banjalukaforum.com

Свако искуство ми је драгоцено, па и овај разговор са Вама. Свака ствар коју прођеш у животу је битна, а ја сам имао среће да у својој каријери сарађујем са готово свим важнијим људима музичке сцене. Свако од њих на свој начин је оставио утисак на оно што ја данас радим.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" музичар и музички новинар Дејан Цукић, који је недавно наступио у Бањалуци са "Спорим ритам бендом".

- Незаборавне су те четири године проведене у Бајагином бенду, али и, наравно, мој први бенд "Дизел", нарочито бубњар, који је оставио највише трага у мојој каријери. Такође, драгоцено искуство ми је била и сарадња са Бранимиром Џонијем Штулићем, "Тилтом", "Булеваром" и сви су они заиста оставили трага на мене и чине ме оним што данас јесам - рекао је Дејан Цукић.

* ГЛAС: Учествовали сте на хуманитарном рок концерту у Бањалуци за поплављена подручја у РС. Колико се Ви као умјетник одазивате оваквим акцијама?

ЦУКИЋ: Хуманитарни концерти су у последње време некако изгубили онај прави смисао и значај, пре свега због ефекта који имају, јер су далеко од онога што смо некада имали. Обично људи који организују хуманитарне концерте имају већу штету, него корист од тога. Међутим, када имате организацију каква је у Бањалуци, када су ту укључени бројни медији, мислим да све то има смисла. Музика је увек била ту, пре свега, да анимира људе да је негде помоћ потребна, него што се заиста заради од самих улазница. Често се дешавало да ме неко зове да учествујем на хуманитарном концерту и увек кажем да ћу радије лично да уплатим новац, јер знам како све то функционише, односно не функционише са било каквим хуманитарним акцијама. Волим да помажем, али и да са сигурношћу знам да је мој новац заиста отишао у руке оних којима је то потребно.

* ГЛAС: Ваш посљедњи албум "Убрзање" објавили сте 2008. године. Планирате ли да радите на неким новим музичким пројектима?

ЦУКИЋ: Некако не волим да "избацујем" албуме, јер је цела та машинерија стварања албума јако компликована и тешка. Још увек се нисам опоравио од овог претходног. Шалим се, наравно. Песме излазе, и то не може да се спречи. Оно што ми је битно је да се у јавности појављује све што радим. Тако да ће вероватно и бити нешто, није да не планирам. Са друге стране, променило се агрегатно стање музике. Снимати албум, по мени, јако је скупа игра, која даје јако депресивне резултате, утолико што људи заиста не купују финални производ, односно носач звука, осим ако није уз прашкове или платне картице. A саме песме дођу до људи само путем телевизије, односно оне које успеш да пласираш на телевизији и радију. Када се осврнем на свој последњи албум, публика само зна песму "Фантастичан дан", јер се само за њу вртео спот на телевизији. Међутим, на албуму је још девет јако добрих песама, али публика их баш нешто и не зна. И све те то као уметника депримира да радиш даље. Мислим да је најтеже људима моје генерације, јер је нама музика била страшно важна. Ми смо плоче наших тадашњих хероја преслушавали од прве до последње ствари јако пажљиво и куповали их. Данас музика уопште није толико важна и то је тужно.

* ГЛAС: Да ли је музика данас изгубила своје праве вриједности и "утопила" се у море комерцијализације?

ЦУКИЋ: Мислим да се ипак у мору кича и шунда могу "ископати" и праве вредности у музици, као што има и публике која слуша добру музику. Када сам ја одрастао 70-их и 80-их година и када сам већ био активан на сцени, музика је просто била тај медиј који је окупљао младе људе. Није било сателитских програма, интернета, "Фејсбука", мобилних телефона... Музика је била та која нас је све зближавала, а данас нема тај значај. Они људи који воле музику, они је и даље слушају врло помно. Aли су ипак мањина у односу на општа кретања, где је сад медиј којим се комуницира ипак другачији. То је потпуно нормално и не треба се због тога уопште узбуђивати.

* ГЛAС: Поред музике бавите се и писањем. Како сте спојили те двије љубави и да ли оне на неки начин утичу једна на другу?

ЦУКИЋ: Да, иза мене су три књиге, а тренутно се бавим превођењем. Практично од 70-их година ја градим паралелно две каријере, каријеру музичара и некога ко пише о музици. То је било писање за неке часописе, а природно је из дугогодишњег писања за новине дошло и то да напишем и књиге једну за другом. После последње, "45 обртаја", мој издавач "Лагуна" ме је "упослио" да преводим са енглеског. Тако да ми је дао задатак да преведем аутобиографију Ерика Клептона, а после тога сам превео и приче о групама "Depeshe mode" и "Led Zeppelin", које су све у продаји. Овог лета сам завршио са превођењем књиге о Дејвиду Боувију, а сад тренутно радим на превођењу књиге "Живот" Кита Ричардса. Врло лако усклађујем музику са писањем. Пре сам то држао одвојено, али сада су то љубави које употпуњују једна другу. Тако да моје бављење новинарством и праћење музичке сцене вероватно има утицај на музику коју радим. У суштини, све више се преплићу.

Музика и живот

* ГЛAС: Како данас функционише музичка индустрија и колико је уопште исплативо бавити се музиком данас?

ЦУКИЋ: Данас се уопште не исплати бавити музиком. Реално говорећи, постоји нас неколико великих имена у Србији који могу нешто да остваре од свог рада, јер имамо своју стару публику која нас још увек подржава. Млади бендови углавном свирају по клубовима и морам истаћи да им је јако тешко да се пробију на сцени. Имам прилику да кроз једну емисију комуницирам са доста младих који се баве музиком и колико год могу помажем им, првенствено саветима. Тако бих издвојио сјајан млади бенд "Поп апс" из Сомбора и бенд из Новог Сада који се зове "Бранимир и непријатељи".

...svima vam treba odvalit jednu konceptualnu samarcinu da se vratite tamo gdje vam je mjesto.....

:lol: Stvarno si bezobrazan.