20:5-6) duhovno vaskrsenje, a drugo je telesno i uslediće na kraju hiljadu godina. Po njemu, pobedom hrišćanstva, koje je postalo čak i državna religija (a yapostavilo da gradi Hristovu Državu), Satana je navodno već svezana u Bezdan. Tako, po njemu, Zlatna Hiljadugodišnjica više nije stvar budućnost kojoj treba težiti i kojoj se treba nadati, već je ona već aktuelizovana.

Ko bolje osmotri ukazni sklop 'Hristovog Otkrivenja' može videti da Slavni Hristov Dolazak, Hristov Dan i Sveta Hiljadugodišnjica nastupaju tek posle pojave Čoveka Bezakonja, Zveri, i njegovog Carstva Laži koje će trajati 42 meseci. Prvo Vaskrsenje o kome se govori je Hristovo Pobedničko Vaskrsenje u kome uzimaju duhovnog udela oni koji Hrista slede svojim požrtvovanim životom; a Drugo Vaskrsenje je ustajanje Zveri-Antihrista iz Bezdana, i u tom Vaskrsenju, vaskrsenju za Drugu Smrt, uzimaju duhovno-životnog udela oni koji se klanjaju Antihristu kao Bogu, koji prihvataju i ostvaruju njegov Zakon Propasti. Hristovim Životom i Hristovom Žrtvom Satana je u Bezdanu, u Zakonu setve i žetve samo privezana, ali nije u potpunosti svezana. Biće potpuno svezana za delovanje na Zemlju tek u Hiljadugodišnjem Zemaljskom Carstvu Mira. Avgustin je bio uveliko slep tvrdeći da je u njegovo vreme Hristovo Doba već uvedeno. Značajni latinski pisac crkvene istorije Kiprijan (Cyprianus, III v.), koji je u Kartagini delovao kao retor, u spisu De Donate daje prikaz moralnog propadanja tadašnjeg Rimskog Carstva i rimskog društva u njegovo vreme: "Gledaj: razbojnici su zaposeli puteve, a mora zatvorili gusari. Na sve strane su ratovi, logori i krvavi užasi. Čitav svet je natopljen krvlju, koja se proliva u medjusobnim sukobima. Ako se ubistvo dogodi na trgu, smatra se za hrabrost. Trg i inače odjekuje od neprijateljskih povika. Tamo su uvek u pripravnosti mač, koplje i orudja za mučenje: klešta, čekrci i vatre. Ko da zaštiti čoveka od svega toga? Gospodar?! Pa on je verolomnik i varalica! Sudija?! Pa on trguje svojim presudama! Nema straha od zakona. Što je podmitljivo, ne uliva nikakav strah." - Da li je to slika vremena u kome Hristov Duh Mira vlada?! Sam Avgustin je umro dok je kralj Vandala - Genzerik, opsedao Hipon, severnoafrički grad u kome je ovaj latinski bogoslov bio episkop, na sredini četrnaestomesečne opsade.

Oni koji su završetak 'Hiljadugodišnjice' i Hristov Dolazak očekivali da se desi izmedju 31. decemra 999 i 1. januara 1000 godine, doživeli su veliko razočarenje. Isto kao i oni koji su 'početak' Hiljadugodišnjice računali, ne od provizorno ustanovljene godine Mesijinog rodjenja, već od navodno njima poznate godine Hristovog Raspeća (33. god. n. e.). Već je apostol Pavle neke hrišćane u Korintu upozoravao da su pogrešno shvatili kategoriju duhovnog carovanja: "Već ste zasićeni, već ste se obogatili, bez nas ste se 'zacarili', i kamo sreće da ste se /istinski/ zacarili, pa da i mi s vama carujemo."

Joakim (Joachim) od Florisa (Floris, oko 1130.-1202. g.), koji je posle hadžiluka u Palestini postao opat i osnivač rimokatoličkog reda florensa, oslanjajući se u svojim teološkim učenjima na biblijsko-apokaliptičke ukaze i slike, proglasio je da će od 1260. godine početi poslednje vreme, da će potom, sa Hristovim Dolaskom nastupiti treće Doba koje će u biti znaku vladavine Duha Svetoga. Dakle, po njemu, Božanstvo sukcesivno otkriva Svoju Moć; jedno za drugim idu: Carstvo Boga Oca, Carstvo Sina i na kraju Carstvo Duha Utešitelja, hiljadugodišnji visoki Sabbat, Milenijum Mira. Dok je za montaniste Hiljadugodišnjica epoha budućeg seksualnog blaženstva, dotle je za Joahima od Florisa ona vidjena kao doba najvećih asketskih podviga i produhovljavanja.

Melhior Hofman (Hoffman, prva polovina XVI veka), revolucionarni anabaptistički lider u donjem toku Rajne, u svojim eshatološkim 'proračunima' izveo je zaključak da će Hrist doći za vreme njegovog pokolenja i osnovati svoje Hiljadugodišnje Carstvo sa sedištem u Strazburu.

Pogrešno vidjenje Hiljadugodišnjice imala je i neoprotestanska, adventistička spisateljica Jelena Vajt (Ellen White, 1827.-1915.), koja je iznosila da će početak Hristovog Milenijuma dočekati generacija koja je doživela čuveni Lisabonski zemljotres. Ona iznosi tvrdnje da će se Hristov Dolazak zbiti 6000 godina od početka sveta; sa završetkom šestog milenijuma nastupa i Hiljadugodišnje Carstvo, tokom koga traje nekakav 'istražni Sud': "Na kraju sedme hiljade godina, kada se sudjenje mrtvim bezbožnicima završi, Isus zajedno s spašenima napušta Sveti Grad i u pratnji andjela spušta se na ovu Zemlju." ('Rani spisi', 29l strana) - Po njenoj istumbanoj eshatologiji Hiljadugodišnje Carstvo će biti na Nebu, a ne na Zemlji. U Nebu od Večnosti je bilo i biće Božije Carstvo, u sve Eone. Hrist je jasno otkrio: dok Stara Zmija bude svezana u Podzemlju, na Zemlji će trajati Novo Zlatno Doba - Saeculum Novum Aureum, u kojem će sveti Životom vladati: "... Oni će carevati na zemlji." ('Otkrivenje', 5:10) Ako pogledamo 'Knjigu proroka Isaije' možemo videti da ona u bezbroj stavaka govori o zemaljskom Carstvu Mira. Hrist čisti i preobražava Zemlju da bi je čisti i sveti mogli naseliti i naslediti, a ne da bi se prepustila Satani ili da bi se od nje napravila nekakva 'tamnica' za Staru Zmiju, kako je Jelena Vajt već umišljavala, pogrešno tumačeći apokaliptički simbolizam.

