Djed Mraz nam poklanja RTRS 2.
Ključni cilj Radio-televizije Republike Srpske (RTRS), koja i ovu godinu završava kao najgledanija televizija u Srpskoj, je da iduće godine dobije drugi program, odnosno RTRS 2, kaže generalni direktor RTRS-a Draško Milinović.
* GLAS: Koliko će RTRS-u značiti moderni produkcijski studio, koji je nedavno pušten u funkciju i u kojem ćete moći snimati zahtjevni program?
MILINOVIĆ: RTRS sada ima studio vrijedan gotovo pet miliona sa najkvalitetnijom rasvjetom u regionu. Dobili smo i opremu da širimo programe i da kao i drugi servisi u regionu imamo dva ili tri programa. S tim u vezi smo i počeli sa RTRS plusom, da bi prerastao u RTRS 2. Oprema koju smo dobili omogućava da nesmetano možemo da emitujemo tri različita programa u RS i BiH.
* GLAS: Da li će i kada biti uveden treći kanal?
MILINOVIĆ:
Taj proces je povezan sa prelaskom na digitalno emitovanje. Vjerujem da ćemo sa kapacitetima koje sada ima testno emitovanje digitalnog signala naredne godine imati RTRS 2. To znači da će RTRS plus to i ostati u skladu sa odobrenjem regulatora. Da li će ostati kablovski ili ćemo od njega pokušati da napravimo trojku, vidjećemo, ali u svakoj varijanti nam je cilj da imamo RTRS 1 i RTRS 2, da bismo rasteretili sadržaj sa prvog kanala. Naš cilj su tri kanala, a prioritet je da 2017. godine uvedemo RTRS 2.* GLAS: RTRS je u fazi testnog emitovanja digitalnog signala. Koji su idući koraci?
MILINOVIĆ: Ako sve bude u redu, vjerujemo da bi oprema mogla da bude instalirana do jeseni iduće godine, tako da bi cijela zemlja digitalnim signalom mogla da bude pokrivena na jesen. Ako ne bude u tom roku, sigurno je da ćemo u 2018. godini sve završiti.
* GLAS: Šta će to donijeti gledaocima i šta će im biti potrebno za nesmetano praćenje programa?
MILINOVIĆ: Građani ne treba da nasjedaju na priče prodavaca risivera i drugih uređaja dok ne budu zvanično objavljeni minimalni tehnički uslovi koji su potrebni, da ne bi došli u poziciju da kupe nešto što neće moći da primi digitalni signal. Svaki bolji televizor ima potreban standard, ali nemaju svi takve televizore. Poruka je da ne kupuju nove televizore, jer su skuplji od risivera, a organi BiH bi, prije svih, trebalo da subvencionišu nabavku tih uređaja, posebno za socijalno ugrožene kategorije. Javni emiteri su to tražili i za redovne platiše RTV takse, jer bi to bila neka vrsta nagrade. Sve zemlje u okruženju su subvencionisale nabavku sa 30 odsto, a negdje su snosile i kompletne troškove. Uređaju koštaju od 50 do 100 maraka, ali sve zavisi od minimalnih tehničkih uslova.
* GLAS: Koji je najbolji i najrealniji izlaz iz trenutne teške situacije, kada je riječ o finansiranju javnih emitera?
MILINOVIĆ: Odnos javnih emitera u pogledu RTV takse je veoma konfuzan. Zbog lošeg zakona, koji je nametnut, dio odredaba nikada nije sproveden. Od početka samo tražili da taj zakon bude izmijenjen, ali nije bilo sluha u Parlamentu BiH. Sadašnji sistem naplate RTV takse je najskuplji, jer to rade naši inkasanti, a imamo problem sa taksom u dijelu koji se odnosi na pretplatnike iz FBiH. U ovom momentu 340.000 domaćinstava u FBiH nije u sistemu RTV takse. Drugi emiteri su zaduženi za naplatu u FBiH, a RTRS u RS. Naš prihod je svaki mjesec veći, ali je problem što to ne može da nadomjesti prihod koji prikupljaju telekom operateri. Nije bilo rješenja u Parlamentu BiH, tako da imamo situaciju da se novac RTRS-a nalazi u FBiH i to oko 7,5 miliona maraka na godišnjem nivou. Mi ćemo i dalje apelovati na građane da plaćaju taksu, jer je to najsigurniji priliv. Hitno je potrebno mijenjati Zakon o javnom RTV sistemu, jer je nesprovodiv. Time bi bila obezbijeđena dugoročnost finansiranja i emitovanja.
* GLAS: U kojem pravcu bi trebalo da idu izmjene zakona?
MILINOVIĆ: Sam zakon je komplikovan. Javni emiteri bi trebalo da iduće godine imaju prihod od digitalne rente i ta činjenica je dovoljna da, kada profunkcioniše digitalna era, RTV taksa možda bude spuštena na prihvatljiv iznos ili drugačije definisana. Sada je teško reći koji je to model, jer odlučuju politike koje su dužne da obezbijede nesmetan rad javnih emitera.
Dugovanja
* GLAS: Javni servisi odnedavno ne mogu preuzimati vijesti iz međunarodne razmjene putem Evropske radiodifuzne unije (EBU) zbog neizmirenih obaveza prema toj asocijaciji. Da li se to i na koji način odrazilo na RTRS?
MILINOVIĆ: EBU je obavijestio BHRT da postoji taj dug i to je jedan segment za preuzimanje vijesti. Postoji toliko raznih servisa da ne može niko da kaže da će javni servisi ostati bez nečega. Sramota je da je dug prema EBU narastao na 11 miliona KM, a naš dug prema BHRT-u, na osnovu preuzetih sadržaja putem EBU, nije ni jedan odsto. Entitetski emiteri nisu učestvovali u stvaranju tog duga.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
