banjalukaforum.com

Е овако, пролазим неки дан поред ливаде на којој смо (моја раја и ја) играли фудбала и разнораних других игара. Некада смо ту направили "прави" терен, голове са мрежама и све то... Од нашег силног трчања по тој пољани ријетко су расле неке травке, углавном је то била огољена земља са пар мањих жбунова. Елем, када сам недавно угледао ту исту ливаду, нисам могао вјеровати да се онаква огољена површина могла претворити у нешто што је сад налик прашуми, буквално су дрвећа почела ницати на том истом мјесту, трава је одприлике неких пола метра висине, голова вјероватно одавно нема... Кад сам све то сварио, застао сам мало и окренуо се око себе и гле чуда нисам видио дјецу како се играју, ма чак ни једно. Сјетих се својих старих другара и како смо по читаве дане проводили на том мјесту, вуцајући се око зграда, па чак смо ишли и на обалу Врбаса иако су нам то родитељи стриктно забранили.

Не знам шта да кажем на ову тему, можда све то тако иде. Вјероватно смо постали запад,односно тај запад је дошао код нас. Сјетих се онда да ми је неко причао, како та дјеца(на западу) нису као наша, њих никад нећеш видјети на улици како се играју...

Још једно запажање које морам рећи а тиче се ове теме. Ја сам од свог брата старији 9 година, он је сад у основној школи, пубертет и све то... Прије свега морам признати да стање и није толико очајно, знам по свом брату јер неће сједити у кући за рачунаром осим када је лоше вријеме. И даље се та дјеца играју око зграда, истина далеко мање и нешто ругачије за разлику од моје генерације. Проблем који сам запазио је следећи, ја кад сам ишао у основну школу постојала су четири одјељења са по 24-26 ученика. Сада је ту ситуација драстично другачија. Сада у тој истој школи постоје само два одјељења са по одприлике исто ученика као и прије. Што ће рећи да се за тих, ајде рецимо 9 година (колика је разлика између мене и брата) стање дрсатично промјенило. Замислите да нестану читава два одјељења и то не само једне генерације него више њих??? Ситуација је крајње озбиљна, дјеце је све мање, и оно што ја стално апелујем наставили се овако у будућности ћемо постати земља баба и деда а дјеце ће бити све мање и мање... Мама и тате будуће и садашње, прихватите се посла и сви ћемо бити веселији и срећнији јер дјеца су украс свијета.

_________________
Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску.
Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у Републику Српску!

Naravoucenje, pravite (radjajte) djecu!

Ja sam svoj doprinos dala, imam jednu cerkicu i ne planiram ostati na jednom djetetu. Izvodim dijete vani, nije stalno pred tv, kao sto ni ja nisam stalno pred racunarom (neko je spomenuo da roditelji daju los primjer djeci), podsticem na igre koje razvijaju mastu, kreativnost. Takodje ucim je da se bori za sebe, da ostvari svoje zelje. Za sad je jedinica ali se trudim da je ne ramazim previse time sto je ne obasipam poklonima vec paznjom, raduje se sitnicama i nadam se da ce tako dugoo ostati.

_________________
"Ko promaši ljubav, promašio je život"

Musko bre, da smo mi imali racunare u nase doba isto bih ih koristili kao danasnje generacije. I ja svog sina ne mogu poslati samog vani od straha da ne naidje poremecena osoba koja voli male djecake I bas iz tog razloga nema djece po ulicama.

_________________
Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

Taj strah je mnogo preuvelican. Ogromnu vecina(mislim preko 90%) slucajeva zlostavljanja djece su od strane osobe koju dijete veoma dobro poznaje, veoma cesto rodjak. Svijetom ne hodaju pedofili koji kidnapuju djecu.

