Citiraj:
Чим споменемо реч ''шота'' одмах помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Њено порекло води по злу чувеној Шоти Галици, жени србомрсца качака (одметника) Азема Бејта из села Галице (1889 – 1924). Који је својевремено харао по Косову и Метохији. Шота је након мужевљеве смрти зулумћарила и предводила одметнике. У српском народу сачувано је сећање на догађај када је Шота ухватила шестеро српске деце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ.
Док су деца горела, приповеда се, Шота је са качаницима играла своју игру око ватре, огрејала и певала: ''Шоте, мори Шоте! /Шоте, машала!/ Давно желим, мори, Шоте, да те играм ја!''
На месту страдања наивне дечице подигнута је спомен плоча која је стајала до свршетка Другог светског рата, када су је комунисти уклонили како би сачували ''братсто и јединство зеницу ока свог''.
Ово је сушта истина. Да ли из незнања, или пак из неких других побуда и разлога, Срби, нажалост, оберучке прихватају ову игру која је редовно, чак и неизоставно, заступљена на репертоарима њихових славља. И, одиста, нема српске свадбе која ће протећи без сцена падања на колена што је саставни део ове игре!?
протојереј ставрофор
Јово П. Лакић
Док су деца горела, приповеда се, Шота је са качаницима играла своју игру око ватре, огрејала и певала: ''Шоте, мори Шоте! /Шоте, машала!/ Давно желим, мори, Шоте, да те играм ја!''
На месту страдања наивне дечице подигнута је спомен плоча која је стајала до свршетка Другог светског рата, када су је комунисти уклонили како би сачували ''братсто и јединство зеницу ока свог''.
Ово је сушта истина. Да ли из незнања, или пак из неких других побуда и разлога, Срби, нажалост, оберучке прихватају ову игру која је редовно, чак и неизоставно, заступљена на репертоарима њихових славља. И, одиста, нема српске свадбе која ће протећи без сцена падања на колена што је саставни део ове игре!?
протојереј ставрофор
Јово П. Лакић
)
