Citiraj:
AVATAR NA KASANDRINOM PUTU
Poslednjih dana na blagajnama naših bioskopa dešava se nešto neuobičajeno. Traži se karta više za film Avatar, novi mega hit reditelja Džejmsa Kamerona poznatog po ranijim ostavarenjima: Titanik, Terminator, Istinite laži, Osmi putnik 2 itd.
Bez sumnje se može reći da ovaj film donosi značajan tehnološki prodor u filmskoj industriji. Reč je o 3D tehnologiji kojom se vešto simulira dubina filmskog prostora tj. utisak treće dimenzije. Ovaj doživljaj moguć je u dovoljnoj meri samo u bioskopima koji su opremljeni specijalnim projektorima u kojima gledaoci koriste 3D naočare kao i u posebnim za tu namenu IMAX 3D bioskopima (kojih nema kod nas) u kojima se koriste specijalizovana filmska platna i posebne kacige – viziri, u kojima je doživljaj potpun. Filmovi u 3D tehnologiji se neko vreme već prikazuju. Avatar je međutim prvi blokbaster ogromnog budžeta koji je sniman specijalnim kamerama, očigledno sa ciljem da se demonostriraju sve prednosti ove tehnologije kako bi ona bila širokoprihvaćena i time poslužila za povratak publike u bioskope. Veličina prodora u doživljaju je ako ne veća od prelaska sa nemog na zvučni, onda bar slična onoj kod prelaska sa crnog belog na film u boji.
U osnovi radnje filma je već viđen scenario u kome kolonizatori žele da oteraju domoroce sa rodne grude radi eksploatacije rudnih bogatstava. Ovaj put priča je prebačena u daleku 2154. godinu na mesec Pandora jedne od zemlji najbližih planeta sistema Alfa Kentauri. Planetu nastanjuje narod Navi, humanoidna – čovekolika vrsta plave kože, znatno viša i snažnija od ljudi. Naviji su na civilizacijskom nivou afričkog ili južnoameričkog plemena i žive u harmoniji sa prirodom obožavajući njenu boginju majku Ejvu. Džejk je bivši marinac paraplegičar koji dolazi na Pandoru da u projektu Avatar zameni postradalog brata blizanca. On treba da daljinski upravlja genetski modifikovanim hibridnim telom Navija koje je specijalno pravljeno za njegovog brata koristeći činjenicu identičnog genetskog koda. Dok naučna misija Avatar ima za cilj približavanje i međusobno upoznavanje sa Navijima, korporativni sponzori projekta koriste misiju da ih diplomatski ubede da napuste selo ispod koga je nalazište retkog skupocenog metala.Tokom prve misije, usled napada ogromnog predatora Džejk se odvaja od grupe i zaluta. Njega od sigurne smrti spašava Nejtiri, ćerka plemenskog poglavice Navija. Ona dobija zadatak da podučava Džejka njihovom načinu života. Posle tri meseca Džejk postaje pravi Navi kada i stupa u vezu sa Nejtiri. Za to vreme on prilikom buđenja iz Navi tela prenosi informacije koju vojni deo misije koristi da zaobiđe diplomatsko rešenje i silom otera Navije sa željene lokacije. Narod Navija doživljava snažan napad u kome je dramatično ugrožena njihova fizička, a i duhovna egzistencija s obzirom da preti i potpuno uništenje njihovog svetilišta. Tada Džejk i ostatak naučne misije prelaze na stranu Navija...
Zaplet je prilično predvidiv i delom ranije viđan u filmovima kao što su Smaragdna šuma i Ples sa vukovima. Sa druge strane jednostavna priča vešto upakovana bajkovitim kompjuterski generisanim predelima, čudnovatim bićima, simfonijom svetlosnih pojava, vratolomnim kretanjima i specijalnim 3D efektima čini spektakularnu celinu sa bar na prvo gledanje šokantnim utiskom koja budi želju da se ponovo dođe na mesto u kome svet nečije mašte postaje virtuelna realnost.
Tehnologija koja je razvijena za potrebe snimanja ovog i drugih filmova, razvoj drugih novih tehnologija i njihov uticaj na svet današnjice daju nam povoda da se zabrinemo kuda sve ovo ide.
