banjalukaforum.com

Drage volje!Posto sam do pre nekoliko godina bila veoma loseg zdravstvenog stanja(astma, angina pectoris,neke sumnjive ginekoloske dijagnoze) dosta sam bivala u stanjima" danas jesam, sutra me nema".U tom periodu sam prezivela dodir sa smrcu par puta bas zbog smetnji vezane za rad srca, a jednom sam bila i klinicki mrtva, kao posledica preosetljivosti na neke lekove.Ti dodiri sa smrcu su trajali veoma kratko, dok se klinicka smrt "produzila" na duze od dva dana(kako su tvrdili-duboka koma), medjutim,meni nije bilo dato da tada umrem...nisam jos bila tada odradila svoj "domaci" na ovoj Planeti.
Danas znam da je smrt samo jedan korak u razvoju-znaci, to je moj osecaj-i to nevezivanje za zivot(mada ga bas volim) mi omogucava da prozivim svaki momenat "najvise" sto znam..ne odlazem zivot u smislu:"zivecu kada..." jer ja ne znam da li ce to tada doci za mene..A kako sam dugi niz godina zivela daleko od sebe same,milion puta sam sahranjivala svoje najlepse, najtananije delove-Bogu hvala, oni su sada "vaskrsli"-...a i kada bolje pogledamo, svaka nasa promena jeste smrt onog sto se preobrazava.Bilo bi mi drago ako biste ovo prihvatili samo kao jedno iskustvo osobe, koja je ,eto, ovde sada sa vama..

_________________
Ljubav nije odnos, ona je stanje bica

E hvala ti na odgovoru ali sada me se neces bas tako lako rijesiti
Ako mi mozes ukratko, a moze i opsirno, opisati (naravno ako ti nije stresno)taj osjecaj kada si u komi,prvi trenutci i nesto slicno,jesi imala neke neobicne stvari(jedan lik mi je pricao kako je razgovarao sa nekim Ruskim piscem koga je prevodio).Imas li sada neki osjecaj besmrtnosti(ako moze tako da se nazove)imao sam jednu da je nazovem neobicnu situaciju,i tada nista nisam mogao osim da razmisljam,nisam ni vidio(bio je mrak ) ,ni cuo,neko stanje pred komu.Sama cinjenica da si tu je ok(mislim da nam das informacije iz prve ruke )nadam se da ce tako biti jos dugo.Pozdrav za tebe

Uglavnom kupujem sa osmehom!
Nije meni tesko pisati ni o tome, jer to je naprosto jedan dogadjaj koji se desio u proslosti, koji sam ja kasnije prihvatila i izvukla pouku iz njega.Zahvalna sam i za to iskustvo, jer me je naucilo prihvatanju zivota i svih ljudi i situacija ,koja sam sama privukla na svesnom ili nesvesnom(cesce) nivou..naucilo me je jos, da sebe ne "identifikujem"samo kao telo, vec da je bas ovo telo dato da nosi moju prelepu dusu, da se podseca i uci..A sada mi je data mogucnost da mirno govorim o tome..Znam da mi je bilo veoma lepo, bezbrizno,leprsavo,u prelepoj svetlosti, u nekom toku..i da nisam zelela nazad, jer sam cupala masku sa kisepnikom, infuzije sa sebe(da, bilo mi je radosnije nego u prethodnom delu zivota)...Shvatila sam nakon toga, da je zivot jedan tren i da bez "pozitivnog' odnosa prema smrti, ne mozemo ni ziveti niti uzivati u zivotu..jer strah od smrti donosi kacenje za zivot, pohlepu(daj da ugrabim sto vise za sebe)i vezuje nas za ubedjenje da mi jesmo samo telo-sto po mom skromnom iskustvu nema veza sa istinom..
Danas sam "cesto" u molitvenom stanju, u kome se gubi osecaj za vreme i prostor, koji dovodi do osecaja Jednosti-mozda je to taj dozivljaj besmrtnosti...ali nakon takvog uvida jos jasnije dozivljavam skucenost, koja je posledica nasih strahova..jer strah grci,dok ljubav siri i brise granice.Zaista se danas ne bojim smrti, jer znam, kada mi "istekne rok trajanja"-ja cu otici, tj. kada Dusa odluci ici dalje-ona pogleda levo, pa desno-i vidi sta je "blize"-da li je to virus ili autobus?(to je sjajno pitanje koje sam cula od mog Ucitelja).

