У древној Персији, и у неким каснијим цивилизацијама, имали смо појаву уличних приповједача, који би прилазницима причали приче, и ако анимирају пролазнике зарадили би коју кованицу.
И то није био лак занат. Ту је било важно у почетку, првим реченицама заинтригирати, заголицати машту слишалаца, побудити пажњу, и натјерати га да застане и почне слушати. И како прича тече, ваља стално "држати" слушаоца у причи, не попуштати, дозирати драматургију, стално му хранити машту. У супротном, ако слушаоцу постане то досадно, напустиће а приповједач ће остати гладан.
Крај је најважнији, то мора бити кулминација приче, и ту приповједач на крају мора "поентирати". Тиме ће слушаоца намамити да дође други дан, и чује нову причу.
Иста правила вам важе и кад су данас филмске серије у питању. И ту почетак мора бити обећавајући, напуњен драматургијом, није лоше у почетку убацити наратора да нас "увуче" у радњу. И серија нам мора стално држати пажњу, добрим дијалозима и драматичним обртима, ако серија има "празних ходова", излизаних стереотипних дијалога или сцена које би најрадије прескочили, та серија не може добити високу оцјену.
Е сад, утисци о једној серији. Иначе баш не волим да пост посветим серијама, које су форумаши већ коментарисали (више волим оне мање популарисане), овај пута ћу учинити изузетак.
Када сам прочитао рецензију у Серијалу (
ttps://www.serijala.com/izdvojeno/blic- ... putovanje/) за "The Terror", а како су серију сврстали у жанр хорор (поред драме), а некако већ неко вријеме, иако сам у ранијим годинама погледао доста филмова који су ми се допали, овај жанр заобилазим у широком луку, а и због рецензије (мада када сам погледао серију није јасно гдје је рецензент нашао везу са филмовима “The Bounty” и “The Thing”, са овим првим повезница би могла бити само што у оба случаја имамо бродове, са овим другим, дјелимилно амбијент, но ајд да не будемо чангризави) ову серију сам прекрижио са листе чекања.
Међутим, касније сам опазио да је једна од улога повјерена Киарану Хајндсу којег сам "регистриовао" као Цезара у фантастичној серији "Rome", серији која ме одушевила као ни једна друга ни прије ни послије, и који ми је баш "легао", па сам запазио да је и извршни продуцент Ридли Скот (који се вјерујем трпао и у режију и у много тога), и довољан разлог да почнем гледати, оно ајд да видим на шта то личи.
И почетак је заиста обећавао, посебно прва, па и друга епизода, обрада истинитог догађаја уз наравно дозу фикције, некако сам очекивао да би то могла бити и ода истраживању, људској опсесији за новим открићима, набијена добрим дијалозима и драматургијом. И да се неће угађати ТВ гледаоцима, у данашњем времену превише наклоњеним хорор елементима.
Но (на моју жалост) серија је отишла у другом смјеру. Истина, кроз серју су заиста добро обрађене промјене у људском понашању у екстремним условима и безизлазној ситуацији, компликовани односи међу људима различитих схватања, оптерећених и припадношћу различитим сталежима (ту +), има и јаких, прејаких дијалога, али има и непотребних, тривијалних разговора, па и да се понављају.
Каи и са дијалозима, доста сцена је убачено оно да попуни вријеме између драматичних обрта, који су често и предвидиви, и некако (по мени) у серији има доста "празних ходова", оних дијелова који и не држе пажњу на радњи, ту је рецензент у праву написавши да је радња спора, додуше мало су спасили ствар временски скокови, сада и прије.
Глуми се не може наћи примједби, глумачка екипа је заиста добро одабрана, и глума је беспрекорна. Но знате шта, сценарио је тај који ће глумцима омогућити да се више или мање "остваре" кроз филм/серију, а сценарио је такав какав јесте. Хорор елементе, да ли ме је или није задовљио овај опаки створ, нећу коментарисати, нисам на тој таласној дужини.
Разочаран нисам, није ишло по мојим очекивањима, прижељкивањима, но такво вријеме, мора се угађати ТВ гледаоцима који имају другачије афинитете, и који су том неком хорор фазону.
Мало сам окаснио са постом, јер видим већ је било дискусије о овој серији, но тек сам се прикључио форуму, није до мене.