Jelenine provizorne konstrukcije da Hristov Milenijum počinje 6.000 godina od početka sveta izvedene su iz jednog pseudoepigrafa iz prve polovine II veka nove ere koji je naslovljen kao 'Barnabina poslanica'. Tako se u datoj Poslanici i raspravi koja se pripisuje saradniku apostola Pavla, iznosi i sledeće: "O 'suboti' se kaže u početku stvaranja /ovo/: 'I stvori Bog u šest dana dela ruku Svojih, i svrši u sedmi dan, i počinu u njemu i osveti ga.' /'Postanak', 2:2-3/ Obratite pažnju, deco, šta kaže ovim: 'Završi za šest dana'. Kazuje ovo: da će za šest hiljada godina dovršiti Gospod sav svet, jer kod Njega dan znači hiljadu godina. To mi sam On svedoči govoreći: 'Gle, Dan Gospodnji biće kao hiljadu godina'. /'Psalmi', 89:4/ Dakle, deco, 'u šest dana' to jest u šest hiljada godina, dovršiće se sav svet. 'I počinu /Bog/ u dan sedmi.' Time /hoće/ da kaže: kada dodje Sin Njegov i ukine vreme onog Bezakonika, i kada bude sudio bezbožnike i preobrazio Sunce i Mesec i zvezde, tada će s pravom počinuti u sedmi dan." (15:3-5)


Najbolje patrističko svedočanstvo koje potvrdjuje istinitost apokaliptičkih najava o Hristovoj Hiljadugodišnjici došle su ispod pera Papija, hrišćanskog pisca (otprilike 60.-140), episkopa Crkve u Hieropolu, u maloazijskoj Frigiji (u blizini Efesa gde je delovao apostol Jovan). U svojim mladjim danima Papije je imao priliku da sluša Gospodnje učenike, pored ostalog i apostola Jovana i prezbitera Jovana; a jedan od njih je i primio, odnosno zabeležio patmosku Apokalipsu u kojoj se govori o Hiljadugodišnjem Carstvu Mira. Oko 130 godine, kao episkop, Papije je napisao obimno delo 'Objašnjenja Reči Gospodnjeg' (Logion Kyriakon eksegeseis) u pet knjiga, koje puno govore o blagodatima Zemaljskog Carstva Mira. Od ti knjiga sačuvani su na žalost samo neznatni odlomci, pretežno kod eminentnog istoričara Eusebija Cezarejskog. Latinski crkveni učitelj Hijeronim (Hieronymus, oko 348.-420.) iz Stridona u Dalmaciji, u svome delu 'Slavni ljudi (De viris illustribus), ukazuje za Papija: "Papije je bio slušaoc Jovana, i episkop Hieropola u Aziji. Napisao je samo pet knjiga koje je naslovio 'Objašnjenja Reči Gospodnjih', u kojima se kazuje u uvodu da on ne sleduje za raznim mišljenima nego je same Apostole imao za rukovoditelje. /.../ Kažu da je on objavio judejsko predanje drugima o hiljadu godina, kome je /posle/ posledovao i i Apolinarije i drugi, koji govore da će po Vaskrsenju Gospod u telu carovati /zajedno/ sa svetima." - Slično ukazuje za Papija i mnogi drugi crkveni pisci: Irinej Lionski u svome spoisu 'Protiv jeresi' (V, 33, 3-4), Eusebije u svojoj 'Hronici' (Syncel 655, 14) te Anastasije Sinait u 'Tumačenju Šestodneva' (lib. 1) - Maksim Ispovednik čak tvrdi u svom delu 'O Crkvenoj hijerarhiji' da je Papije bio "savremenik božanskom Jevandjelistu Jovanu." (7 / PG 4,176)

Pogledajmo neke Papijeve fragmente kod Eusebija, u koje ovaj umeće i svoje primedbe, odbijajući da se složi s hilijastičkim konceptima: "... Govori da će posle vaskrsenja mrtvih biti uspostavljeno za hiljadu godina telesno Hristovo Carstvo na zemlji. Za ovo smatram da je on /tako/ pretpostavio pogrešno tumačeći apostolska kazivanja, ne sagledavajući ono što su oni tajno u primerima govorili. /.../ ... I mnogima posle njega postao je uzročnik /tog/ sličnoga njemu shvatanja, koji su isticali starinu tog čoveka, kao Irineju, i ako još nekome drugome koji se pokazao da misli isto tako." ('Istorija Crkve', III, 39)

>>

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

Хилијазам - (грч. Хилијасиос) је погрешно учење по коме ће Христовом другом доласку претходити хиљадугодишње царство на Земљи. Сматра се да је први хилијаста био још у апостолско време, познати гностик Керинт. Говорио је о хиљадугодишњем царству Христовом са Јерусалимом као главним градом. У њему ће узивати праведници у свакој радости и изобиљу.

У Хришћанству, хилијазам је изражен нешто другачије. Појаву хилијазма узроковао је тежак положај раних Хришћана, честа и крвава гоњења, као и бројна страдања мученика за веру. Зато су Хришћани и исчекивали скори крај света и избављење од свих недаћа, кроз то царство праведника. Како би оправдали своје учење и схватања, хилијасти се позивају на Свето Писмо (Отк. 13,14-17; 27,27-29), а главно место на које се позивају јесте (Отк. 20,1-6), где се каже да ће Сатана бити свезан на хиљаду година, а мученици за Христа оживети и царевати тих хиљаду година.

Почетком 4. века, када престаје прогон хришћана, хилијазам сам по себи ишчезава. Православна Црква је оповргла јерес хилијазма заједно са осталим јересима монтанизма, евионитства и гностицизма. Од црквених писаца, то су учинили Гај (217. АД), Дионосије Александријски који је написао дело “О обећањима”, а на сабору 255. године АД, лично водио расправе са хилијанистима и многе успео да убеди да се окану те јереси. На Трећем Васељенском Сабору 381. године, ова јерес је и званично осуђена и анатемисана.

У средњем веку хилијастичке идеје поново оживљавају на западу. Крај света очекивао се 1000. године, затим 1099. године, када су латински крсташи освојили Јерусалим. Оваква схватања била су плод утицаја јудаизма и тумачења о шест дана стварања света, као шест хиљада година, а седми дан - субота као Христов починак. У време реформације, борба са Папом - “антихристом”, који седи на римском престолу доводи се у везу са хилијазмом.

У новијој историји хилијастичке идеје заступали су Индепенденти у Енглеској, Анабаптисти и Пијетистички покрет у 17. и 18. веку у Немачкој , амерички Мормони, Јеховини сведоци и Адвентисти (суботари).

Као што се да видети, јерес је базирана искључиво на Откровењу Јовановом. Ако се додатно зна да наведене “модерне” секте већину својих учења базирају управо на тој књизи, није ни чудо што аутоматски усвајају и дотичну стару јерес. Додатне потврде се налазе у општој клими која влада у дотичним сектама у којима се стално говори о крају света, о њиховом наводном прогону од осталих Хришћана – поистовећујући се са стварним прогонима раних Хришћана. Тако изазвана психомутација чланова тих секти, која је веома блиска са одређеним формама фобија, непрестани осећај угрожености и прогонства, уз веровање о скорашњем крају света, само иде у прилог оживљавању хилијастичких идеја.

_________________
Маран Ата

Samo sto si zaboravio da citiras KONTEKST citata koji si naveo, a koji se nalazi u recenici ispred, odsnosno NAJAVU tog zlog carstva, kako njen pisac i sam kaze RUGAJUCI SE CARSTVU GOSPODNJEM:
11:14 Zlo drugo prodje, evo zlo trece dolazi brzo.

Dalje, stvarno je krajnje bezumno, ili bolje reci, bezbozno tvrditi da ce to carstvo OVOSVETSKO, "carstvo sveta carovati u vekove vekova", a na drugoj strani drznuti se u satanistickoj huli da se ogranicava Carstvo carovanja sa Hristom na 1000 god. (OTKR. 20,6)!