_________________
Ljubav nije odnos, ona je stanje bica

Mozda sam malo vise ocekivao od te tvoje kome ali ajde to mi je standardni opis svi to opisuju nekako slicno,u svakom slucaju zahvaljujem.A st se tice vremena koje provodis(kako sam shvatio u meditaciji)i tu ti preporucujem da pripazis znam necija losa iskustva,kazu ipak si tu da zivis.Pa uzivaj,ako mozes

Same smrti me nije strah ali strah me je nacina na koji ce se to desiti.

Svi sjedimo u jednom autobusu samo je pitanje ko na kojoj stanici izlazi.Neko prije neko poslije.

Moj zivot je veoma jednostavan, jako puno boravim u prirodi(tamo zivim),puno hodam, sada krecem u bastu-hvala ti, znam za "opasnost"meditacije-prosla sam tu fazu,Bogu hvala.Sad samo zivim svoj zivot i govorim samo kada imam sta reci i puno, puno volim..veruj mi, ne propustam zivot! Cujemo se!

_________________
Ljubav nije odnos, ona je stanje bica

nije me strah ... samo da ne bude dugo i da ne boli

Slazem se sa Vader-om... Vjerujem da postoji zivot poslije smrti, tako da me nije strah umiranja... Mada je malo kilavo pricati o tome sa svega 20 godina...

Poslije svega sto sam prosla do sada,mislim da smrt nikada ne moze da boli kao zivot.
Vjerujem da postoji zivot nakon smrti,vjerujem u zakon karme i reinkarnaciju duse.Zato se ne bojim.
Jedino sto me kopka,da li je ovo moj "pravi zivot" ili samo vracam neki dug(prema zakonu karme,ako si npr.ubio dvoje ljudi,dva puta se vracas i umires na isti nacin na koji si ubio te ljude da "otplatis dug").
Kad razmisljam o tome,u sjecanju mi je jedan dio iz knjige "Grlica"-koji kaze da u nasem zivotu postoje dva vazna datuma-Dan Dolaska i Odlaska,prvi mi pocinjemo placom,a drugi placom obiljezavaju nasi najdrazi.Dan dolaska slavimo svake godine gasenjem svecica na torti,a na Dan Odlaska svijece pale nasi najdrazi.
Nije bitno koliko je vremena proslo izmedju ta dva datuma,vazno je kako smo ih proveli i koliko nam je zivot bio ispunjen lijepim i dobrim stvarima.
Joj,al' sam se ja raspisala-i otisla skroz offtopic,al' eto,nesto me inspirisalo.

_________________
Presvetli prosveceni,ako si nam dane odbrojao,ako si unapred odredio nas vek....znaci li to sa smo rodjeni mrtvi?

Što se tiče toga ti živi tako da daš sve najbolje od sebe. Sa tim nećeš pogriješiti. Otplate dugova iz prošlosti se mogu i ublažiti, ali samo kroz duhovnu izgradnju, ne drugačije. Pa bih ti iz više razloga predložio da se tom posvetiš i predaš. Kroz to možda dobiješ i spoznaje svojih prošlih života, pa saznaš kako stvari stoje sa tobom, otplatama dugova i ostalim. Na temi o regresijama na DiR je atos pisala nešto o tome. Neki ljudi su uz spoznaje svojih prošlih života uvidjeli zašto im je na primjer ovaj tekući život takav kakav jeste, i zašto su morali proći kroz određene stvari. I vide sklad i povezanost u svemu. Ljudi koji imaju spoznaje o ovim stavrima (ne samo vjeru) se manje boje smrti, ili je se nimalo ne boje. To su pokazala i istraživanja sa ljudima koji su iskusili NDE (iskustva bliske smrti) koja su sprovođena i o kojima ima jedna tema na "Ljepota i zdravlje". Pored tog istraživanja postoji još istraživanja u svijetu vezana za NDE koje su sprovodili doktori od kojih su se neki upustili u to istraživanje da bi dokazali da je to glupost, pa su došli do nečega sasvim drugog, a onda mislim da su neki i pisali knjige o stvarnosti tih iskustava.




