|
I mučio ga je, i davio, i brisao mu tle pod nogama, i bezbroj zamki mu postavljao; ali ga je onda spasavao, uživo mu docrtavao razna pomagala, i nikada se nije znalo da li će biti hepienda ili ne. U tome je i bila najveća draž.
A mali je imao svoj nos, i ponos, i neponovljiv glas i sve gestikulacije koje mogu da stanu u 6 sličica u sekundi. Gunđao je, polemisao, ismejavao sve živo, ponekad i zahvaljivao, ali je pristajao na igru.
Osvaldo Kavandoli, zaboravljeni otac Barum Baruma (La Linea u originalu), ima 82 godine, živi u malom garažnom studiju u Milanu, i nonšalantno pristaje da svoj ritualni popodnevni sladoled podeli sa slučajnim turistom-obožavaocem iz Srbije.
"Popularniji sam u svetu, a posebno na Balkanu, nego ovde", žali se Kava naslonjen na prostrani radni sto u svom plavom, zanatskom mantilu. "Linea je obišao celu planetu, a ovde ga svi vezuju za reklame za ekspres-lonce..."
Sve je, u stvari, počelo, 1969. sa populističkim bioskopskim reklamama za kuhinjski pribor, lozu i slatkiše. Tek kasnije, krajem 70-ih, Linea odrasta u samostalni crtani film od dva i po minuta koji postaje svetski hit, kultna referenca od Izraela do Argentine i od Kine do Južnoafričke Republike. Jedino se u Americi nije primio.
"Ne spominjite mi američku patetiku niti japansko nasilje, nisam poneo kišobran…", odvraća Kava, gledajući pljusak kroz prozor. Dosledni humorista ne dozvoljava da mu od politike presedne omiljeni desert - sendvič-sladoled od čokolade koji on ipak naziva - "hamburger".
Kavandoli, kao zakleti lokal-patriota-Lombardijac ceo život provodi u Milanu. Karijeru počinje kao samouki tehnički dizajner u fabrici automobila Alfa Romeo. Za vreme rata crta satire, konkuriše i biva primljen kod čuvenog Nina Pagota, gde radi međucrteže, "konje i konje i konje kako trče…".
Danas i sam ima nekoliko štićenika, ali ipak sve crta sam. Kompjuter koristi, ali samo za skeniranje skica i crno-belu inverziju, umesto filmske trake.
Posle rata studio Pagot propada, a Kava početkom 50-ih osniva podrum-atelje Pupillandia, gde realizuje dvadesetak kompleksnih animiranih filmova sa lutkama od plastelina i metala.
A onda se, '69. u radikalnom naletu minimalizma, iz jednog pokreta olovke rađa Mister Linea, ultrahumanizovani, karikaturalni protagonista svih društava i svih epoha, sa kojim se autor i dan-danas druži, i od koga živi.
Krajnje pojednostavljena forma, niska bela horizontala sa jednobojnom pozadinom kao jedinim dekorom, repetitivna džez melodija (koja počinje sa nezaboravnim Barum barum, badu badu…) i virtuozna glasovna egzibicija izdižu Lineu u sam vrh konceptualne umetnosti - pravu paleološki uprošćenu pop-art operu.
Linea se izražava suptilnom mimikom i grotesknim gestikulacijama, podvučenim genijalnom vokalnom gimnastikom glumca Karla Bonomija, koji je izmislio prepoznatljivo razdražljiv, piskav, detinjasto-penzionerski glas pun italo-engleskih deformacija i raznovrsnih onomatopeja.
Linea je preteča Bivis i Batheda, ali bez vulgarnih debilnosti. Napaćeniji je i ćelaviji od Gustava, prgaviji i nosatiji od Boba Roka, ali realističan i human kao lik iz bilo kog komšiluka.