Danilo:

11,36 I taj će car činiti šta hoće, i podignuće se i uzvisiti iznad svakog boga, ... (Opširnije o dva carstva, te kontekst Danila 7,25-27)
11,37 Neće mariti ni za bogove svojih otaca ni za ljubav žensku [OTK. 14,4], ...
11,38 I na mesto Boga najsilnijega slaviće boga kojega oci njegovi ne znaše [OTK. 1,4], slaviće zlatom i srebrom i dragim kamenjem i zakladama [OTK. 21,18-21].

Komentar:

Slavljenje boga koga oci njegovi ne znaše se ogleda u onome koji jeste, beše i dolazi, a koji nije Onaj koji jeste (2. Mojsijeva 3,14), Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, jer je to ime Njegovo doveka i spomen Njegov od kolena do kolena (kako i reče, 3,15), Bog Živih, jer su Njemu svi živi (Luka 20,38). Bog se Mojsiju pretstavio, kad Ga upita za ime, Onim koji jeste, postoji, suštastvenim. Nećemo se igrati sa vremenskim kategorijama u kontekstu proticanja kao "andjelovim: koji jesi i koji beše, i sveti" [OTK. 16,5], ili pak pretnjama demonskim "zaklinjanjem, da vremena više biti neće" [OTK. 10,6], najavljujući drugog [OTK. 10,7] koji 3. zlom najavljuje carstvo [OTK. 11,14-15]! Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo [OTK. 15,6 i 8], koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkoga slatko, a od slatkoga gorko (ISAIJA 5,20). I neće imati vremena za pokajanje oni koji se na vreme ne pokaju, koji ostanu nepokajana srca (RIMLJANIMA 2,5).
KAKO SHVATITI GORNJI CITAT LAŽNOG OTKRIVENJA 11,14-15 DA TREĆIM ZLOM POSTAJE CARSTVO SVETA KOJE CARUJE U VEKOVE VEKOVA, SOTONA JOŠ NIJE ZBAČENA, A IZMEDJU NJENOG BACANJA U BEZDAN I PUŠTANJA IZ TAMNICE, 1000-GODIŠNJE CARSTVO [OTK. 20,3-7]?!

Dva carstva ...

Gospod prorokuje razlikujući dva carstva: ili naglašava da se radi o Carstvu Božijem (npr. Luka 6,20; 16,16 i Matej 19,24), tj. Carstvu nebeskom (Matej 5,3; 19,23 i 8,11), ili samo kaže - CARSTVO (Matej 8,12 A sinovi carstva biće izgnani u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.).
LUKA 11,20 A ako li ja prstom Božijim izgonim demone, dakle, stiglo vam je Carstvo Božije (vidi Matej 12,28).



LUKA 17,20... Na pitanje fariseja kada će doći carstvo Božije, Hristos im odgovori da ono neće doći da se vidi, niti moći locirati ovde ili onde, jer je ono unutrašnje, te da Ga ne traže spolja, tim pre jer će dolazak Sina Čovečijeg biti očigledan svima.
Lažno otkrivenje 14,14 govori o sedenju na oblaku nekog ko je sličan sinu čovečijemu ("nalik" u OTK. 1,13), dok u poglavlju 12, pak govori o nastanku carstva božijeg na nebu zbacivanjem djavola i satane (tj. aždaje, zmije) sa neba posle rata na nebu koji se prenosi na zemlju, veselje na nebesima, teško zemlji, jer sidje k nama...




RE: "pocelo da se probija i raste to 1000 GODISNJE PRE 2000 GODINA??? PA UPRAVO ZATO I IMASMO 999. god., PA 1099. god. KATASTROFE - TO SU ZLI PLODOVI KOJIMA JE HRISTOS REKAO DA PREPOZNAMO LAZNE PROROKE.

DANILO:

7,25 I govoriće reči na (Sve)višnjega [OTK. 1,2 i 5; 22,9; 13,6] , i potiraće svece Višnjega [OTK. 13,7] i pomišljaće da promeni vremena [OTK. 20,2–7] i zakone [OTK. 20,14; 21,8] i daće mu se u ruke (vidi ZAHARIJA 5,3 i 4, opširnije...) za vreme i za vremena i za po vremena.
7,26 Potom će sesti sud, i uzeće mu se vlast, te će se istrebiti i zatrti sasvim.
7,27 A Carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svim nebom daće se narodu svetaca Višnjega; njegovo će Carstvo biti VEČNO CARSTVO, i sve će vlasti njemu služiti i slušati ga.

LUKA 10,17 Vratiše se pak Sedamdesetorica sa radošću govoreći: Gospode, i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje
10,18 A on im reče: Videh satanu gde pade sa neba kao munja [OTK. 16,17 i 18; 11,19; 8,5: 4,5]
Znači, ako Gospod još onda posvedoči da je satana pao sa neba, nije li djavolski plan ono što govori lažno otkrivenje, koji svojim scenarijem bacanja 1/3 zvezda na zemlju [OTK. 12,4], te zbacivanja [OTK. 12,10], tj. silaženja [OTK. 12,12 ...sidje k vama djavo...], pa bacanja u bezdan i puštanja iz tamnice [OTK. 20,7], predstavlja lukavo izmišljenu bajku koja zavodi svet, a da ne govorim da koga god starozavetnog Svetog proroka Božijeg da se latio, izopačio Ga je ili direktno napravio lažovom.






Demagogija i praznoslovlje, dezavuisanje, jer Melhisedek je prvo car pravde pa potom mira (JEVREJIMA 7,2), ali ti oceglodno zavolev nepravadu sluzis lukavome, zajedno sa onima koji danas na smrti grade mir, zna se koji su.

Hiljadugodišnjica: Novo Zlatno Doba


U Svojoj Besedi na Gori blaženstva Gospod Mira ukazuje: "Blagosloveni su krotki, jer će oni naslediti zemlju." ('Matej', 5:5) - I bezbroj drugih duhovno-skriptuarnih stavaka ukazuju da će na Novoj, svetlotvarnoj, preobraženoj, u Nebesku vibraciju uzdignutu Zemlju, živeti i moći živeti samo čisti ljudi, da će se moći utelovljavati samo čiste duše: "Idi putem čestitih i drži se staza pravedničkih! Jer samo će pravedni naseljavati zemlju, i bezazleni će ostati na njoj. A opake će zbrisati sa zemlje i bogohulnike iščupati iz nje." ('Izreke', 2:20-22, vidi i: 1o:30) - "Satrće se zlikovci, a koji se u Jehovu uzdaju, baštiniće zemlju. Još malo i nestaće bezbožnika: mesto ćeš njegovo tražiti, a njega više nema. Zemlju će posedovati krotki, obilje Mira oni će uživati." ('Psalmi', 37:9-11; vidi i: 37:37-38, 10:16, 1o4:35) Novu, Obećanu Zemlju, daće Gospod Novome Izraelu, onima koji su je s ljubavlju podložili Sebi, koji nisu ubijali i pustošili, koji je nisu trovali, koji su imali i pokazivali ljubav za svako Božije stvorenje.

