|
Синоћ сам (напокон) погледао филм “Molly's Game“. Дуго се већ каним, највише због Џесике Честејн, мени (и поред улоге у једном пропагандном филму према којем сам баш критичан) једне од омиљених глумица.
Филм о једној игри, покеру, за коју покераши кажу да није коцка већ игра вјештине, и биографска прича “принцезе покера“.
Од како је свијета и вијека људи коцкају, и коцкаће док је свијета и вијека, не могу против своје ћуди.
Коцкају сви, без обзира којем сталежу или категорији припадали. Наравно, није их коцка једнако “преузела“, домицијална пипулацуија би знала имати и друге садржаје да задовољи духовне потребе, за имигрантску популацију коцкање је у често једина забава.
И од оних који припадају највишем сталежу, немају исти однос, за старе племићке лозе, господу све више утонулу у декаденције то је само игра, разбибрига, за скоројевиће и пуно више.
А Америка је нација имиграната, ту ријеч скоројевићи и нема значење, ту су сви припадници горњег сталежа скоројевићи, зато је ту више страсти према коцки, која прелази у стање опсесије, а према покеру имају један посебан, виши, некад и култни однос.
Ту је и прича о Моли, принцези покера, њено путовање кроз тај свијет гријеха и порoка, на почетку путовања добија од судије пријатељски савјет “не крши закон док кршиш закон“.
То тако функционише, поред писаних постоје и неписани закони, и ти имају супремацију над писаним. И не кршите их. Моли је прекршила. И платила.
Када у тај свијет упаднете, свијет елите и овисника о коцки, а гдје је велика пара то је магнет за опасне и опаке ликове, ту постоје и бројна правила, и ту је важно опстати изнад површине воде. Но, нико не опстане, гомила се терет који вас вуче у дубину.
Ова тема је увијек захвална за филм. Опет, у биографским филмовима увијек постоји опасност да то постане само штури приказ онога што се већ зна, што ће рећи досадно, зато је мало фикције увијек добродошло, а ово је драматуршки одлично одрађен филм, свакако гледљив, без празних ходова.
Нема ту дубокоумних, тешких дијалога, они су ту у служби филма, приче кроз коју нас води нараторка.
Што се глуме тиче, Џесика Џестејн уобичајено за њу, што ће рећи бриљантна, уопште глума свих глумаца и глумица беспрекорно.
Овај филм ће, вјерујем, испунити очекивања оних који готиве такве филмове, по мени заслужује оцјену на имдб (7,5), доста високу када су биографски филмови у питању.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
