banjalukaforum.com

Čovek je stajao na stanici metroa u Vasingtonu i počeo da svira violinu.
Bilo je hladno decembarsko jutro.
Svirao je šest Bahovih komada, oko 45 minuta.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=hnOPu0_YWhw[/youtube]

Za to vreme, pošto je bilo radno jutro, izračunato je da je bar hiljadu ljudi prošlo kroz stanicu, najveći broj njih odlazeći na posao. Nakon tri minuta neki sredovečni čovek je primetio muzičara koji svira. Usporio je, zastao na par sekundi, a onda požurio da stigne na vreme tamo kuda je krenuo. Minut kasnije, violinista je primio prvi dolar kao napojnicu: jedna žena mu je ubacila prilog u kutiju bez zastajanja, nastavljajući da hoda. Nakon par minuta neko se naslonio na zid da ga sluša, ali je pogledao na sat i krenuo dalje – očito je kasnio na posao.

Najviše pažnje je pokazao trogodisnji decak. Majka ga je požurivala ali je dete zastalo da čuje violinistu. Majka ga je onda povukla, i ono je krenulo sa njom, neprestano se osvrćući. Takvu reakciju pokazala je još nekolicina dece, ali su ih svi roditelji bez izuzetka primorali da nastave dalje.

Za 45 minuta sviranja samo šest ljudi se zaustavilo i kratko slušalo muziku. Oko 20 je dalo novac, ali su nastavili da hodaju uobičajenom brzinom. Violinista je sakupio 32$.

Kada je prestao da svira nastala je tišina, ali to niko nije primetio.
Niko nije zapljeskao niti pokazao bilo kakvu reakciju.

Niko nije znao da je violinista bio Joshua Bell, jedan od najboljih muzičara sveta.
On je svirao jedno od najintrigantnijih dela ikada napisanih, na violini vrednoj 3,5 miliona dolara.
Dva dana pre nastupa u metrou, Joshua Bell je rasprodao koncert u Bostonskom pozorištu gde je karta kostala 100$.

Ovo je stvarna prica.
Joshua Bell je svirao inkognito u okviru eksperimenta koji je organizovao list Vašington Post, a radilo se o percepciji, ukusu i prioritetima koje ljudi imaju.

Osnovno pitanje za eksperiment je bilo ovo dole.
Na javnom mestu u neadekvatno vreme:
- Da li primećujemo lepotu?
- Da li zastajemo da bismo u njoj uživali?
- Da li prepoznajemo talenat u neočekivanom kontekstu?

Jedan od mogućih zaključaka ovog iskustva mogao bi biti: ako nemamo minut da zastanemo i slušamo jednog od najboljih muzičara sveta, koji svira jedan od najboljih muzičkih komada ikad napisanih, koliko drugih stvari propustamo?

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Guzonje koje to slushaju ne idu metroom...idu svojim mercedesom ili limuzinom, ne svi, ali vecina da.

Da ali oni i kada bi isli metroom isto ne bi primjetili da je to slavni violinista jer na njegove koncerte (ne svi ali vecina) idu da bi bili vidjeni, radi prestiza,... vjerovatno ih polovina niti slusa sta on svira, vec jedva cekaju da se koncert zavrsi i da idu dalje.

_________________
"Ko promaši ljubav, promašio je život"

Ne, poenta je da mnogi koji su platili ulaznicu 100 dolara idu da slušaju NEŠTO što je neko rekao da je dobro. Ili da ih neko vidi, jer zaboga išli su da slušaju nekog violinistu koji je poznat.

A inače niko ili malo ko se obazire na ljepotu koja nije fino upakovana i najavljena u pompi i na sva zvona.

To je svojevrstan eksperiment o dokazu kakvi su ljudi, šta im je dobro i vrijedno a šta ne.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Jeste bas tako!!
Mislite da su te guzonje zainterosavanje opste za kulturu....ma nema sanse, oni idu samo da budu vidjeni, jer danas je to vazno a sto oni u stvari misle u sebi : " ma j...o me koncert i onaj koji me natjerao da dodjem ovdje"....to se ne vidi. Treba samo biti prisutni da se moze reci kako je neko IN!
Svaka cast za ovaj eksperiment, koji jos jednom dokazuje, u kakvim vremenima zivimo...

nisu zainteresovane guzonje, nije fukara u metrou, izgleda da za to nije zainteresovan niko.

_________________
street life
"nije budala onaj ko ne zna čitat, već onaj koji vjeruje svemu što je napisano"

Odlična ideja.

Znam za ovaj eksperiment odavno. Zanimljivo ali pitanje je koliko je realno, jer upravo kultura, umjetnost služi da se čovjek relaksira, odmori i odagna misli o svakodnevici. Stoga je nerealno za očekivati da bi neko obraćao pažnju na muzičara ili umjetnika opterećen teretom svakodnevnih obaveza. Uglavnom, dobar ali diskutabilan eksperiment.

