|
evo šta mladi beogradski reper marčelo misli o njima, i o još ponečemu.
Marčelo (8 Septembar, 2006 - 00:41)
Dobrodošlica je uvek dobrodošla i prijatna. Hvala Vam! : ¬)
Daaakle, deder na nešto konkretno danas, kako bih adekvatno otpozdravio...U širim krugovima, ja o blablavizoru (tako su zvali televizor u crtaću ili, bolje rečeno, crtiću “Leteći medvjedići”) govorim onom intelektualno-snobovskom intonacijom punom gađenja i prezira. Uži krugovi, pak, znaju i drugu stranu medalje – u prethodnom stanu riknula nam je antena, pa sve i da smo hteli nismo mogli da zevamo u tu Pandorinu kutiju. No, dobro, istini za volju i pre toga se gledao jedino X-Files, koji je skoro ponovo doveden na katodnu cev ljubaznošću gospodina Nemečeka. Elem, tu i tamo pokleknem pred čarima kablovske, pa gvirnem da ne nih bio glup u društvu - u momentu dok ovo kuckam, eto nam nam TV-u one krasne pesme - Željko Joksimović u varijanti Otpisanih, što će valjda doprineti da ga još neki otpišu, jer uprkos svojim sposobnostima čovek naprosto uživa da pravi trešinu; bolje biti otpisan nego potpisan ispod te pesme– ali zato, ima tu i gotivnih momenata za koje inače ne bih, ili bih mnogo kasnije čuo. Takva jedna stvar svakako je i grupa čudnog imena – Letu štuke, i njihov singl Minimalizam. Ovih dana aktuelna je stvar Sunce koju su napravili skupa sa D. Rundekom, ali ’ajmo za ovu priliku o minimalizmu malko zboriti...
Već na prvo slušanje, primetih da ovi momci naočare za pogled na svet pazare kod meni omiljenog prodavca – kod onog što ne prodaje obojena stakla i ne brine da đozle dobro izgledaju, nego da dobro služe svrsi – jasnom pogledu. Tako, Štuke vide svet kao jedan raznobojni cirkus, kojim vlada vajni (a javni) mediokritet – onaj u kojem svako ko svoju posebnost nema iznutra može da je zadobije time što je na sebe nakači spolja. Svi su, kako se u pesmi kaže, digitalni, električni, do zla boga posebni (a upravo vrag će ga znati kako, kad su svi isti), a tamo gde je Majka Priroda zakazala i dala male sise, pomogao je alternativni tvorac – Otac Bogataš. Druga strofa udara u centar:
Bogati roditelji ne žale,
za svoju decu daće baš sve:
prodaju njive i hidrocentrale,
i drže pola države.
Zato im potomci veselo žive:
ne rade ništa, a imaju sve…
Čisti kokain i ruke od svile
...i tuđe gladne godine.
...a možda stih, zapravo, glasi - ...čisti k’o Kain...? Kako god bilo, sve što sam pokušao da ispričam kroz Šaradu i Pozerište ovde je stalo u svega dve strofe. Minimalizam kao trend. Minimal-techno, minimal-trud, minimal-mozak, a zajebancija preko tuđih leđa jedina piči na maksimum i žestoko ga prevazilazi, iznova dilemišući oko toga ko je ovde vaistinu glup. Skale pucaju, Rihter se okreće u grobu. Drugi refren ipak garantuje – to nije minimalizam. Kad na sebe nakačiš pirsinge na pet mesta, metneš tatoo na dupe (tati na ponos), kupiš sebi par grudnih grudvi, kroz školu i faks prođeš plaćajući, a onda se udaš/oženiš sebi sličnim i ispiliš novu gamad iste sorte – jedino što je tu minimalno jeste suknja i pamet. Ali gde je greška?
Brat Suid kaže – greška je u tome što ne vidiš gde je greška. I eto objašnjenja: kako bi ta kasta mogla da vidi ikakvu grešku, kad im sve ide po planu??? Mi ostali, što čuvamo stražu onim drugim vrednostima – ili se makar nadamo da je tako – možemo samo da pišemo podrugljive pesmice i da preziremo do mile volje, sve dok ne opizdimo s kefalom. A šta tada biva? I Leone Glembaj je Glembaj. Ta istina je ono što me najviše plaši u životu.Nazad na pesmu, melodija je veoma lepa, vokal je prijatan (mada veoma rundekovski, pa njihova saradnja nije slučajna), a akustara i usna harmonika skladno dominiraju i ne navlače melanholiju – a i ne treba, pa zaboga - svet je tako krasan! Budući da je reč o sastavu iz Sarajeva, finale pesme donosi neočekivan detalj – semplovanje našeg legendarnog Bate Stojkovića, balkanskog špijuna:
“Nije vam odgovaralo da svi budemo jednaki!” - urla pokojni Bata.
Pa, budući da je tako, uz svu kvazi-originalnost tog soja – sad ni nama ne odgovara da svi budemo jednaki. I nema te demokratije koja će me ubediti u suprotno.
Spoji crnu i bijelu boju – siva je slika svijeta, zar ne? – takođe se kaže u pesmi. Tako je, pa zato, nemojmo koktelisati. Mamurluk je zajebana stvar.
_________________
'We must learn to live together as brothers or perish together as fools' - Martin Luther King, Jr
"Born to Lose, Out to Lunch" - Ian Fraiser Kilmister
Viva la Muerte!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
...u tome i leži kvalitet... 
