Nisam znala gdje da postavim tekst
Na pežou napisao: Samo me ti nikad nisi izdao! U znak zahvalnosti što mu više od 40 godina verno služi, Života Jevremović iz Kuršumlije je svoj automobil ukrasio nesvakidašnjim natpisom. "On je moj verni životni pratilac", kaže Života
Života Jevremović (72) iz kuršumlijskog sela Igrište svoj auto marke “pežo 404″ vozi više od 40 godina, a pre nekog vremena ga je, iz zahvalnosti što ga je uvek lepo služio, ukrasio natpisom: “Samo me ti nikad nisi izdao”.
- U životu su me mnogi bliski prijatelji i rođaci razočarali, slagali. Shvatio sam da malo kome čovek može verovati. Ipak, “pežo 404″ mi je uvek bio veran i nikada, ama baš nikada, me nije ostavio na cedilu. Zato sam u znak zahvalnosti stavio natpis na autu: “Samo me ti nikad nisi izdao” . On je moj verni životni pratilac – pojašnjava nesvakidašnji natpis na svojim kolima Jevremović.
On kroz šalu dodaje da mu je slovo p srećno, jer sve stvari koje voli počinju njime.
– Tu je piletina, pivo, moj “pežo”, od kojeg se ne odvajam više od četiri decenije. Tokom dugog radnog veka koji sam proveo kao taksista na beogradskim ulicama, uvek je odradio svoj posao i smatrao sam da je red da ga nekako nagradim – priča nam Života, koga njegov “pežo 404″ još savršeno služi.
Iako star, ovaj “pežo” izgleda kao da je juče izašao iz fabrike. Doteran, uglancan. Njegov vlasnik kaže da nije takav samo na izgled. Motor mu je, kaže, još u odličnom stanju i zato i dalje njime “krstari” kuršumlijskim ulicama.
Njegov auto je sigurno najstariji i najočuvaniji u opštini.
- Ljubomorno ga čuvam i redovno kontrolišem. Verovatno na neki dug put ne bih mogao, ali za ovu sredinu u kojoj sam on je odličan. Nikada nisam ni razmišljao o tome da ga promenim i ponosan sam na ono što imam – kaže Života dok ulazi u auto, pali svoju mašinu i mašući odlazi.
U prvo vreme svi su se okretali za kolima, ali vremenom su se navikli, a Životu i njegov “pežo 404″ svi usput sada pozdravljaju.
- Do sela u kome živim veliki je uspon. Treba se popeti na nadmorsku visinu od gotovo hiljadu metara, i to makadamom. Nikada nisam imao nikakav problem s mojim autom. Iako bi se očekivalo od ovog “starca” da barem “kašljucne” ponekad, on zapravo “prede” kao mačak – dodaje Života dok s ljubavlju gleda u auto i priseća se da je nakon završene srednje škole trbuhom za kruhom krenuo u Beograd.
Tamo je kupio ovaj auto i taksirao njime punih 40 godina. Nakon završenog radnog veka, vratio se u svoj rodni kraj u tom istom “pežou 404″, od kojeg se ni danas ne odvaja. Pazi ga kao oči u glavi i redovno njime silazi u Kuršumliju, gde se šepuri.
Njegov auto je sigurno najstariji i najočuvaniji u opštini.
- Ljubomorno ga čuvam i redovno kontrolišem. Verovatno na neki dug put ne bih mogao, ali za ovu sredinu u kojoj sam on je odličan. Nikada nisam ni razmišljao o tome da ga promenim i ponosan sam na ono što imam – kaže Života dok ulazi u auto, pali svoju mašinu i mašući odlazi.
U prvo vreme svi su se okretali za kolima, ali vremenom su se navikli, a Životu i njegov “pežo 404″ svi usput sada pozdravljaju.
Telegraf
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