Mnogi pobožnici teško prihvataju hilijastičku eshatologiju, jer im se čini da je to u suprotnosti s ostalim otkroviteljskim ukazima koji kažu da će "čestiti posedovati zemlju doveka." ('Isaija', 6o:21) - Tako na primer Arhandjeo Gabriel blagoslovenoj Mariji ukazuje za Svetog Jednog koga će kao čoveka roditi: "... Daće Mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, te će vladati nad Domom Jakovljevim d o v e k a, i Njegovom Carstvu neće biti kraja." ('Luka', 1:32-33) - Slično se iznosi i u samoj patmoskoj 'Apokalipsi': "I odjeknuše snažni glasovi na Nebu: vladavina nad svetom pripada Gospodu našem i Njegovom Mesiji, i vladaće u sve Vekove." (11:15)

Neupućeni u 'Apokalipsi' vide samo 'zbrku' i 'kontradiktornosti', pa su im naizgled 'oprečni' i stavovi gde se jednom kaže da će svetsko Carstvo Isusa Hrista biti večno, a potom da će trajati 1.000 godina. Jasno je da posle Hristovog Slavnog dolaska Njegovome Carstvu neće biti kraja. Jasno je da Gospod ne dolazi samo sa Svojim Carstvom, već i u Svome Carstvu koje su pravednici otkrili u sebi i izneli oko sebe; dakle, i pre Hristovog Pojavljivanja u Slavi Nebeskoj Carstvo je vladalo i postojalo u mnogim prosvetljenim pojedincima i harizmatskim krugovima. I kada se Satana, posle Hiljadugodišnjice, opet nakratko pusti iz Bezdana, Hristovo Zemaljsko Carstvo će odoleti, Grad Novi Jerusalim, Crkva svetih Životom, će izaći kao pobednik; Nebeski Oganj koji će poteći preko reči Božijih proroka, sagoreće satanske laži i samu Satanu oterati u Oganj Podzemlja. Tako se u 'Apokalipsi' za neke narode s kraja četiri Zemljina kraja, koje će Satana opet uspeti da zavede i nahuška, kaže sledeće: "I izidjoše na širinu zemlje, pa opkoliše Tabor svetih i Voljeni Grad; i sidje Vatra sa Neba od Boga i pojede ih. A Djavo, koji ih je dovodio u zabludu, bi bačen u Ognjeno i Sumporno Jezero, gde je i Zver i Lažni Prorok, i biće mučeni /plamenom vlastitih laži/ Danju i Noću u sve Vekove." (20:9-10)

Grad Novi Jerusalim, Zajednicu svetih Životom, Hristovo Carstvo Novog Izraela na
Novoj Zemlji, Tama neće nadvladati. Hiljadugodišnje Carstvo će se preliti u Večnost: Božije Carstvo, Sila i Slava vladaće u Veke Vekova na Božijoj Zemlji.

Dakle, i pre i posle Zlatne Hiljadugodišnjice nalazimo da je Božije Carstvo imalo i imaće uporišta na Zemlji. Medjutim u toku same Hiljadugodišnjice ono će biti najmoćnije rasprostranjeno i prisutno. Kao što će tiranska svetska vlada, gvozdena Zver, u lažno Novom svetskom poretku koji će parodirati Hristovo Carstvo, vladati svim narodima, plemenima, rodovima i jezicima tokom 3,5 godine ('Otkrivenje', 13:7), tako će i Hristov Duh tokom svete Hiljadugodišnjice vladati nad svim i u svim plemenima Novog Izraela, u narodima koji se budu udostojili da nasele Novu Zemlju: "I On će stanovati s njima, i oni će biti Njegovi narodi /grč.: laoi/, i sam Bog biće s njima." (Ibid., 21:3)

Da bi čovek mogao da shvati hronolški red eshatoloških dogadjaja o kojima govori Hristos u 'Apokalipsi', nužno je da ima sveti red u sebi, u svojim mislima i svome životu. A taj hronološki red, kaže: najpre se pojavljuje Lažni Prorok iz parodijskog New Age pokreta koji priprema put Zveri, gvozdenoj svetskoj vladi (onako kako je Jovan Preteča pripremio put Hristu Gospodu). Satana pada sa Podnebesa, odakle je Lažni Prorok spuštao Oganj Laži, i iz Bezdana podiže Zver, daje planetarnu vlast sedmorici svojih najvećih saveznika u ljudskoj odori. (Jedan od njih se na samom kraju staroga sveta, zahvaljujući demagoškoj agitaciji Pseudo Profeta, uzdiže za planetarnog monarha.) Zver se radja iz Bezdana, podiže se satanskom silom iz mora ustalasanog svetskog mnoštva. Biva ranjena Hristovim Mačem Istine. Jedna od sedam glava Zveri biva isceljena Sataninom Silom, i ona vaskrsava iz Bezdana, iz Ponora Propasti: nastupa Drugi Uskrs, s kojim satanizirano ljudsko mnoštvo, pritisnuto mnogobrojnim nevoljama, ustaje strašno hulno protiv Boga. Dejstvujući preko svojih svetih proroka, Gospod razotkriva Zver i osudjuje je na Propast. Zver, Lažni Prorok i svi ljudi koji su uzeli udela u radjanju i vaskrsu Zveri, Antihrista, bivaju bačeni u Gehenu, u Ognjeno Jezero, u Grotlo Hada, u ognjene dubine Ponora Propasti. Satana, demonska država, biva svezana tokom Hiljadugodišnjice u Bezdan, u Zakon setve i žetve (jer na Zemlji neće biti više ljudi koji bi joj isporučivali energiju i odavali slavu), a Demonovi saveznici i brojne žrtve bivaju bačeni u dubine Zakona uzroka i posledice, u grotlo i ždrelo Bezdana, u najdublji Pakao, u Gehenu, Tartar. Tako će Slepac odvesti slepce u Jamu bolnog neznanja, ludosti i bogohulništva. Posle Hiljadugodišnjice, Satana biva na kratko opet puštena (- kratko u odnosu na istoriju čovečanstva!), uspeva opet deo čovečanstva da zavede; ponovimo: samo deo, ne celo čovečanstvo (kao u vremenu Zveri); uspeva deo Zemlje da uzme pod svoju kontrolu. Prokockavši hiljadugodišnje vreme milosti koje joj je Presveti Otac dao, Satana potom biva poražena od Svetla i svetlonoša, i za sve Vekove bačena u grotlo Bezdana, u Sumporno Jezero, gde su Zver i Lažni Prorok. Duše demona i ljudi koji se ni posle viševekovnih ('večnih'), višeeonskih muka ne budu odrekle greha, biće od plamena greha, od Laži, izjedene, potpuno uništene, rastočene. Iz duše stvorene za besmrtnost, Gospodnji Duh će se povući, jer su se i te duboko satanizirane duše potpuno odrekle Boga, i definitivno potvrdile svoju ljubav prema haosu i ništavilu, prema Laži i Zlu.

Poklonici Laži, oni koji vole i čine Laž, gledano sa pozicije Zakona uzroka i posledice, sami sebe će svezati i baciti u viševekovno tartarsko ropstvo svojom neokajanom i neočišćenom negativnom setvom posejanom u njivi života tokom mnogih Vekova i mnogih utelovljenja duše na Zemlji. Zašto se demoni svezuju u Bezdan na hiljadu godina a teško opterećene ljudske duše bacaju u Ponor Bezdana za Večnost? Zato što je krivica čoveka, koji bez ispitivanja sebe i duhova preuzima i slepo sprovodi nadahnuća paklenog ognja, mnogo veća od krivice bestelesnih, nematerijalnih inspiratora iz Hada. Da se čovek prikloni Bogu, da sluša glas Srca i reč Zakona, upliv demonske sile u materiji ne bi postojao. I sam demon bi tako, bez pomagača i žrtvi, lakše kapitulirao i shvatio da mu je jedini istinski izlaz Bog i put prema Bogu.

