Мислим да суштину ове теме треба тражити у оквиру интерполне борбе у оквиру врсте. Па тако, има мишљења да су еволуцијом мушкарци и жене развили своје сексуалне мотиве на донекле различит начин.
Код мушкараца се тај сексуални мотив појављује у два облика и то као:
-
Мотив за заштитом (Мушкарац штити своју породицу, своје племе, свој род. Он иде у рат. Овај мотив је бар на овим просторима више него очигледан);
-
Мотив за сексуалним сједињавањем. (Мушкарци ће врло лако препознати о чему се овде ради. Наиме, тешко да постоји жена која се појави пред неким мушкарцем, а да је овај не процени као могући сексуални објекат. Наравно, овде су изузете рођаке, пријатељице и сексуално неатрактивне и старије женске особе. Ово свакако не значи да мушкарац кидише на све што носи сукњу, већ је то кратка процена новопојављене даме која се догађа по аутоматизму, а ако и дође до контакта мушкарци се према дамама понашају сасвим нормално, као да им пре тога ништа није прошло кроз главу).
Код жена постоји једна једина манифестација сексуалног мотива, али је тај мотив доста сложенији него што је то случај код мушкараца. Тај мотив је познат као мотив за
биосексуалном влашћу. О чему се овде ради? Као што сам рекао, то је код жена пуно компликованије и жена тежи да секуално потчини мушкарца који јој се допада, односно којег воли. Дакле, она ће користити свој мозак (како је то једна форумашица већ раније лепо приметила), свој начин комуникације, свој изглед и наравно мушкарчеву жељу за њом да овлада мушкарцем и да га учини сексуално зависним од ње. У том смислу ће користити разне прилике да то и спроведе, а најчешће је то непосредно после секса, када је мушкарац најрањивији, што и није нека тајна. Тада, обично следи разговор типа:
Драги, било би добро да у стану променимо ово или оно. Затим,
Шта мислиш да ли би требали да купимо то или то? Или:
Знаш, могао би да код себе промениш то и то... итд, итд).
Међутим, овај мотив код жена је суштински контрадикторан и његов извор траје онолико колико и мушкарчев, да кажем,
отпор. Наиме, оног тренутка када жена потпуно сексуално потчини свог драгог нестаје и суштински разлог да га воли. И онда следи хлађење, а често и разлаз. Верујем да сви ми овде знамо сличне ситуације када нека жена остави тако доброг и финог мужа који је ето слушао, био пажљив, нежан, добар и шта ти ја знам. Женама не треба (само) мушкарчева доброта, пажљивост... већ, пре свега, мотив да га воли, а он се налази само у сексуално непотчињеним мушкарцима...
Нарвно, ово је мишљење поједених сексолога. Консиљере није довољно паметан да све ово смисли, али морам признати да би у овоме свему могло бити и немало истине.