Po rečima Džemjsa Kamerona, za potrebe ovog filma prikazivanje fotorealističnih komjuterski generisanih likova je ostvareno korišćenjem nove revolucionarne tehnologije animacije zasnovane na hvatanju pokreta. Za razliku od ranijih sistema, gde je digitalno okruženje dodavano nakon što su hvatani pokreti glumaca (King Kong, Golum iz Gospodara Prstenova i sl.), Kameronova nova virtuelna kamera dozvoljava režiseru da direktno na monitoru posmatra kako virutelni likovi pokretani uz pomoć glumaca izgledaju u realnom vremenu zajedno sa digitalno generisanim filmskim svetom. Ceo sistem izgleda kao velika moćna interaktivna kompjuterski generisana igra. Avatar je definitivno model po kome će se snimati blokbasteri u naredom periodu s obzirom da je premijera odlagana dok se dovoljan broj klasičnih bioskopa nije opremio 3D tehnologijom, te da je Kameron otvorio tajne svoje tehnologije kolegama poput Spilberga, Lukasa i Džeksona. Sa druge strane, razvijena je i tzv. 6D filmska tehnologija koja putem specijalno dizajniranih stolica ide korak dalje od vizuelno-zvučne sfere i to ka simuliranju pokreta i uslova životne sredine (kiše, vetra, mirisa). U pojedinim bioskopima stolice su opremljene posebnom opremom koja „golica“ leđa, noge i pozadinu kao i posebnim daljinskim upravljačima i LCD ekranima preko kojih posetioci mogu komunicirati međusobno i tako preći magičnu granicu od gledaoca ka učesniku. Uz prve bisokope te vrste otvorene u Rumuniji i Indiji, nedavno je delom ove tehnologije opremljena i jedna sala u multipleks bioskopu Kolosej u tržnom centru Ušće na Novom Beogradu. Jedino što nedostaje je pravi 6D blokbaster koji će napuniti i ovakve sale. Kako je krenulo sa Avatarom, mislim da nećemo dugo čekati na taj dan.
Ovo je pravo mesto da se osvrnemo na proročki roman Kasandrin Put spisateljice Julije Nikolajevne Voznesenjske koji je nedavno objavljen u ediciji Srpskog Sabora Dveri. U romanu se opisuje totalitarni planetarni sistem kojim vlada predsednik „Mesija“ koji je ujedinio svet nakon trećeg svetskog rata i niza planetarnih katastrofa. Zbog bezuspešnih poziva da im se pridruži, „Mesija“ je uveo sankcije i zidom ogradio Carsku Rusiju da se svet ne bi zarazio virusom pravoslavlja. Podanici koji započinju dan pevanjem himne „Mesiji“ mogu putem njegovog žiga i personalnog koda na desnoj ruci plaćati robu čija je cena iskazana u digitalnoj valuti nazvanoj planeta. Ukoliko podanik nema dovoljno planeta na svom računu, uvek može u svakom restoranu pojesti obrok na lični „Mesijin“ račun. Asovi – protivnici „Mesije“ koji nisu primili personalni kod jedva preživaljaju u takvom sistemu. Njih hvataju jedinice „ekologa“ koje ih sprovode u posebne logore za rad i prevaspitava-nje.
Kasandra je dekorater u sveobuhvatnoj kompjuterskoj mreži nazvanoj „Realnost“ kojom upravlja posebno ministarstvo. Po Kasandrinim rečima, televizija, film i pozorište su samo bedne preteče „Realnosti“ u kojima je ljudima dodeljena pasivna uloga posmatrača – gledaoca i u kome su drugi ljudi – glumci izvodili za njih scene izmišljenog života.
Nadovezao bih se na Kasandru i dodao i da su i višekorisničke globalne kompjuterske igre (Warcraft, CounterStrike, Travian, ...), Internet društvene mreže (Facebook, Twitter…), koncept daljinskog upravljanja virtuelnim telom osmišnjen i tehnički realizovan u filmu Avatar takođe samo bedne preteče „Realnosti“.
