banjalukaforum.com

расположење и емоција-аспект-перспектива су две различите категорије. емоција је трајнија категорија.

ако је у мену неки догађај проивео разне емоције, али једну суштинску-главну емоцију, онда долази до промјена које сам сликовито описала.. као '"прије" и "после"

па основне књиге из психологије говоре да лјуди никад нису исту после неких догађаја.. памела утопистички написа како увек изађу бољи, снажнији паметнији

питај психолога како бољи и снажнији човјек изађе после траума, нпр. силовање, велики емотивни шок било које врсте, убиство блиске особе пред очима.. угл све врсте траума..

некоме и ситница може бити траума.. и не помаже му ништа што се "то дешава и другима" јер је он доживио као нешто горко, и тај укус остаје

ето развеза се ја

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

ma,ako je to moguce treba samo cijeniti sebe u velikoj vecini slucajeva i to je to.

Da odrastem na tvoj nivo ili mogu cak i malo vise?

@XIX Century: Hmmm, ne mogu se oteti dojmu, da si ti tokom svog djetinjstva/puberteta/adolescencije imala neke traume... Da nisi mozda bila napastvovana (silovana, psihicki ili fizicki maltretirana)? Pitam ovo, jer mi se cini da vidim neke simptome posljedica uzrokovanih u takvim slucajevima...

_________________
Sve sto sam napisao, slucajno je namjerno ...

hahaha.. pa i nisam baš, makar ne nešto što bi se školski definisalo kao velika trauma

ali sam jako osjetljiva i hiperemotivna pa doživljavam dosta stvari tragično. Kako to znam? Fino, posmatrajući druge ljudi koji govore i ponašaju se kao da ih puno ne pogađa ista stvar koja bi mene, recimo, dobro stukla, psihički i emotivno.

Ali, paradoksalno, ova moja osobina mi nekda daje i veliku snagu.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Ovaj svijet je surov. Još niko nije dao definiciju normalnog čovjeka pa da svi možemo uprti prstom u njega, iako je nepristojno pokazivati prstom
Samo rođenje je trauma. Svi stalno potiskujemo stvari u sebe, jer nas ustrojstvo društva tjera da tako postupamo. Svuda su reklame za sreću, a nigdje sretnih ljudi.
Nema stajanja, ciljevi se nižu jedan za drugim. Žvaćemo orbit jer smo non-stop u pokretu
Pročitao sam davno prije da su šizofreničari u stvari jedini skontali da je ovaj svijet ludnica i da se ponašaju iskreno i bez zadrške.
Sad već neki viču pesimizam!
Ne, naprotiv. Težak je život, ali zavrjeđuje muku življenja.
Kako i zašto pored svega toga pred našim očima? Ne znam, otkrijte sami. Ne mogu objasniti. Počesto ne vidim smisao, ali kad letim, onda stvarno letim. Bez stimulansa, naravno.

Joj, i ja sam takva. I nekad tako prezirem to jer me iscrpljuje, a nekad volim to stanje povećane emotivnosti, ima u tome neka ljepota...

isti slucaj je i sa mnom...

da, decije samopouzdanje, ima li sta lepse???
ja se trudim da ga zadrzim koliko je to moguce vise. u trenucima kada mi padne nesto na pamet i kada zelim uraditi neku "ludost" a osetim da gubim samopouzdanje (verovatno zbog toga sto takvo nesto ne bi prilicilo mojim godinama po nekim tamo fucking normama) ... e u takvim situacijama se setim cinjenice da je zivot isuvise kratak i da ne zelim da trosim vreme na razmisljanje o tome sta ce reci ovaj , onaj, peti, deseti ...

_________________
DA, JA SAM SEXUALNO ISFRUSTRIRANA OSOBA!!!
verliebt in berlin

To!!!!! To i ja često radim, baš me briga šta će neko reći.... To je nešto najbolje što čovjek u Društvu može da preduzme da ne podlegne normama u potpunosti... osjećaj je fantastičan...

slažem se u potpunosti...i ja isto ne razmišljam sta cu da uradim, vec samo to i uradim kad mi padne napamet

Respect svima koje bole genitalije za respectom.