_________________
Nisam arogantan i nadrkan, to je zbog nespavanja.

Kamo srece da si u pravu Svakih mjesec do dva na vijestima osvane dal' djecak ili curica.. Poslije 3-4 dana pronadju mrtvo tijelo i svaki ali svaki put je dijete silovano pa ubijeno

_________________
Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

Jeste chuli ikad za igricu World of Warcraft???
E to vam je igica koja se igra online i ima cijeli virtualni svijet i trebalo bi mnogo da bi se opisala i ja sam bio navuchen na nju i sve u svemu tu nema samo djece uzrasta od 12-18 godina nego i ocheva, majki, tetki, sestri itd. koji igraju tu igricu...
Uzrast od 7-77 godina bukvalno...
Nisu samo djeca zarazhena, i mi smo
Ko od vas nema mobilni telefon, DVD player, PC [hmmm, svi imamo zar ne? ]...

Recimo da je svaka 2 mjeseca, to je 6 osoba godisnje, podijeljeno sa brojem djece, uzimajuci u obzir kontrolisuce faktore kao sto su rizicno ponasanje, porodicu i mjesto zivota, postoje mnogo mnogo opasnije stvari na koje bi roditelji trebali obracat pozornost vise nego na otmice, ali zbog medijskog senzacionalizma brinu oko ovakvih dogadjaja.

_________________
Nisam arogantan i nadrkan, to je zbog nespavanja.

I da su samo 6 dovoljno je da se zabrinem. A da besciljno trci po ulici i nema kada. Dok napise zadacu, dok vjezba istrument.. dan mu skoro prosao
A osudjivati djecu da su bez duse.... Ovim cu zakljuciti svoje komentarisanje na ovu temu i udaricu se po prstima

_________________
Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

Ok, da pojasnimo...mozda je izraz "bez duse" malo pretjeran ... kako ko vidi pojam "dusa" ... svako zivo bice ima dusu, u nekog je "puna" u nekog "prazna"... i ovo kako ko shvati... no to i nije toliko vazno.

Meni je zao sto je ispalo da sam jednu citavu generaciju pa i vise zapecatila kao "bez duse"... to nije bila sustina onoga sta sam zapravo htjela da kazem. Naravno da nisu sva djeca ista. Ja (nazalost) zivim pored osnovne skole (a hvala Bogu ne jos dugo) i imam prilike da se nagledam svega i svacega, dosta samo da pogledam kroz prozor... kad se vozim tramvajem, o tom da ne pricam, i kad se prosetam "zabacenim" ulicama kroz koje nekad moram proci... dosta da vidim cime se danasnja mladez zanima i sta rade. Kroz to sve sam dobila utisak da roditelji nemaju vremena za svoju djecu. Imam dosta primjera oko sebe koji su to i potvrdili. Evo npr. jedan, otac dvoje djece , 12 i 7 godina, radi od 7-17 nabavio sebi sat antenu sa 200 i vise programa, kad dodje s posla, novine u ruke noge na sto i TV non-stop gori. Djeca naravno svako svoj tv u sobi, djeca se "sutnu" u sobu da roditelji imaju svoj mir, otac gleda TV, majka opterecena kucnim poslovima, djecom na rubu zivaca, jos i njega sluzi kad dodje s posla, ona vikendom radi, djeca su prepustena sama ocu, tj. televiziji ikompjuteru. A koliko porodica ima gdje oboje rade... evo npr. jednom sam bila na igralistu sa svojim djetetom i tamo curica od 12 godina i brat joj nesto mladji na igralsitu. Djevojcica zove majku telefonom jel dosla kuci, da djeca idu kuci na rucak. Onda je djevojcica pocela neki razgovor samnom, i tako kaze kako ona i brat posle podne sami ona cuva brata, on je ne slusa...itd...
Drugi slucaj, brat i sestra 13 i 14 god. vecinom sami kod kuce, ona (naravno) ima momka, njen brat se hvali "po selu" kako njegova sestra pusi travu... ili rcimo, ovdje u ovoj skoli kraj mene je bio slucaj ( a nije jedini slucaj) da je jedan djecak donio noz od kuce da “ubije “ svog kolegu koji ga je dan prije iznervirao…
Ima jos x primjera, neda mi se navoditi i pisati...
Ok, sve je to "tudji prag" i mozda nemam pravo da "zabadam nos u tudji zivot"..ali me boli cinjenica da su djeca danas prepustena sama sebi! Problem sam po sebi i nije toliko sto danasnja djeca imaju sve, nego sto se nema granica. I mislim da je najveca pogreska neimati vremena djetetu posvetiti paznje i ljubavi. Dusa djece briznih roditelja se znatno razlikuje od duse djece nebriznih i "hladnih" roditelja... i ne hvatajte se sad opet za ovo "dusa", ko zeli shvatice...
Svi mi volimo svoju djecu... ali isto toliko volimo da im prisutimo sve da ih zadovoljimo, da imamo ko i drugi, da zivimo iole "normalno" i solidno, a nekad i pretjerujemo u tome...
Djeca se moraju danas kontrolisati, gdje su, sta rade, s kim su, skim se druze...

