|
05.05.2006
Bolje da ljulja, nego da žulja
U zapadnoafričkoj državi Mauritaniji smatraju da je „najveći ponos” devojke stasale za udaju njena debljina, jer je mršavost znak bede. Zato jedna od mauritanskih poslovica glasi: „Mršava devojka - roditeljska sramota”. Prema jednom sociološkom istraživanju, 38 odsto roditelja, sledeći tradiciju, podvrgava mlade Mauritanke prisilnim merama gojenja. „Tiblah”, kako se naziva običaj prisilnog hranjenja devojčica, praktikuje se već od desete godine. Pod pretnjom batina, dete svakodnevno mora da pojede veliku količinu masnih jela, sira i mleka. „Mi budimo devojčicu zorom i teramo je da najpre popije litar kamiljeg mleka, zatim još i još, dajemo joj pečeno kamilje meso i masnu kašu”, kaže Ajša, beduinka, koja poštuje običaj koji je nasledila od svoje majke.
„Ja treba da budem stroga, a devojka poslušna”, ističe Ajša, dodajući da će na kraju krajeva njena „vaspitanica” početi da se sviđa momcima i da će imati više šanse da se uda, prenosi agencija RIA Novosti.
S vremena na vreme, devojčicama se daje i specijalni čaj od trava kojima se čisti želudac i omogućava uzimanje novih količina hrane.
Ako se ne uspe da se u detinjstvu dobije željena težina, „udavače” šalju u specijalne „logore”, gde se, pod prismotrom nastavnice, odvija „program gojenja”.
Proces traje od 40 dana do dva meseca kada, po pravilu, polaznice dobijaju potrebnu težinu.
U mauritanskom društvu, gde vladaju tradicionalni plemenski odnosi i vrednosti, muškarci se najčešće žene što debljim devojkama.
Prema rečima Sidi Muhamada, profesora sociologije Univerziteta u Nuakšotu, debljina je dokaz socijalnog položaja žene i jedan je od neophodnih uslova za njenu udaju.
„Kod nas se veruje da što je žena deblja, to je voljenija”, kaže 32-godišnji neženja Gali ul Šarif, dodajući da mu se „može dopasti i mršava devojka”, ali da njegova „buduća izabranica mora imati bar 100 kilograma”. (Mondo, Tanjug)
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
