Није ово тема да се пљује домаћи медицински кадар, то да смо одмах јасни.
О корупцији као категорији, о заклетви као елементу и солидарности као цјелини, нећемо.
Овдје је заправо једна друга ствар у питању.
Сви, када тада, морамо на онај свијет. Неко прије, неко послије. Болест је саставни дио наших живота. Уопште небитно тешка или лагана. Зависност од љекара такође.
Сви се некада сусретнемо са болешћу ближњих. Тешко је понекад прихватити.
Конкретно, немало пута сам се сусрео са људима који су обољели, који су одлазили на прегледе, претраге, снимали разне ствари и нажалаост кући се враћали уплакани. Још горе, са погрешном терапијом.
У ближој прошлости, у неколико наврата, од неколико различитих људи, различите старосне доби, чуо сам да им је заправо прописана погрешна дијагноза, да је њихово здравствено стање погоршано захваљујући искључиво нестручности љекара. Штавише, чуо сам верзије по којима су љекари стриктно прописивали одређен лијек и слали на одређену адресу пацијента са рецептом. При томе, приликом саопштавања дијагнозе нису водили рачуна о пацијенту, већ су на бруталан начин саопштили ( у конкретним случајевима, да је остало "мало")
Навешћу само пар примјера које сам чуо у последњих пар мјесеци.
Дјечку из једне мање средине кога је мајка довела у Дом здравља су рекли да се ради о класичном тровању. Прописали терапију. Имао је страшне болове. Толико неиздрживе да је шести дан одведен у другу медицинску установу гдје је констатовано да му је пукло слијепо цријеве и да је највјероватније са пукнутим живио 4 дана.
Други случај, жена средњих година је отишла у једну здравствену установу, прописани су јој "Јаки лијекови" против болова, дупла доза са образложењем да се само тако може изборити " са жгаравицом"... Након обиласка неколико приватних клиника установљено је да је жени неопходна операција желуца, јер има карцином.
Трећи случај, дечко се обратио једној здравственој установи, констатован му је доброћудни тумор мозга. Љекари су препоручили хитну операцију. Отишао је код другог доктора на други снимак (при томе имао неку саобраћајку са лакшим повредама) који му је исто то препоручио. На његову срећу отишао је на једну клинику у Србију да уговори операцију јер је сматрао да ће добити адекватну његу. На прегледима тамо, а при томе је предочио том доктору шта су му наши рекли, установљено је да дечко нема тумор. И наравно није потребна операција.
Дакле, несташица је квалификованог медицинског кадра, услови јесу лоши, али како је могуће да је толико погрешних дијагноза? Каква је будућност медицинског система код нас?
|