Nonšalantni bekrija neodređenih godina, mali čovek i veliki antiheroj, on izlazi na crtu bez posebnog motiva, a pun ljudskih slabosti - detinjasto vragolast, riskatno radoznao, pohlepan i odvažan.
Početak je uvek isti: Linea pozdravi autora, praskavo se ismeje, pa krene u šetnju dužvečito iste strade, uvek ulevo, zviždućući onako provincijski veselo, sa rukama u džepovima.
Onda naleti na neku manju ili veću rupu, predmet, životinju, izazov ili prepreku; smisli način da je propisno ismeje - zbog čega obično nastrada, u najboljoj tradiciji slapstick humora iz nemih komedija. Ali onda kreće da se sveti, uz razna pomagala koja mu docrtava Osvaldova ruka koja se uživo pojavljuje na ekranu i zbog koje se ponekad čini da Linea kao lik i nije nacrtan, nego da postoji sam po sebi, nezavisno od autora.
Život se tako ponavlja po plus-minus beskonačnoj horizontali - sa iznenadnim udarima sudbine odozgo i odozdo. Linea se čas bori, čas fatalistički predaje, ali nikad se ne zna da li će on na kraju ispasti gubitnik ili moralni pobednik.
Takav poučni realizam i visokokarikaturalna stilizacija predstavljaju pravi vizuelni i intelektualni izazov za najmlađe gledaoce, za razliku od Disney/BBC/Manga crtanih filmova koji im se danas serviraju. Meni lično, gledajući Lineu prvi put posle 15 godina na best of kaseti koju mi je Kava poklonio, on deluje još upečatljivije i lekovitije, nekako utešno.
A ovaj ga davi, pa mu docrtava uže. Upoznaje ga sa najgordijom devojkom, ali mu pomaže da je zavede. Linea ispunjava sve metamorfoze, srce mu iskače samo za jedan poljubac, a onda se ceo istopi, odleti, ili izgori. Sve uradi da bi mademoiselle Linei doneo cvet - pada sa brda, beži od metaka, kopa tunele, a ona na kraju samo pomiriše - i odbaci cvet. Na plaži se očajnicki trudi da je impresionira, a kada konačno odustane od nje i priđe drugoj, ona prva se vraća i odvodi ga…
Kavandoli i sam simpatično podseća na svoje mezimče: pun sebe, mlađano živahan, spontanih grimasa, suvišnih gestikulacija. Munjevito skalpelom otvara sladoled, naprasno prekida razgovor da bi se začudio ćiriličnom natpisu na majici ili da bi pokazao svoje igračke - upaljač u obliku NjC šolje, figurice-nagrade na zidu, fotografije sa unukom.
Do '83-e, Kava je napravio više od 200 epizoda crtanog filma koji ga je proslavio širom planete, ali ga u Italiji nema na televiziji. "Gledam mog Lineu na švajcarskim kanalima kao neku švercovanu cigaretu", tužno konstatuje Kava.
Kasnije se eksperiment tematski proširuje sa epizodama Sedžylinea, Eroslinea, Pornolinea, i 7-minutnim Mozart Linea, rađenim povodom 200-godišnjice smrti kompozitora. Kava 1992. crta Olympic Games-Lineu, 24 vinjete po 15 sekundi koje na duhovit, ali ne baš sportsko-politički korektan način predstavljaju olimpijske sportove, tako da te epizode ni posle tri olimpijade nisu otkupljene… La Linea 2.000 imao je više uspeha - kao retrospektiva likova koji su obeležili istoriju civilizacije.
Ovih dana Kavandoli crta za veliki satelitski kanal Linea serijal o zanimanjima u svetu filma. Usput pravi autorske marmelade koje su mu, kako kaže, prava ljubav. Ponosno odlazi u špajz da ih demonstrira, ali se snuždeno vraća sa konstatacijom da su "i one rasprodate". Zatim se izvinjava jer mora da ide da recituje na nekom lokalnom humorističkom festivalu.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