Motiv svezivanja nepokornih duhova u Ponor Propasti, čije ključeve drži Hrist Pobednik, nalazimo još u 'Prvoj Enohovoj knjizi'. Tako Gospod nalaže Arhandjelu Rafaelu: " Sveži Azazjelove ruke i noge; baci ga u Tamu; i, otvorivši pustinju u Dudael, onde ga baci. Svali na njega golemo i šiljasto kamenje, i prekrij ga Tamom. Onde će doveka ostati; pokrij mu lice, kako ne bi video Svetla. A na veliki Sudnji Dan neka bude bačen u Oganj." (10:6-9) - Nešto slično se izlaže i u 'Knjizi o Tobiji', pa se kaže da je Arhandjeo Rafael svezao i okovao "pakosnog zloduha Hašmodeja." (3:17) - Tako se i u 'Svetome Otkrivenju' ukazuje da će jedan od sedam Arhandjela, sa Hristovim Ključem (1:18) otključati Vrata Hada, i u Podzemlje, Bezdan/Bezdnu, baciti nezasitu Zmiju: "I savlada Aždaju, /.../ i sveza je na hiljadu godina, pa je baci u Bezdan, i zaključa, i zapečati nad njom, ..." (20:2-3)
>>

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

Osvrt na post od 26.08.2003 15:08

Maran Ata kaže:
.

Od crkvenih otaca i hrišćana uopšte, onih koji su verovali u hilijazam, manji broj njih je držao do preadventnog hilijazma (poput Avgustrina), a veći broj do po(st)adventnog. Jasno je da Hrist dolazi posle Čoveka Bezakonja, Antihrista, Zveri, a sa Hristovim Dolaskom nastupa Slavna Hiljadugodišnjica.

Maran Ata nam hoće reći da su hrišćani u prvim vekovima verovali u Hristov Dolazak i Svetu Hiljadugodišnjicu pod presijom surovih gonjenja. Pravi hrišćani bi i bez toga verovali u Hristov Dolazak i Njegovo Zemaljsko Carstvo Mira. Ako su hrišćani verovali u Hiljadugodišnje Doba Mira, znači li to da je njih Hrist Božiji lagao, znači li da im je preko svoga Apostola na Patmosu otkrio laži?!

Kada je institucionalizovana crkva krvavu rimsku imperiju prihvatila kao svoga 'zaštitnika', jasno je da je se odrekla ne samo Hiljadugodišnjice, već i Hristovog Dolaska i samog Hrista Boga.

Poštenije je reći da je 'Apokalipsa' 'laž' nego je tobože priznavati, a u biti odricati se svih njenih dominantno-eshatoloških ukaza. Mnogi pravoslavni teolozi tumače 'Apokalipsu' (videti npr. http://www.verujem.org/teologija/z_knji ... venja.html ili http://www.verujem.org/teologija/zvijer.html ); zašto je provizorno 'tumače' ako odbacuju centralne njene pouke?

Reč hilijaste Laktantija: "... Bog će obnoviti svet i preobraziti pravedne u obličje andjela da bi, obučeni u haljine besmrtnosti, mogli služiti Bogu za uvek, i to će biti Božije Carstvo koje neće nikad prestati." (The Epitome of the Divine Institutes, chap. 72)

Jasno je da Pravoslavna Crkva ne iščekuje Hrista i Hristovo Carstvo, kako god se ono zvalo, jer ona već ima svoje Carstvo na Zemlji, Satanino Carstvo. Carstvo u kome pustože ratovi, glad, katastrofe, pošasti, carstvo u kome stotine miliona ljudi u straćarama i dronjcima životari dok se sveštenstvo odeva u raskošne haljine i stavlja zlatne krune na glavi. Zlatne, ne trnovu, koju je Gospod poneo, Gospod na koga se kao pozivaju.

Osvrt na post od: 26.08.2003 17:15

Sedam Božije Trube, Glas sedam Arhanjela, najavljuju kataklizmičko-eshatološke dogadjaje. Oni se nazivaju 'zla', zla za svet. Zlo koje je svet učinio i uzdigao, zlo koje je do Neba dospelo, Gospod u Zakonu setve i žetve vraća počiniocima. Kad se čaša gadostima napuni, Gospod tu gorčinu nepomešanu vraća, izliva akterima zla: svako pravedno dobija svoj sud prema meri i prema udelu u kolektivnoj krivici. Dakle, 'zlo' nije Dolazak Hristovog Carstva, već je 'zlo' ono što pogadja svet, što je za pravednike dobro, jer bez te retribucione mere i zahvata nema ni dolaska Carstva Mira. Jer, Carstvo dolazi čistima i medju čistima se nastanjuje. Dakle, pre toga zli moraju sa zemlje sklonjeni kroz apokaliptička zla. U tom konteksu treba i tumačiti Otk.11: 18. - I naravno treba znati da red kojim se opisuju dogadjaji u Apokalipsi nije i hronološki red dogadjaja. To se odnosi i na stavak 11: 18. Narodi koji se razgnevljuju jesu narodi koji se klanjaju Antihristu, koji Zla koja im se vraćaju u svome slepilu vide kao nepravednu Božiju kaznu, i zbog toga hulno ustaju protiv Boga.

Gospod vlada moćno na Nebu. Hrist Božiji je pobedio na Zemlji, na ovome svetu, i najavio je da će na ovaj svet Doći Božije Carstvo, da će knez ovoga sveta, Satana, biti sklonjen sa Zemlje. Sa Nebesa odjekuje: Gospod Dolazi, biće Božija Volja jaka i na Zemlji. "... Govori Gospod Bog, Koji Jeste, i Koji Beše, i Koji Dolazi, Svedržitelj" (1, 8 )
888!


Gospod Jeste u Nebu i u Ocu od Iskona, Gospod je bio na Zemlji utelovljen, i Gospod dolazi Svojim Duhom i svojim Slavnim Bićem. Božiji Duh sve silnije i silnije zrači u ovaj svet, čisteći ga od zla, ispošljavajući da svako dobije svoje 'zlo' u što kraćem intervalu, omogućavajući mnogima da za kratko vreme otplate i iznesu mnogo toga negativnog posejanog u ovom i prošlim životima.

Vremena više neće biti za odlaganje Suda i Dolaska!

Opet ponavljam: Satana je pala sa Neba na Zemlju i u Podzemlje. Podnebesa su joj ostavljena za manevarski prostor. Na kraju staroga sveta vojske Mihaelove je obaraju i iz Podnebesa (up. Efescima, 6:12 ) ) na Zemlju, a u Podnebesima, sa Nebesa, dolazi Carstvo Božije. Kad i sa Zemlje Satana bude oterana, Nebesko Carstvo dolazi i na Zemlju. I Bog će biti Sve u svemu.

Matej: 8: 12 = Sinovi carstva Tame, sinovi Okrutnosti, zmijini Sinovi, biće izbačeni u Krajnju Tamu: sinovi Carstva Svetlosti, Božije svetlonoše, oni koji su sijali kao zvezde u satanskom svetu, u Božijem svetu, sijaće poput sunca. Oni će naslediti Carstvo svetlosti, Carstvo Mira. I njihove duše će se, po okončanju Misije, pobednički vratiti u Nebesku Otadžbinu.