Slično tome ima ona izreka:

Kad si se rodio ti si plakao a svi oko tebe su se smijali, živi svoj život tako da kad umreš ti se smiješ a svi oko tebe plaču


Nije ovo offtopic, vezano je za strah od smrti. Strah od smrti je samo strah od nepoznatog. Iz onih kojima je smrt poznata taj strah sam od sebe isklizne.

_________________
Blagosloven neka je onaj koji nema šta reći, a ipak ćuti.

Nemam strah koji bih direkno mo gla vezati za smrt,ali
konstantno se bojim "necega sa ledja".

Glupo zvuci, ali ne znam kako da opism konstantno ocekivanje i prisustvo necega kod lijevog ramena.

Ko klinka sam se bojala i stalno sjedila da su mi ledja uz zid,
mozda nosim svoju smrt bas na tom lijevom ramenu sto i nije tako lose, podsjeca te da moras zivjeti.


Za LHfinA i Atos: drago mi je da si napisala svoje iskustvo o klinickoj smrti.Ja imam potrebu da pricam o tome, ali osjecam kao da to ljudi ne zele da slusaju ili im je to prvise iracionalno i daleko tako da i ne spominjem to.

hmmm...ja imam jedno 50-ak shavova na glavi ..i bio sam veoma blizu.al' nikad nisam pomislio da je end......to je zapisano tamo negdje i kad dodje moj formular na red.....dolazi djavo po svoje.......ne mislim puno o tome

_________________
ovan
Tretira ih kao plen, kao slabiji pol I upravo zato ga žene vole.
Imajte na umu: ne zna šta je ”predigra”
Idealan sex: brz I divalj, gde sve puca od strasti, halteri, rajsferšlusi, majice…

kaže narod ne laže valjda

Ako imaš potrebu da o tome pričaš onda pokušaj osjetiti kome se možeš povjeriti, jer možda se začudiš ako vidiš da bi te neko razumio a da to nisi očekivala, ili ima isto iskustvo ali se isto kao i ti boji pričati o tome. Mislim da mnogi ljudi imaju nekakva iskustva ili lična vjerovanja ali se boje pričati o tome jer se boje reakcije okoline.

S druge strane pazi kome povjeravaš lična duhovna iskustva koja smatraš vrijednim da se ne povjeriš nekome nedostojnom, kao što je Isus Hrist rekao: "ne bacajte bisera pred svinje"

_________________
Blagosloven neka je onaj koji nema šta reći, a ipak ćuti.

Pa boa pisi ovdje ako zelis,ako ce ti pomoci ovdje se doduse ne slusa ali se cita
A ako je iko bacio bisere pred svinje onda je to Isus,nazalost.

Isus je bacio bisere a na drugima je ostavio da se pokažu ili ljudima ili svinjama. Mada ima On još mnogo bisera, ono su bile samo mrvice.

_________________
Blagosloven neka je onaj koji nema šta reći, a ipak ćuti.

Ja jednostavno ne mogu zamisliti da me jednog dana uopshte nece biti... To mi je jezivo... Mislim, josh kao djevojchica sam izgubila jako voljenu osobu i odmah sam znala da se nikad nece vratiti, niko me nije uchio obratno... Bilo mi je jako teshko i od tada se jezim smrti... Ne smijem razmishljati o njoj jer odmah padnem u depresiju.

_________________

KO KAZE DA CU JA UMRIJET?

C,c,c ludi ste oboje, ja bih sve dao da to probam.
Mislim, da ti se pruzhi mogucnost da vidish shta ima sa druge strane, a znash da ces da se vratish ovamo:)
Btw..nadam se da ste gledali Constantine )

_________________
Always remember that you are unique, just like everyone else...

Plasim se smrti. Naravno ne konstantno. Uglavnom uzivam u zivotu, sitnicama i zackoljicama koje postavlja pred mene.

Zivim zivot tako da dajem sve od sebe svakodnevno. Svaki dan pokusam biti od pomoci ljudima. Zvrljam i trazim sansu da nekom uljepsam dan.



Upravo citam knjigu slicnog naslova " Kad umrem da se smijem". Napisala Fadila N. Haver. Pokusaj je pronaci ( neka ti posalje neko iz Sarajeva). Definitivno vrijedna citanja.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

....Utopija ...nick ti pristaje uz temu ...