|
Колега форумаш @malteras је посветио пост филму "From Here to Eternity (1953)". Иако волим са времена на време погледати филмове старије продукције, 1950их, 60их, овај филм сам прескочио, нисам сигуран да ћу га и погледати, вјерујем да није лош, но нисам једноставно на тој таласној дужини, и више волим код обраде тих тема нешто другачији приступ.
Е сад, режисер поменутог филма је извјесни Фред Цинеман, који је оставио изузетно јак траг у свијету филма. Мени су се баш допали наравно класик "High Noon (1952)", историјски "A Man for All Seasons (1966)", а посебно ме својевремено одушевио "The Day of the Jackal (1973)" који сам погледао прије неких 30 и кусур година, и који сам опет погледао синоћ, да ме жеља мине (хвала "malterasu" што ме посредно навратио да поново погледам овај одличан филм) за неким прошлим временима.
Овом филму ћу, како је то задњи који сам погледао, додуше поново, оно обновио сам градио, посветити пост.
У мојој некој љествици квалитета филма разлика између доброг и одличног филма је у томе какав је доживљај када филм други пута или након више година (или деценија) погледате. Ако након другог, или ко зна којег, гледања имате једнако добар доживљај као када сте га први пута погледали то је одличан филм.
И ту је "Дан шакала" за мене апсолутно одличан филм. И иначе су тих 1970их урађени нереално добри филмови, толико нових и оригиналних идеја, авангардног приступа у свим жанровима (занимљиво да је исте 1973-е снимљен и филм "Westworld" са Јул Бринером, по тој матрици се данас ради веома популарна серија), толико ентузијазма у приступу, толико изузетних режисера и глумаца који су се тих 70их афирмисали и "остварили", па могу рећи да су 1970е биле и понајбоље године у историји филмске умјетности, барем из моје перцепције.
И "Дан шакала" је тада на нов и оригиналан начин обрадио ову тему, данас ћемо за неке сцене рећи, ах па то смо већ видјели, но управо је овај филм дао тај образац, клише код обраде многих ситуација те тематике, и у том филму тада бјеше много авангардног.
И једна дорађена, јако занимљива прича, радња течна, нема стереотичних сцена оно да попуне радњу између драматичних обрта, нема "празних ходова", нема површних и инфантилних дијалога, свака сцена и дијалог су у служби филма, у служби приче.
Код оваквих тема а и иначе, се зна тежити банализовању, неки расплети објашњавају неспособношжу, ту се убаци неки злоћо, медиокритет који све ремети, обавезно је олако схватање опасности, из чека произилазе предвидиве грешке.
У овом филму нема тога, сви су, и позитивци и негативци посвећени у свом циљу, задатку, сви су схватили максимално озбиљно опасност, темељити у свом раду.
У филму нема звучних имена, но глумачка екипа јако добро одабрана, и глума беспрекорна. Филм драматуршки одлично одеађен, и мане му је тешко наћи.
За данашњу публику укуса обликованом другачијим садржајима, одбојну на вишак дијалога и гдје су у оваквом филму неопходни макљажа и јурњава аутомовилима, овакви филмови ће бити иритирајући, но за заљубљенике у филмове 1970их и истинске филмофиле овај филм је истински доживљај.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