Podanicima je omogućeno da putem uređaja – personaca, specijalnih stolica nalik na zubarske i obruča koji se stavljaju preko glave uđu u „Realnost“ te da se aktivno užive u neku od uloga iz raznih scenarija. Ogroman broj scenarija i okruženja namenjen je širokim podaničkim masama, od gradića američkog Divljeg zapada, džungle, nenaseljenih ostrva, nastanjenih planeta do raznih bajki i simulacija određenih istorijskih perioda. Kroz različite scenarije pojavljuju se „likovi“ ili „persone“ (na primer čarobnjak Merlin, Kralj Artur ...) veštački osmišljeni subjekti koji poseduju kvalitete sopstvene ličnosti kao što su spoljni izgled, karakter, jezik, manir i sl. Oni imaju sopstvenu logiku ponašanja nezavisnu od igrača „Realnosti“, kao i mogućnost sticanja sopstvenog iskustva kroz komuniciranje sa različitim podanicima. Tu su i razne vizuelizacije raskošnih stanova, vila, hotela i plaža koje služe kao pozadina za ljubavne scenarije. Ljubiteljima visoke realnosti, uglavnom bolje plaćenim službenicima viših kategorija omogućeno je da pomoću dekoratera kao što je Kasandra puste mašti na volju i stvore sopstvenu realnost u koju mogu primiti i druge podanike koji se mogu uživeti u neku od predviđenih uloga.
„Realnost“ je zamena za gotovo kompletan društveni život uključujući ljubavne i seksualne odnose. Život u „Realnosti“ se ne meša sa svakodnevnim životom tj. učesnici se ne interesuju i ne sreću jedni sa drugima iako to nije formalno zabranjeno. Kada Kasandra zatraži novac od svojih „prijatelja“ iz „Realnosti“ kako bi mogla da poseti svoju bolesnu baku, ona biva obasuta basnoslovnim sumama različitog virtuelnog blaga i zabrinitum komentarima kako ih napušta i ide u scenario o Crvenkapi. Kada, međutim, oni shvate da je reč o pravoj baki i pravom novcu Kasandra dobija savete da se obrati psihijatru jer je kod nje došlo do poremećaja percepcije stvarnosti!?! Za razliku od podanika, elita bliska „Mesiji“ koja mu pomaže u održavanju na vlasti je nastavila, poput komunističkih vrhuški, ili novodemokratskih, da u pravoj stvarnosti živi raskošnim i dekadentnim životom.
Cilj „Realnosti“ je da projekcijom na virtuelni svet zapravo potpuno amortizuje i otupi snagu stvarnih društvenih odnosa. Time se ostvaruje potpuna kontrola nad podanicima („Zvezde granda“, „Veliki brat“...) i u korenu se onemogućuje bilo kakav ozbiljniji pokušaj postavljanja pitanja neprikosnovenosti sistema i božije uloge lažnog mesije. „Realnost“ služi da se podanik osami, pasivizuje i otuđi u stvarnom svetu. Ciljevi i težnje životnog ispunjenja okrenuti su ka virutelnom kao i problemi i njihovo rešavanje. Ukoliko nekim slučajem na površinu i isplivaju razna pitanja koja ukazuju na apsurd takvog načina života, tu je ogroman lažni manevarski prostor u kome se jedan životni scenario i lažna aktivna uloga u sekundi mogu zameniti drugim.
Vaznesenjska je junakinju svog romana poslala na put spasenja ukazujući na to da je svima koji se nisu predali (što reče Boško Obradović u posveti Srpskog Zaveta) moguće spasenje čak i u sistemu u kome totalitarno vlada lažni mesija.
Da li će taj put prepoznati i odabrati mnogi koji su danas kroz svojim pasivne ili lažne aktivne uloge polako ali sigurno zarobljavaju raznim bednim pretečama nadolazeće „Realnosti“? O aktuelnosti i masovnosti tog postepenog zarobljavanja govore i reči pesme Fejs mladog pevača Milana Stankovića, ali i zamišljena lica mnogih gledalaca koji nakon završteka projekcije filma Avatar kao da žele da se što pre vrate u virtuelnu realnost. Izgleda kao da su mnoge današnje generacije gotovo spremne za događaje opisane u romanu Kasandrin put.
U jednom od svojih intervjua, Džejms Kameron je izjavio da je njegovo novo ostvarenje alegorija za ponovno duhovno buđenje čovečanstva. Ne tvrdim da je Kameron direktni propagator New age ideja, ali u filmu sa budžetom od pola milijarde dolara teško je mogao imati punu kreativnu slobodu. Upravo zbog toga treba biti oprezan sa ovim filmom u kome je, po mom mišljenju, suptilno servirano nekoliko opasnih detalja u duhovnoj sferi.