Veza Danielove knjige i Apokalipse se može praviti prevashodno ako se Antioh IV Epifan, o kome Danielove vizije govore, vidi kao praslika Zveri, gvozdene svetske vlade.

Hristovo i hrišćansko Carstvo je na Nebesima, odakle Gospoda očekuju. I to carstvo će u punini moći doći, pokazati se, otkriti se i na Zemlji, i svi koji naslede Zemlju biće Carstvo, i Carstvo će biti u njima, oko njih i sa njima.

"Neka dodje Carstvo Tvoje; neka Bude volja Tvoja i na Zemlji kao na Nebu."

Smisao reči shvata onaj koji ostvaruje reč, koji oživljuje reč, koji ima živu veru u Živog Boga. Ko gleda samo na ljusku reči, on vidi samo 'suprotnosti' i 'zabunu', vidi samo sebe, duhovnog mrtvaca.

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

Оваква учења увек су се изванредно привијала уз јеретике и секташе: гностик Керниф, ебионити, монтанисти, аполинаријевци, у новије вријеме - анабаптисти са социјалистичким преливима, данас - адвентисти. Само то би било довољно да се према таквим стварима понашамо не само са великим скептицизмом, него и са потпуним негирањем: "Реци ми кога познајеш (с ким се дружиш, с ким се слажеш), и рећи ћу ти ко си", - говори пословица.

Напримјер, на I Васељенском Сабору савезници Арија су били пагански философи; само то већ је довољно да нас од Арија одбије... А данас: "хиљадугодишњаци" су другови социјалистима по својим маштама о хиљадугодишњем "земаљском рају"... Опасно заједништво... Не постоји ли код социјалиста и антисоцијалиста у емиграцији једна заједничка црта? Несумњиво да постоји: материјалистичка представа земаљског "Царства Божијег"...

Природа Царства Божијег је - "а-материјалистичка" (овдје, на земљи; а "тамо" ће бити "ново небо, нова земља", "нова твар", "тијело духовно"). И у томе је корен свих тих питања и одговора на њих: Царство Божије - то је Благодат Светог Духа.

И духоносни Светитељи Цркве су били одлучни противници хилијазма: свт. Василије Велики, свт. Григорије Богослов, свт. Епифаније Кипарски. Овај посљедњи у својим књигама "О јересима" (или "Панариј") нарочито разобличује баш ту јерес (77. јерес). И послије свега тога се нађу дрзници!

На крају крајева, II Васељенски Сабор је осудио учење Аполинарија уопште, а и по дијеловима, између осталог и његово маштарење о хилијазму; због тога у нашем Символу Вјере (7. члан) стоје ријечи: "Егоже Царствию не будет конца", што значи, ни прекида...

_________________
Маран Ата

>>

Hiljadugodišnjica: Novo Zlatno Doba


Odnos Bezdana i Tartara, bezdanskog grotla u kome gori, metaforično rečeno, 'sumporni oganj', možemo slikovito komparativno predstaviti kao odnos ustiju i ždrela iz kojeg nezauzdani jezik toči otrovne i kreketave laži. Zato se i u 'Apokalipsi' kaže da u Ognjeno Jezero Ponora Propasti dospevaju "svi koji vole i čine laž" (22:15), a na Kristalno Jezero Beskonačja dospevaju neporočni, oni koji su postali usta Istinitog, zvučnici Duha Istine i Života: "... I lažse ne nadje u njihovim ustima, ..." (14:5) Zato i s pravom apostol Jakov, brat Gospodnji, ukazuje da onaj ko obuzda svoj jezik, kormilo svog životnog broda, ima i izlaz u luku spasenja: "Ako ko u reči ne greši, to je savršen čovek, kadar zauzdati i sve telo. /.../ I jezik je vatra, svet nepravde; jezik se nalazi medju našim udovima, skrnavi sve telo i on zapaljuje točak života, a Gehena njega pali." ('Jakovljeva poslanica', 3:2.6) U duhovnom paklu dušu bolno pale ognjeni jezici, vlastiti jezik, vlastite laži koje su navukle zlo na mnoge bližnje.

Onih, koji će zauzdati svoj jezik, koji će zajati Hristovog Belca, postati Božiji logosi, Božiji vojnici, po ukazima 'Evandjelja po svetoj Dvanaestorici' i patmoske 'Apokalipse' biće 144.000. Za njih se iznosi da će činiti dvanaest plemena Novog Izraela. Ti visoki posvećenici predstavljaju se i kao Božije Drvo Života usadjeno kraj Vode Večnog Života: "... S obe strane Reke /videh/ Drveće Života koje radja dvanaest plodova, koje svakog meseca donosi svoj plod, ..." ('Otkrivenje', 22:2) Drvo koje za mesec dana donosi dvanaest 'plodova', za dvanaest meseci donosi 144 ploda. Za hiljadu godina (12.000 meseci) donosi 144.000 ploda.

Za pobednike nad svojim niskim sebstvom, nad Zveri i Zmijom, Gospod najavljuje bogate duhovne darove: "Onome koji pobedjuje daću da jede od Drveta Života koje je u Božijem Raju." (Ibid., 2: 7) - Hristove zvezde, carevi i gospodari Svete Hiljadugodišnjice, Snagom Hristovog Duha pobediće i najviše Demonove pomagače: "... Jagnje će ih pobediti, jer je ono Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima, a s Njim su pozvani i izabrani i verni." (Ibid., 17:14) - Za Gospoda nad Vojskama koji u Svojoj desnici sve drži, Psalmista iznosi: "Znam evo: Jehova će pobedu dati Svome pomazaniku, uslišiće ga iz Svetih Nebesa Snagom pobedne desnice Svoje." (20:7) - Helenski termin za 'pobednik' glasi (h)o nikon. Numerološkim rašlanjivanjem pogledajmo koju brojnu vrednost nosi dati izraz:

O (Omikron) 70

N (Ni) 50
I (Jota) 10
K (Kapa) 20
O (Omega) 800
N (Ni) 50
_____________
Svega: 1.000

Tokom hiljadu novih godina l44.000 pomazanika, pobednika Tame, vladaće sa Hristom koji je prvi pobedio satanski svet.

Zašto će Svetsko Carstvo Isusa Hrista, Božije Carstvo na Novoj Zemlji, trajati baš 1.000 godina? Poznato je da se Zemljin magnetski i geografski pol ne poklapaju: pod izvesnim neznatnim uglom magnetni kruži oko geografskog pri čemu napravi jedan obilazak za 1000 godina! To je pola Eona, jedan Božiji Dan. Jedan Božiji Izdah (Dan) i udah (Noć) u duhovnom svetu obeležavaju jedan svetlosni ciklus, jedan Eon. Vidimo da je i magnetni pol Zemlje u svom obilaznom kretanju i pomeranju odredjen plimom i osekom Božijeg Disanja. Apostol Petar ukazuje za Duha Večnosti: "Jedan Dan pred Gospodom je kao hiljadu godina." U vreme završnice Božijeg Udaha u eri Ribe, u Dobu Otkupljenja (za život na Novoj Zemlji) zemaljski svet su pogodila dva razorna svetska rata. Sa početkom inteziviranja Božijeg Izdaha u eri Vodolije (Dobu Preobraženja), nastupila je i nastupa Žetva, Jehovin Dan, Dan Gneva, čišćenje Planete i čovečanstva. Onaj ko ne prihvata Čišćenje, njega će vlastiti negativni uzroci 'očistiti' sav lica zemlje.

