GialloRosso je napisao:
Popokatepetl je napisao:
To je zato što je to biser a vi ste svinje obične
Pogledah Đanga Raspojasanog večeras, dragoj postao manir da me vodi u kino u zadnje vrijeme. Neko je već ranije na ovo temi izrekao rečenicu, parafraziram, kako se Tarantino ne snalazi najbolje sa dugim cjelovitim pričama, zbog čega Petparačke priče i jesu njegov najbolji film, i ja se ne mogu "ne složiti više", da rogobatno prevedem englesku frazetinu. Ono, zabavan je film, ima par prepoznatljivih tarantinovština, osjeti se i omaž špagetima i crncoizrabljivanju i koječemu, ali se takođe osjeti i prilično loš tempo i mnogo praznog hoda. I situacija da zadnjih sat vremena samo cupkam čekajući apsolutno nimalo neočekivan i iznenađujući kraj (pritom ne mislim bukvalno na kraj, već svaki od tih zadnjih 60 i kusur minuta). Meni je najbolji dio filma do onog puškaranja na ranču DOna Džonsona, i zajebancije sa kapuljačama; poslije toga je sve nizbrdo, rastegnuto i predvidljivo. Kad se tome dodaju likovi koji su, iako sjajno odigrani, nekako isforsirani i fali im debljine i dubine, jasno je zašto nisam zadovoljan, Kventine!
And I cannot disagree more!
Jeste da pred kraj ima malo praznog hoda što je možda i realna mana, ali ne možeš reći da su likovi bilo šta nego predobri, pogotovo Waltz i L. Jackson. I Di Caprio i Foxx su genijalni. Ne znam kakvu dubinu tražiš u likovima, film, čak i ovoliko dugačak, nije knjiga pa da se bazira na nekom prevelikom proučavaju dubine i širine likova. Ovde su prosto zabavni i toliko dobro odglumljeni da im svima treba dati Oskara pojedinačno.
Eto, kažeš da se ne slažeš, a onda ponoviš što sam i sam rekao
Zanimljivo je što kažeš da "toliko dugačak film nije knjiga pa da se bazira na nekom proučavanju likova", jer mislim da to i jeste problem ovdje. Da je film sa ovim likovima kakvi jesu (sjajno odglumljeni, ali i prilično "ravni") trajao sat i po do dva, bilo bi zabavno. Ovako, potrošeno je mnogo vremena na situacije koje ne doprinose razvoju likova, već su svrha same sebi; a nisu ni toliko zabavne. Uz to, naslovni lik mi je potpuno bezličan - do kraja nisam razvio naročitu simpatiju za Đanga-D-je-nečujno, niti imam blage veze ko je on, o čemu misli, šta osjeća i šta ga pokreće. Bogamu, zar su mi bila potrebna tri sata za to?
Opet, kad sve saberem, meni je manjak osjećaja za dinamiku najveći problem - Tarantinovi likovi su manje-više uvijek bili kao i u "Đangu", brbljivi i zanimljivi, bez neke posebne dubine, što samo po sebi nije problem, dok se kompenzovalo nekim drugim elementima; međutim, ovdje to nije slučaj.
FAQ
Poslato: 24 Jan 2013, 18:38 