Naravno da sam svjesna toga da svaka generacija sa sobom nosi i pro i contra … mozda je greska u tome sto sporedim to „Nekad i sad“ … sjecam se da je i mene, kad sam bila dijete, uzasno nerverialo kad su stariji govorili za moju generaciju „mi nismo tako… mi smo bili zadovoljniji a imali smo lopte od krpa sto smo sami napravili, a ova djeca danas sve imaju pa nisu zadovoljni“ … sto govori da se i moja generacija razlikovala od generacije mojih roditelja, sto je sasvim normalno. Ali kad covjek sam dobije dijete onda razmislja o tim stvarima, jos pogotovo kad pred ocima cesto vidi ekstremne slucajeve, a taakivh je sve vise i vise, da se covjek samo zapita „sta nije u redu, u cemu grijesimo“.
Recimo, kad sam ja isla u osnovnu, cure/djevojcice se nisu sminkale, nisu se oblacile ovako kako se danas oblace, nisu cak ni psovale, sjecam se da je cak bilo sramota da koja od nas ima momka ili da neko konzumira cigarete i alkohol cak ni djecaci… a zasto je danas tako? Naravno da nam sva ta (ne)moda dolazi sa televizora, casopisa, interneta…danas slabo koje dijete zna ko i sta je Dusko Dugousko... slijede se ideali a la Hannah Montana, Paris Hilton , MTV i co. Svi bi da budu pjevaci, glumci, modeli… da su fancy obuceni, da imaju pun novcanik, da putuju svijetom , a da ne rade nista.

Ne zelim da trpam sve u isti kos, naravno da nisu svi isti I da I danas ima djece koji znaju reci “dobar dan “ I ustati da stariji sjedne … ali ne moze mi niko reci da je takvih vise nego onih drugih. Nadam se da grijesim I da ja samo zivim u “pogresnoj okolini” … moje je dijete jos malo , ali vec sad razmisljam u koju skolu cu je poslati … ima li skole u kojoj nema nozeva i postera Hanne Montane i Paris Hilton!

Sad kad nagrne raja...

ja cu ti sad reci nesto u vezi ovog sto sam gore stavio pa ti ako oces obrisi ili radi sta oces.

Draga Leona niko ti nije kriv sto si ti se rodila u ono vrijeme kad se ustajalo u busu starijima...to ti sad niko ne radi!
A druga stvar je to da je i u tvoje doba bilo nozeva po skolama i svega i svaceg samo se tad na to nije toliko gledalo kao danas.Ne kazem da je to dobro i da to branim al svjet je takav i generacije se mjenjaju.Ti si mozda sretna sto imas dobar posao i mozes doci kuci u 15/16/17 nije bitno i da se nastavis igrat sa svoim djetetom al to svi ne mogu i nemaju tu srecu.
Nepravdam postupke danasnje djece al razumijem roditelje koji se bore da im pruze sve sto mogu jer ipak danas je sasvim drugi tempo zivota nego sto je bio prije 20 godina.