Za početak da kažemo da je film prepun šamanskih i neopaganskih rituala kao i obožavanja boginje majke prirode od strane Navija. (Setimo se, koji smo čitali Bibliju, o kakvim se „božanstvima“ radi – Astarota, Izida, Dijana... i kakvo mišlljenje o njima imaju Božji ljudi ). Ono što je novo u odnosu na već viđeno na ovu temu je ideja jedinstvene bio-botaničke neuronske mreže u koju su povezani svi živi organizmi i bića na Pandori. Povezivanje se ostvaruje putem posebnih organa koji se kod Navija nalaze na kosi. Tako u filmu gledamo očaravajuće misaono-emotivno-fizičko povezivanje i opštenje Navija sa delovima vegeta-cije na Pandori, letećim meduzama i šestonogim konjima. Sve ovo uz neverovatne vizuelne efekte izgleda gotovo bezazleno, ali kada na red dođe povezivanje sa ikranima stvar postaje mnogo ozbiljnija. Da bi postao ratnik, svaki pripadnik Navi plemena treba da odabere svog ikrana - opako leteće biće demonskog izgleda. Konretni Navi ratnik prepoznaje svog ikrana (demona) tako što ovaj krene na njega sa namerom da ga ubije! Tako i Džejk pronalazi i savladava svog ikrana. Kada se poveže sa njim, veoma brzo nauči da ga potpuno kontroliše i to ne nekom posebnom tehnikom već misaonom vezom iznutra! Obzirom da je identifikacija sa glavnim junacima jedan od osnovnih procesa koji se dešavaju tokom gledanja filma, ovaj detalj možemo shvatiti pored ostalog i kao suptilno-skriveni poziv za opštenje sa demonima sve sa besmislenom idejom da se njihove moći mogu kontrolisati. Svako ko je iole čitao pravoslavnu literaturu o pomislima i demonima – palim anđelima zna da proces kontrole i izvršavanja naredbi zapravo ide u suprotnom smeru od onog predstavljenog u filmu.
Ideja se dalje razvija u punom obliku u trenutku napada kada civilizacija Navija bude dovedena gotovo do istrebljenja. Tada Džejk u telu svog avatara krene da se poveže sa Torukom. Toruk je najopasnije – vrhovno demonsko biće zlokobnog izgleda sličnog aždaji koju kopljem ubija sveti Georgije. Kada zajaše Toruka, Džejk među Navijima dobija poseban status božanstva te tako uspe da objedini sva plemena Navija na Pandori i povede ih u odlučujuću borbu do pobede. Na ovaj način je veoma vešto i suptilno u film upakovana ideja „Mesije“ spasioca i ujedinitelja čovečanstva. S tim u vezi treba obratiti pažnju na sledeće filmske činjenice: Jahač Toruka (čitaj: lažni mesija) može postati samo onaj koga odabere Toruk (čitaj: sotona); da je to biće druge vrste koje daljinski upravlja teloma avatara i da se on među Navijima od vremena prvih sinova javljao više puta.
Da kažemo nešto i o naslovu filma. Avatar je pojam iz hinduizma i označava inkarnaciju, pojavu tj. manifestaciju božanstva u fizičkoj formi. Najviše je vezivan za Višnua, Šivu i Devi i njihove brojne inkarnacije. U naše vreme kontraverzni New Age „prorok“ Bendžamin Krem vezuje pojam avatara za Maitreju. Krem povremeno na konferencijama za štampu propagira kako hrišćani očekuju drugi Hristov dolazak, muslimani čekaju imama Mahdija, budisti očekuju ponovni dolazak Bude, hinduisti Krišnu, dok Jevreji očekuju dolazak Mesije. Po njemu je učitelj kome se nadaju i teže sve religije u stvari Maitreja - „Avatar Doba Vodolije“ koji se više puta u različitim oblicima kroz istoriju već javljao čovečanstvu.
Ako film Avatar sagledamo zajedno sa filmom Rolanda Emeriha 2012, možemo zaključiti da nam Holivud ili određeni krugovi preko njega žele nešto važno saopštiti o vremenima koja su pred nama.
Knjigu Kasandin Put najtoplije preporučujem. Naravno treba svakako pogledati i film Avatar ali uz predložene mere opreza. Nemam ništa protiv 3D filmske tehnologije, ni protiv bilo koje druge. Dobro ili zlo nije u osnovi same tehnologije već u načinu na koji je čovek koristi.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