A self respect ce sam i doc

_________________
Let teachers and priests and philosophers brood over questions of reality and illusion. I know this: if life is an illusion, then I am no less an illusion, and being thus, the illusion is real to me. I live, I burn with life,I love,I slay, and am content.

ako ti je do nekog stalo, automatski ti je stalo i do toga da te ta osoba, koliko toliko, poštuje... želio ti to priznati ili ne

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

... sto empirijski povlaci za sobom da jedna glasacka opcija ne moze bez druge.

_________________
Sve sto sam napisao, slucajno je namjerno ...

I ja sam pocesto nesto kao stigmata.
Pokusavam da se ponasam fino, odvazno, djecije, jer to meni vrlo cesto donosi pozitivnu energiju, a znam da i nekim drugima isto, mada nece do da priznaju, i skrivaju se u nekim normama 'savremenog drustva'.
A zar nije ljepse uvijek siriti optimizam oko sebe, nego uvijek biti nakostrijesen, pun negativne energije, nipodastavati i sebe i druge?

Meni se cesto na ovaj nacin vrati i samopouzdanje, i bude me skroz briga sta ce mi ko reci za to, kad znam da im je samo krivo sto se pokusavaju zadrzati u lancima zrelosti. A svi smo samo djeca.
I sam rad i druzenje sa ovakvim i slicnim osobama je cesto 10x ugodniji i efektivniji, ali nazalost, ne srece se puno ovakvih ljudi ili ih barem ja ne srecem.


Ne mora znaciti. Zavisi kako se postavis sam prema sebi.

_________________
There are ways of saying what you think that make people think what you're thinking is actually more thoughtful than you actually think it is.

Naravno da je ljepše družiti se se optimistima. Mrzim ljude koji su stalno nadrkani i to mi je faktički lifestyle: "ja sam hard core, ogavan sam prema svima, tako sam cool... "To mi je neka dječja filozofija, odnosno više djetinjasta nego dječja.
Optimisti su super ljudi i provoditi vrijeme s njima je još ljepše. Prosto se uz njih ne možeš uznemiriti ni iznervirati, uvijek imaju nešto lijepo da dodaju.
Al ne treba pretjerivat s optimizmom, treba biti malo i realista, stoga, lijepo je imati tu dječju crtu, al ne možemo biti previše kao djeca...
Što se tiče odnosa sredine i same individue, pa ja smatram da svaka osoba treba biti slobodna da radi šta hoće. Ako je djetinjasta, neka, nek radi šta joj je volja.. Komentari sredine stvarno ne trebaju da nas zabrinjavaju jer je život stvarno kratak da bismo gubili vrijeme.
Norme. Ko je postavio te norme? Kad su one postavljene? Svakim danom se dešavaju neke nove situacije, norme se vremenom trebaju mijenjat... A onda se opet vraćam na gore napisano: who cares?
Samopoštovanje je bitno jer ako se sam poštuješ i drugi će te poštovati. Jednostavno rečeno, a potpuna istina. Pesimisti su više u bedu i možda se češće kod njih dešava manjak samopouzdanja i samopoštovanja. Kod optimista tog nema. Stoga, budimo optimisti

_________________

... i prema drugima, jer obe opcije ukljucuju i druge osobe u izgradjivanju samopouzdanja, a ne samo nas kao pojedince. Zar ne?

_________________
Sve sto sam napisao, slucajno je namjerno ...

Da, ali ne u potpunosti.
Eto, uzecu primjer na samopostovanju pod drugom opcijom.
Ako ja nesto licno uspijem, postignem, uradim, naucim, ostvarim i budem zadovoljan time, automatski gradim svoje samopostovanje i samouvjereniji sam nego ranije, dok to nisam ostvario, jer sada imam vise, na ovom primjeru, znanja/iskustva/mogucnosti oko specificne oblasti. Zadovoljniji sam zbog toga, jer sam ostvario neki zacrtani cilj, pa je i samopostovanje vece. Uporedo s' time, ako sam sebe vise cijenim, uvjereniji sam, snazniji, i drugi ce me vise cijeniti zbog toga.