Ljudi koji prihvataju put čišćenja, prosvetljenja i sjedinjenjas Duhom Života, biće i preobraženi od Duha Života, biće uzdignuti u Nebesku Stvarnost, u Dolazeće Nebo; oni će i naslediti Novu Zemlju kao Hristovi saveznici i Hristove žrtve. Kada se završi Božiji Dan u eri Vodolije, kada otpočne Noć (Udah) Satana će opet nakratko biti na slobodi. Ali njen grčeviti pokušaj da opet celo čovečanstvo okrene protiv Boga biće bedan i potpuno neuspešan.

Carstvo Mira koje dolazi na ovu Zemlju onim ljudima koji čine Božiju Volju, izarašće iz srca onih koji su gladni Istine i Dobra, koji su se zaputili u Carstvo Svetosti koje se nalazi u nutrini svakog čoveka. Božiji pomazanici, ljudi Duha, probudiće, osnovaće i izgradiće Hristovo Carstvo na ovoj Zemlji, ono Carstvo Mira koje su mnogi starozavetni proroci već najavili. I kako je Gore - biće tako i Dole. I kako je Unutra - biće tako i Vani. Miroljubivima će pripasti Carstvo Mira, jer Svetlo pripada Svetlu i Svetlo privlači Svetlo.

>| (Kraj forumsko-debatnog priloga)

888 - Aurora Aurea - aurora_a@ptt.yu

Forumski prilozi koji stoje pod upriličeno, auditorijumsko ime 'Aurora Aurea' prezentuju se preko sledećih forumskih internet stranica:
http://forum.blic.net/viewforum.php?f=38
http://www.forum.hr/forumdisplay.php?s=&forumid=26

Povremeno i preko:
http://forum.histrion.net/viewforum.php?f=5
http://www.islambosna.com/forum/forumdi ... forumid=16
http://www1.serbiancafe.com/diskusije/mesg/123/?1
http://www.grupa.org.yu/cgi-bin/yabb/Ya ... d=religija

"I na ovo treba da pazite znajući svoje vreme, da je već došao čas da se probudite od sna; jer sad nam je Spasenje bliže nego onoga dana kad smo poverovali. Noć je odmakla, a Dan se približio. Odbacimo stoga mračna dela i uzmimo na sebe svetlo oružje. Živimo pristojno - kao po danu, ne u pirovanjima i pijankama, ne u bludu i raskalašenosti, ne u svadji i zavisti; nego uzmite na sebe Gospoda Isusa Hrista, i ne starajte se za telo - kako ćete zadovoljiti požude." ('Rimljanima', 13:11-14)

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

Тokom II veka u hrišćanstvo su počela da prodiru hilijastička strujanja. Hrišćanski hilijazam je zapravo predstavljao učenje da će pravednici nakon vaskrsenja hiljadu godina carevati sa Hristom na zemlji u Jerusalimu. Za takvo verovanje nađeno je uporište u Otrivenju Jovanovom. Mnogi hrišćanski oci II, III i IV veka su prihvatali hilijazam (Papija Jeropoljski, pisac Varnavine poslanice, Justin Filozof, Meliton Sardski, Irinej Lionski, Hipolit Rimski, Tertulijan, Metodije Olimpijski, Viktorin Petavijski, Laktancije). Razni hrišćanski heterodoksni pokreti i otpadnici od tzv. Velike crkve takođe su imali hilijastička shvatanja, s tim da su neki od njih proširili ovo učenje. Jovanov savremenik gnostik Kerint je tako zamišljao hiljadugodišnju vladavinu pravednih na zemlji sa zadovoljenjem svih telesnih potreba (hrana, piće, seks). Kada su milenarizam sredinom II veka prihvatili montanisti i kada je on zajedno sa novoosnovanim pokretom počeo da se širi među hrišćanima, situacija je postala ozbiljna. Prve sumnje u istinitost Jovanovog autorstva Otkrivenja javile su se među antimontima sredinom II veka u Maloj Aziji, kolevci hilijazma i montanizma. Ovi antimontanisti, koje je Epifanije kasnije nazivao "alogima", izgleda da su u odbrani hrišćanske ortodoksije otišli u drugu krajnost. Jedan od tih aloga, prezviter (sveštenik) Gaj koji je delovao u Rimu u doba pape Zefirina (199-217) odlučno je napao novu opasnu jeres.

_________________
Маран Ата

Osvrt na post od 27.08.2003 18:35

Maran Ata kaže,



Djavo sve izvrće i pokriva, pa i reč i plan o Zemaljskom Carstvu Mira. Tačno je da su mnogi pravili na Zemlji 'Božije Carstvo' po svojim ljudskim merilima; ali svako takvo 'Carstvo' i svi ti 'Rajevi' bez Boga i Božijeg Zakona pretvarali su se u pakao. Ne kaže se uzalud u Psalmima: "Uzalud se muče graditelji ako Gospod ne gradi sa njima."

Dovoljno je videti Platonovu 'Republiku' pa shvatiti da je to jedan od najranijih projekta izvrnutog 'Božijeg Carstva'. Ona je i inspirisala mnoge utopiste, te osnivača iluminata - Adama Vajshaupta. Marks, pion iluminata, je u svome 'Carstvu' vlast Mesije i Hristove Crkve hteo da zameni fingiranom, provizornom vlašću proleterijata i komunističke partije. Hitler je pravio 'raj' za svoj nemački, 'gospodarski' narod. Antihrist, Zver, u novom satanskom poretku će takodje parodirati Carstvo Mira i izigravati zemaljskog Boga.

Svi su oni hteli nekakav 'raj' po svjim ljudskim i izopačenim merilima, ispuštajući ono najbitnije: Nema Carstva Mira na zemlji bez Boga i bez duhovno otrežnjenog i moralno usavršenog naroda.

Bog svoje Carstvo na Zemlji ne gradi ni preko laži, ni preko manipulativne ideologije, ni preko koncetracionih logora, ni preko vatrenih cevi, ni preko revolucionarnih prevrata; On ga gradi preko ljudi koji prihvataju i ostvaruju Njegov Sveti Zakon.

Ako postoje lažni hristosi, to ne znači da se trebamo odreći istinskog Hrista!
Ako postoje lažni proroci, to ne znači da Bog nema svoje proroke.
Ako postoje lažna zemaljska carstva Mira, to ne znači da neće i ne može biti istinsko Božije Carstvo Mira na Novoj zemlji sa novim ljudima.

Pominješ Kerinta koji je izmišljao neka otkrivenja ili koristio ona koja je apostol Jovan tobože primio. (Razne gnostičke struje su uz patmosko Otkrovenje koristile i sijaset drugih pseudootkrivenja.) Na njih se i Esusebije osvrće: "I Kerint se pozva na neka odkrivenja, koja je tobože napisao veliki apostol /tj. Jovan/, i tu iznosi na pazar kojekakve basne i gatalice, kao da su mu to anđeli saopštili, pa onda kaže da će posle vaskrsenja nastati zemaljsko carstvo Hristovo, da će ljudi, pošto ustanu iz grobova, i opet živeti telesno u Jerusalimu, da će taj život biti sasvim povoljan, tako da ni koja telesna strast neće ostati nezadovoljena". ('Istorija Crkve', 3,28,2) Zašto bi zbog onih koji su pogrešno interpretirali Zlatnu Hiljadugodišnjicu trebalo odricati i same nje kao najavljene eshatološke kategorije?! Možda zato što i sami nemamo valjano, logično i celovito objašnjenje?


