banjalukaforum.com

Ријетко имам прилику и баш сам се изненадио када ме је један од познаника позвао на свадбу.
Нема ништа лоше у весељима такве врсте. манифестације попут свадби, крштења, некада испраћаја у армију (ЈНА) или већ коју, рођендана и све у смислу окупљања већег броја пријатеља и познаника јесу и остаће наша фолклорна индентификација.
Разумно је да родитељи по обичају и данас већ у многоме модификованом протоколу приређују својем потомству приредбе веселог саджаја. Није проблем у нама! Брате, омладина је одскочила од свог времена па данас слуша браћу Вранешевиће и Сеида Мемића...
Ове двије институције сам издвојио намјерно из разлога јер обе каријере заслужују поштовање од свих генерација које су или ће живјеле или живјети у нашем говорном подручју. Родитељима се све врати на нивоу заслужене варијанте, знате већ!
Односно, нисмо ми измислили музику нити је она заслужила да ми робујемо њеним тактовима. Познато је нас све на окупу одржала је свирка и ништа друго, барем не нешто што би било овосвјетовног карактера, али треба остати уз чињеницу да свака генерација и свако вријеме има неоспорива права на своје музичке идоле. У супротном живот би био много досадан. Креативност се примјети и она је облик културне револуције ума!
Дођем ја на ту свадбу и вратим се жив и здрав кући, ништа што би ми сметало. Прошло је више од недељу дана, а ја размишљам о чињеници која ми је оставила позитиван утисак, чак шта више потпуно сам изненађен све присутним либерализмом и разумјевањем од стране старијих људи из наше заједнице за тренд проблеме глобалног развоја омладине.
Слушам те ноћи једну пјесму у етно фазону, народна је, а дословно иде овако: "Јој, како сам стресо Ђуку ( Пази, Ђуку!) ко земљотрес Бањалуку"! Земљотрес који је ономад потрефио и стресао Бањалуку са околином, јесте стварна трагедија широких размјера и већина бањалучана исто доживљава тај догађај, тако да са пуним поштовањем говори о жртвама из периода великог земљотреса.
Разумијем и праралеле које су повучене, у овој шаљивој пјесми, између земљотреса и већ чега. Зарад дочаравања слике тог историјског стресања Ђуке ( Пази, Ђуке!). Да скратим, пјесма говори о "геј односу" некога са Ђуком ( Читај, Ђука скраћеница изведена од мушког имена Ђурађ или Ђуро!) који је предмет стресања на некакав начин.
Довољно смо маштовити да разумијемо шта би било стресање те врсте уз ефекат земљотреса који је у неколико секунди срушио скоро читав један град у Босни и Херцеговини!?!
Скептици могу да ову тему окрену у правцу тражења простора за третман имена Ђука у женском роду, али у овом случају јасно је речено да се ради о Ђуки нашем домаћем!
Култност ове пјесме је у томе што у наставку историјског комбиновања катастрофе и еротског заноса пјесник наставља нешто блажом варијантом, отприлике: "Јој, како сам стресо Веру! Шест степени по Рихтеру"!
Вера или Вера у овом случају, изгледа да је прошла-о много боље од Ђуке, представља корак ка потпуним сексуалним слободама и симболише бисексуализам, али само ако, име Вера није изведено од скраћенице за мушко име Веран које је често међу слушаоцима овог музичког правца?!
Еуфорија у ритму изворног мелоса и расплинутост емоција под узаврелим гредама запушеног ресторанског простора у тренутку док земљотрес обара по рихтеровој скали са тачно назначеним вриједностима представља најбољи начин комуникације између пјесничке кодификације, која се у потпуности разоткрива, и тананих мисли слушаоца којем се мелодија сервира на увце.
Одушевило ме то што је пјесма опште прихваћена приликом весеља и нема никаквих замјерки према извођачу.
Народ ко Народ, форсира хитове тако да се овај хит, вјерујте евергрин за наредних сто година, може чути и више од пет пута у току једне прославе. Дакле опет је бањалука са околином понјела вјенац славе и авангардно повела омладину са простора бивше југославије у доба нових друштвених норми и моралних вриједности.
Одбачени су и преиспитани сви окови у смислу слободе одлучивања!

joj incel jbt, gori si od cajaveca

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=SMkxTA6UbnM[/youtube]

Bracini Becari [/quote]


Ћириличним словом и лаким кораком.
Стуб ове култне (окултне) музичке дисциплине јест и биће Мирко Пајчин из села Губин (Доње Ливањско Поље). Он је први утврдио да Народа има и да нико жив незна шта ће са њим!
Крст који он носи у имену Баја Мали Книнџа је камен темељац музичког правца који је необјашњивог карактера.
Наиме шаргијашка музика или "изворна - шаргија" није припадајућа музичка дисциплина и нема тачку пресјека са Мањачом. Наиме шаргија је дио европске културне баштине хтјео то неко или не! Шаргија има велику умјетничку вриједност као и њени шаљиви текстови као "brand name". Култ Мирковог пјевања је дубоко новијег датума и он је сфера која се рађа послије духовног потопа крајишких срба. Нема много моћних текстова па се прибјегава импровизацији али свакако да је историјска чињеница да је Мирко Пајчин покретач духовне обнове босанске-крајишке музике. Постоје текстови, односно музички аранжмани попут Божић је, Мој Мјесече са Крајишког неба, Не родила ни њиво ни шљиво, Ево џепа.. ђе су паре биле, Без завичаја среће нема, као и никада не превазиђене Никад више нећу моћи ја да одем доле! Срушили су кућу ђеда Николе, који у себи носе истинску бол и патње
жиг у срцу крајишког народа који лута попут Диогена са свијећом тражећи правду за себе у свијету потпуног не разумјевања за истинску бол и патњу!!!?! Отето од срца и преточено у музику јефтиног карактера, слушаоца са коријенима у камену крајишког поднебља, прилагођено свакодневници. Оно музичко погађа у скривене боли и притеже душевни склоп дајући му до знања да је истина сасвим другачија од свакодневнице и да нема правде за њега као ни мјеста за његове духовне потребе у неком новом свијету гдје он мора да иде. Тамо где разум и алкохл у ограниченим количинам дјелују смирујуће тамо и ова нота проналази оно у крајишнику што је одбацио и потиснуо да се прије заборави.
Тешко је бити хладне руке и ударити сјекиром по јединој нити која те веже са традицијом. Паметно јесте контролисати емоције али рећи како је ово нешто чега модеран човјек треба да се саблазни није коректно и једнако је праву човјека да долази у град са села и неком другом приликом осим пријеке потребе. Исто као што није могуће да бирамо прије него се родимо треба и да музику прихватимо као специфичан кодирани начин комуникације међу људима на планети.

D:\Other mp3\Digital\BAJA.M.K.1.mp3

obavezno preslusati
http://www.youtube.com/watch?v=-BW4_sJwlz0

http://www.youtube.com/watch?v=LU8wQPXM7rM

kao i ostali opus sa prekrasnom poezijom

Ово је убедљиво највећи краљ


Мада морам да речем да би рађе слушао ово него гранд продукцију.
Јбг кад сам сељак

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=daIQBZtafqY[/youtube]

Mladi narastaj Renome-a.......na mladjima svijet ostaje

_________________
Ja sam Sotir zvani đubre,stara majko

Mali je izdao i jedan cijeli album



Kakva ce to svalercina biti kasnije.........

_________________
Ja sam Sotir zvani đubre,stara majko