_________________
Uneti se kao san u mladu devojku jeste veština, izaći iz nje jeste majstorsko delo.

ja mislim da je greška što je svirao ispred metroa gdje su svi u žurbi tj samo u prolazu. zašto nije svirao negdje u gradskom parku ili na nekom okupljalištu neradnim danom. znači kad zna da su ljudi tu zbog relaksacije. i dalje bi bilo dosta njih koji bi samo prošli kraj njega, ali bilo bi puno više onih koji bi ga poslušali

_________________
i kada želim da kažem ja, ja kažem mi
i kada mislim o sebi, ustvari mislim o nama

Pa baš iz razloga što je ispred metroa frekventno, a u park dolaze ljudi da se odmaraju i izležavaju pa makar niko i ne svirao.

Po meni ovaj eksperiment mnogo govori o ljudima i njihovim poimanjima vrijednosti.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Nisam saglasan. Ovaj eksperiment samo govori kako ljudi sve manje pažnje posvećuju kulturi u svakodnevnom životu, zbog opterećenosti istim. Pa šta misliš kako se razvila masovna kultura? Zašto su odjednom nakon klasične muzike, poezije, pozorišta, ljudi prešli na masovnu kulturu? Kako je jedna Merlin Monro mogla da napravi toliki uspjeh, kako je moguće da Madona ima milione fanova?

Kao što reče jedan profesor, "Smrću Merlin Monro nestao je simbol koji je erotsku energiju miliona usmeravao ka paganskoj iluziji vitalnosti liberalnog kapitalizma."

_________________
Uneti se kao san u mladu devojku jeste veština, izaći iz nje jeste majstorsko delo.

Dan prije je taj isti violinista popunio salu i rasprodao sve karte!!!

Vjerujem da bi bilo i onih koji su bili na koncertu i odslušali sve, a da ne bi prepoznali identičnu muziku sviranu pred metroom.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Pa upravo o tome pričam, kultura i umjetnost i postoje da čovjek u određenim trenucima uživa i prepusti se, ne misleći na obaveze, probleme, brige itd. Ti trenitci naravno nisu popodnevna (ili jutarnja) gužva u podnemnoj, nego neki drugi

_________________
Uneti se kao san u mladu devojku jeste veština, izaći iz nje jeste majstorsko delo.

Ali, svako ko je, da kažem muzički obrazovan, prepoznaće Betovena bilo to u metrou ili u ekskluzivnoj sali, prepoznaće ga čak i ako ga neko zvižduće.

Interesantno je da su se djeca najduže zadržavala, baš iz razloga što su impulsivno reagovali, nezaslijepljeni svakodnevnim sitnim (nebitnim) obavezama.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Kako ne razumiješ, nije uopšte poenta ko nije prepoznao, većina njih nije uopšte čula da neko svira, niti obratila pažnju na to. Ljudi su preopterećeni u tome je poenta.

_________________
Uneti se kao san u mladu devojku jeste veština, izaći iz nje jeste majstorsko delo.

Znam šta hoćeš da kažeš, ali ja dodajem da ih je bilo koji su čuli ušima ali ne i mozgom.
Čovjek je ipak skupio 23 dolara, što znači da je neko čuo i darivao ga kako se već darivaju siromašni nadri umjetnici.

Poenta teme je bila koliko ljudi razmišlja svojom glavom a koliko se povodi za nečijom tuđom kritikom i površnim posmatranjem stvari.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Podsjeti me na ove nase partijanere...90 % ih ide na zurke jer je to "in", a ne znaju ni jednu pjesmu kad odu na party...veze sa vezom...

upravo!



postoji svijet, vjerovali ili ne, gdje je opsta kultura na tom nivou da se odlazak na koncert klasicne muzike ne rangira tako visoko.
i tamo ljudi ne idu da budu vidjeni to je zivotni stil.ali nekome iz bl je vjerujem tesko i zamisliti.

Talija, poenta nije u tome!

U pitanju je sociološki fenomen otuđenja čovjeka, od rada, od kulture, od samog sebe. Al da ne komplikujemo sad.

_________________
Uneti se kao san u mladu devojku jeste veština, izaći iz nje jeste majstorsko delo.

Čini mi se kao da je rasprava otišla potpuno u smjeru kulture - mislim da se eksperiment ne bavi samo kulturom i poimanjem iste, nego (možda i važnije) ljepotom i percepcijom ljepote. Zato mislim da je metro bio dobar izbor, jer nije fazon privući pažnju čovjeku kad je u parku i opušta se, nego baš u trenucima kad je zaokupljen svakojakim mislima i kada žuri.

Naravno, može se pričati i o kulturnim obrascima, o tome zašto jednog od ''najboljih muzičara svijeta'' niko nije htio slušati ''van konteksta'', a kamoli da ga je prepoznao. A primarni razlog, ubijeđen sam, nije žurba ni preopterećenost. Kada ulicom prođe zgodna žena, zavodljivo i erotično obučena, sigurno će biti primijećena, bez obzira na kontekst. Da se u tom metrou našla Madona, ili neka druga ''selebriti'' osoba, vjerujem da bi to mnogima skrenulo misli sa svakodnevnih poslova.

Opet ću se vratiti na priču o ljepoti, na tragu pitanja koja su postavljena u uvodnom postu: ako ljudima iz metroa trebaju posebni uslovi da bi primijetili i doživjeli ljepotu, da li nešto nije u redu sa njima ili sa ljepotom?

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...