Ako uzmemo obrnuto.
Da sam ja to sve postigao na isti nacin, da su me nahvalili i slicno i da mi je na taj nacin poraslo samopouzdanje, a ne zbog licnog zadovoljstva, to bi znacilo da cim bih dobio vise kritika i neodobravanja mog rada, znacilo bi da bi i samopostovanje splasnulo. A to, u mom primjeru, nije tako, jer i dalje ostaje ona unutrasnja spokojnost oko postignutog cilja i ostvarene zelje, pa ostaje i ono prvobitno navedeno samopostovanje.



Granice su svagdje potrebne, zna se gdje se treba stati, ali ne treba dolaziti do izvjestacenosti.

_________________
There are ways of saying what you think that make people think what you're thinking is actually more thoughtful than you actually think it is.

Ako ne postoji definicija normalnog, kako to da svi ( u stvari znacajna vecina ) znamo sta je nenormalno ?


Sta je sreca ?



Ako uzmemo da je ovo tacno ( cisto zbog nastavka diskusije ), da li oni time sto se ponasaju "iskreno i bez zadrske" pokazuju samopostovanje ?



I ja tako mislim.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Da, ali ne u potpunosti.
Eto, uzecu primjer na samopostovanju pod drugom opcijom.
Ako ja nesto licno uspijem, postignem, uradim, naucim, ostvarim i budem zadovoljan time, automatski gradim svoje samopostovanje i samouvjereniji sam nego ranije, dok to nisam ostvario, jer sada imam vise, na ovom primjeru, znanja/iskustva/mogucnosti oko specificne oblasti. Zadovoljniji sam zbog toga, jer sam ostvario neki zacrtani cilj, pa je i samopostovanje vece. Uporedo s' time, ako sam sebe vise cijenim, uvjereniji sam, snazniji, i drugi ce me vise cijeniti zbog toga.

XIX: Lako je za posao.. rad uvijek podstiče osjećanje unutrašnje veličine, samim tim i samopouzdanje.. šta je kad si, recimo, u ljubavnoj vezi ili u među porodičnim odnosima? Jer ti i tad dovoljno da SAM nešto uraduš bez ikakvog pozitivnog feedback-a s druge strane, pa da osjećaš samopouzdanje?
Ako uzmemo obrnuto.

Da sam ja to sve postigao na isti nacin, da su me nahvalili i slicno i da mi je na taj nacin poraslo samopouzdanje, a ne zbog licnog zadovoljstva, to bi znacilo da cim bih dobio vise kritika i neodobravanja mog rada, znacilo bi da bi i samopostovanje splasnulo. A to, u mom primjeru, nije tako, jer i dalje ostaje ona unutrasnja spokojnost oko postignutog cilja i ostvarene zelje, pa ostaje i ono prvobitno navedeno samopostovanje.

XIX: Zanimljivo. Sam Ivo Andrć je pisao da ga kritika njegovog rada pogađa i ruši mu ljudsko dostojanstvo, jer je ima tako puno, a on se tako potrudi da nešto dobro napiše. A kod tebe toga nema? Interesantno.


Granice su svagdje potrebne, zna se gdje se treba stati, ali ne treba dolaziti do izvjestacenosti. [/quote]

XIX: Kad sam napisala kao dijete, nisam mislila da ideš okolo i graš lastiš ili vrištiš(mada i to oslobađa).. suština je biti kao dijete iznutra: veliki snovi, iluzije, vjera u sebe i ljude, vjera u nemoguće, lako dati nekom Oprost, egocentrizam i imaginacija- a možeš se ti pritom izvana ponašati sasvim ozbiljno... i eto ti samopouzdanja-garantovano.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

... a gdje žuriš bato bre!!!
sve to lijepo spojiste ali gdje je tu emocionalna inteligencija, proces starenja, dolazi sa godinama, ovo - ono, dža ili bu?

_________________

http://www.banjalukacafe.com