_________________
V@nja je rekao da mogu da vas za*ebavam............. ko izda p*zda

Gdje sam napisala da mi je krivo sto sam se rodila u vrijeme u koje sam se rodila? Ne bih ni voljela da sam se skoro rodila, vjeruj mi...


Da, a prije svega sam sretna sto sam odlucila da nemam posla uopste i da se potpuno posvetim svom djetetu, koliko mi to ovaj tempo zivota dozvoli,( u koliko se na vrijeme ne islkljucim iz ovog tempa. ) Ako ne ide-ne ide. Zasto trcati za tim tempom kad se ionako nece nikad stici i uvijek ce se traziti i vise i vise ....

Eeee ne Leona, nije to zabadanje nos u tudji zivot...nije jer tvoja djeca idu u tu istu skolu u kojoj ono djete (sto si opisala u tvom postu) nosi noz i hoce da UBIJE nekoga...ma ubio bi ga ja od batina da ne bi znao gdje se nalazi do svoje 18-te godine ...grupe klinaca danas su postale opasne i ako su one opasne nase pravo je da znamo i da zastitimo nasu djecu od huligana, tako da to nije tudji problem nego cak sta vise problem svih gradjana ove drzave!



Nisu se sminkale, pile alkohol, pusile cigare, se..le se za dopune sa svojim vrsnjacima,izlazile po kaficima a nisu se jos ni razvile, i tako dalje....
Katastrofa
Ne treba sve stavljati u isti kos, ali ja znam koliko sam kao djete postovao starije osobe! Dan danas ne mogu da se obratim nikome (komsijama koje poznajem 100 godina, profesorima, uciteljima, i ostalim) ko je stari od mene bez da mu se ne obratim sa Vi a kamoli da prodjem i da ne pozdravim...dobar dan se kazem svakom koga se sretne na ulici bez obzira ko je i koliko ga znamo!

Najgore je kad ti ni tvoja rodjena sestra ni necak ne znaju reci "dobar dan " ili "zdravo" dok ih mama ne opomene "de pozdravi se"... o pozdravljanju komsija i poznanika i ostalih da ne pricam...

Drago mi je da je neko otvorio ovu temu, jer bas cesto pomislim na to koliko se sve promijenilo otkako sam ja bio dijete, sto zapravo uopste nije bilo tako davno...Ne mogu da vjerujem da se samo za par godina sve toliko okrenulo i koliko se samo razlikuje odrastanje sada i ono od prije
5-10 godina...Djeca danas odrastaju bez imalo maste i sluze se modernom tehnologijom da ih zabavi i samim tim se otudjuju jedni od drugih, jer uz primjenu tih aparata i uredjaja umanjuju potrebu za drustevnim kontaktom, razgovorom i zajednickim igranjem...U moje vrijeme, ako nisi znao sta da radis, izmislio bi neku igru koju bi svi odmah prihvatili...Kad smo se u trecem osnovne poceli interesovati za sport, odlucili smo napraviti sebi kos u ulici gdje smo provodili vrijeme...Prvi se sastojao od 3 daske koje su sacinjavale tablu i feluge za biciklo koja je bila obruc...Nismo imali ni kosarkasku loptu,vec odbojkasku...Citave dane smo provodili tu i kad god bi nam neko srusio tablu ili slomio obruc,mi bi napravili novi, da bi se na kraju citava ulica angazovala da nam pomogne, pa je jedan covjek dao gotovo novu, pravu tablu za kosarku, drugi je zakacio obruc na nju, a dvojica komsija su nam pomogli da sve to okacimo na drvo ispod kojeg smo igrali...Kad nismo igrali kosarke, igrali smo kocke ili se jednostavno ganjali okolo...Skoro prolazim kroz tu istu ulicu...Kosa nema, beton vise nije iscrtan kredom i ispisan svakakvim djecijim glupostima, ni traga one vike i skike na koju su se komsije vjecito zalile, dva klinca sjede na trotoaru i jedan drugom pokazuju nesto na mobitelu, a obojica izgledaju kao mali zombiji...I provalim da ta ista ulica tako izgleda vec zadnje 3-4 godine...A znam da u njoj zivi desetak djece uzrasta od 7-15 godina...Ali sada se pod igranje podrazumjeva sjedenje kod kuce za kompom, slanje sms-ova, mijenjanje statusa na FB...Ja sam prvi kompjuter dobio sa 10 godina, ali me stara znala istjerivati iz kuce kada bih dva dana zaredom ne izlazio van,vec ostajao u sobi da igram neku igricu...I bilo mi je zanimljivo neko vrijeme, ali mi je ipak igranje sa drustvom bilo draze...I najmanja sitnica nas je znala usreciti i to sve samo zbog snage nase maste...A, danasnja djeca to uopste ne razumiju...