Bog će pokazati da i na zemlji, u materiji, može sveto da se živi; i u materiji će Duh vladati. Sataninome Carstvu na Zemlji će doći, i dolazi mu kraj!

Da li je Zemlju stvorio Bog? Dakako jeste! Zemlja, dakle Bogu pripada. Satansko je Zemlju samo kontaminiralo negativnom vibracijom, omotalo je odećom greha.

Šta će Bog uraditi: razoriće Zemlju ili će je očistiti i preobraziti? Dakako da će je očistiti i prepustiti novim ljudima, onima koji će preživeti velike katastrofe, koji će Duhom Istine biti preobraženi.

Pogrešna je koncepcija da je materija sama po sebi loša i da na njoj nikada neće i ne može prebivati Dobro. Nije materijalizam tvrditi da će i na Zemlji biti Božije Carstvo, već poricati Duha i mogućnost da Duh upravlja moćno materijom.

U prilogu je naglašeno da će Božije Carstvo na Zemlji biti večno. Ono je postojalo i pre i postojaće i posle Hiljadugodišnjice. A naziva se Hiljadugodišnje jer će jedan Božiji Dan, 1000 godina zemaljskih, po slomu Sataninog Carstva Zla, moćno vladati, biti prisutno na celoj zemlji i u svakom čoveku.

Nije problem u Hiljadugodišnjem Carstvu na Zemlji već u odbacivanju svake pomisli da Božija Volja može biti jaka na Zemlji, da i materijom preko (prosvetljenog) čoveka može vladati. Grešan čovek vidi samo greh oko sebe i ne veruje u premoć i pobedu Čistote i Zakona.

Najlakše je za apokaliptički ukaz o Hiljadugodišnjici reći da je to lažili nerazumljivi simbol ili nespoznatljiva tajna! Pogrešno je odbacivati ono što se ne razume.

Tako je npr. episkop Dionisije Aleksandrijski (III vek), iako je odbacivao razne hilijastičke interpretacije 'Apokalipse' ipak ovu uvažavao, slutio da ona mnogo toga ukazno vrednog i lepo nosi: "Čini mi se da svaki predmet u toj knjizi sadrži budi kakav (tj. neki) skriveni i divni smisao. Iako ja tu knjigu ne razumem, opet (zato) držim, da svaka njena reč ima duboko značenje... Ja ne odbacujem ono što ne shvaćam, nego se naprotiv sve to većima čudim onome u što se neda proniknuti i što ja ne razumem". ('Istorija Crkve', 7,25,4-5)

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

Јеховини "сведоци"

Главна тачка њиховог учења јесте ЈЕРЕС хилијазма, односно вера у скори долазак Христовог земаљског хиљадугодишњег царства. По њима вечни живот на небу "резервисан" је само за 144.000 праведника који су одабрани. Док адвентисти говоре да ће други долазак Христов бити видљив, јеховисти, по њиховом оснивачу Раселу, уче да ће бити невидљив. Он је "прорачунао" да је Христос невидљиво већ дошао на земљу 1914. године. Тада је основао своје хиљадугодишње царство којим невидљиво влада с неба преко одабраних, изабраних "кнезова".

По Раселу живот у овом царству на земљи "биће прави Рај, без икаквих материјалних и социјалних недостатака". Ето, о свему говори Расел а из Светог Писма знамо да је сам Господ Исус Христос рекао да о времену његовог другог доласка не знају ни Његови анђели. Покрет Јеховиних сведока је, како каже наш савремени теолог др Лазар Милин, "концентрат свих старих хришћанских јереси прожетих духом јудејства". (Л. Милин, Научно оправдање религије 6, Београд 1986, '96) Јеховисти се са јудејством слажу у томе што одбацују хришћанску догму о Светој Тројици и што поричу Божанство Господа Исуса Христа. Међутим, од јудејства се разликују у томе што признају Исуса Назарећанина за Месију, што одбацују старозаветне празнике са суботом и старозаветни обредни закон, и што за разлику од Јевреја, слободно спомињу Јеховино име.

Ми, православни хришћани, треба да се чувамо и од јеховиста и од свих осталих секти које делују на нашим просторима, јер сви они нуде затровану духовну храну и пиће.

_________________
Маран Ата

Osvrt na post od: 28.08.2003 18:38

Ljudima Duha je jasno da je tumačenje 'Apokalipse' od strane tzv. Jehovinih svedoka, koji svedoče samo za svoju neupućenost i sadukejstvo, samo jedna snolika, kovitlava, amorfna masa besmislica nastalih ih usmerenja na uskosektanske interese i predstave.
Po njima su se dogadjaji iz Apokalise (koja prevashodno govori o poslednja 42 meseci staroga sveta), već ispunili: ostaje još samo Harmagedon, koji oni ne vide kao duhovni boj sinova Svetla i sinova Tame, boj mačem Istine i mačem Laži, već kao neko kataklizmičko previranje kao u naučno-fantastičnim filmovima. Po njima, njihovim fikcijama, Božije Carstvo je na Nebu rodjeno tek 1914. god. (-Carstvo koje je u Nebu bilo Večno) a na Zemlji Hiljadugodišnjica nastupa posle Harmagedona. Jedino što je istinito u njihovom spletu eshatoloških nagadjanja je to da će na Zemlji biti Hiljadugodišnje Carstvo Mira!

Raselovi svedoci toliko 'vole' Nebo, da se nikome od njih ne ide u Nebo! (Bojim se da će najveći broj njih, zalažući se za biblijski idolopoklonizam i učeći u prilog materijalizma, uskratiti sebi pravo i za ulazak u Zemaljsko Carstvo Mira!) I očigledno će imati 'veliki problem' da sakupe 144.ooo 'svedoka' koji će otići u Nebo i odatle, sa Neba, 'kraljevati' nad Zemljom. Njihove beslislice nisu dostojne da se čovek ni na njih duže osvrće, osim samo kad je u pitanju preventivno i edukativno delovanje, upućivanje onih koji mogu da postanu njihova žrtva.

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

Модерни облици јереси хилијазма:
Нововековни рационализам секуларизовао је ову, у основи теолошку идеју, стављајући разум и природу да замене божји ауторитет и у спиритуалној и реалној сфери. Хилијастичке и месијанске идеје у оквиру учења о прогресу изгубиле су у просветитељској епохи религиозни карактер, постајући све више световни. Било је то изразито антирелигиозно учење. Разни утопистички и социјалистички пројекти земаљског раја сачували су у себи скривени и несвесни хилијазам под именом пута у "срећнију будућност".

Проблематизовање настаје тек кад укрстимо човекове циљеве и његове потребе са различитим аспектима његове природе. Познато је да је нововековна наука одбацила метафизику, ослањајући се на експеримент и чињенице, и развијала се као позитивна наука. Све се израчунава, све се мери и квантификује. Мултипликоване технологије производе вештачке људске потребе које не кореспондирају са правом људском потребом или најбољим човековим могућностима. Али, где је генератор ових вештачких потреба? Најчешће је он изван рационалног језгра људске природе, у бескрајном увећавању профита и бескрајне жеље за доминацијом над другим људима. за први случај може се навести на хиљаде непотребних или штетних производа које индустрија намеће тржишту. За други случај довољно је поменути производњу оружја.

_________________
Маран Ата