_________________
- Radi kao da ti novac nije potreban.
- Voli kao da ti niko nikad nije nanio bol.
- Plesi kao da te niko ne gleda.
- Pjevaj kao da te niko ne cuje.
- Zivi kao da je Raj na Zemlji.

http://www.youtube.com/watch?v=YXdAIJK6 ... re=related

Reci "dobar dan " i ustati starijem, mozda je "izaslo iz mode"...ali je time i izasao respekt prema drugim ljudima. Kad djeca ne respektiraju starije, nece ni stariji respektirati dijete... i onda se pitate "zasto imamo pedofile"?! Danas niko nikoga ne postuje, ne cijeni ... zasto meni kao roditelju da bude tesko da naucim svoje dijete da nekome kaze "dobar dan" ili da ustane starijem? Mene to ne kosta nista, samo nesto malo vremena... mada , nije ni najpametnije djeci usadjivati neku formalnost i lijepo ponasanje, najbolje ga od malih nogu usmjeriti u neki pozitivni pravac da dijete samo od sebe dodje do toga zasto reci "hvala " , a zasto "dobar dan" ... a zasto ne ciniti zlo drugome...

Mi smo se igrali lastike, žmire, ganje, sandokana zatim kada smo bili malo stariji odbojke, kocke-moja najdraža igra, čak i košarke sa muškima, bilijara u obližnjem kfaiću, rošule vozali, biciklo, išli na bazen , krali voće ljudima koji žive u kućama i imaju dvorište- to je bilo najsmješnije pa kad nas zaganjaju sve nam poispada , ha,ha , djećije gluposti bilo ih je toliko, mi smo baš bili djeca, a ova sada su čini mi se djeca ali ne tako djetinjasta i naivna kao mi, sve se gleda kroz materijalno , čak i djeca.Nemogu reci da nema djece da se i sada igraju nogometa, košarke , manja žmurke ali nije to tako kao prije,prije nisi mogao da živiš od buke i galame, djece, igre,i to nije bilo tako davno.

_________________
Moli se pošteni nalazač da vrati izgubljeni novčanik sljedi nagrada!

Ne osporavam uopšte to da su se stvari promijenile, samo to da ne možete kriviti tehnologiju ili to što ljudi moraju da rade... Kažem to zato jer sam i ja odrastala okružena tehnologijom i moji su roditelji imali puno obaveza, pa sam opet, koliko to mogu za sebe reći, ispala normalna i kulturna. Isto tako se dešava i to da roditelj ne radi, a opet nema kontrolu nad svojim djetetom. Nije sve u vremenu ili tehnologiji, bitan je i način i pristup.
Ja sam sigurna da će tvoje dijete biti dobro i kulturno, bez obzira na to da li ćeš za njega izdvajati osam ili sat vremena dnevno. Stvar je samo u tome što danas djeca mnogo češće dolaze u iskušenja, mnogo više opasnosti vreba u svijetu. Ljudi su postali iskvareniji, tako da ni djetetu nije lako odrastati u takvom okruženju.

Odlicno receno.
Slazem se i sa prvim dijelom tvog posta.