Valjda 100.000/5=20.000KM

Kako /6?

Pitanje,

ako nesto kosta 100.000km

i ako smanjimo cijenu za 500%

da li to znaci da ce doticni predmet kostati 100.000/6, t.j. 16.667km ili da ce biti u minusu 400.000km....

ako je"popust" 100% predmet (ili sta vec) dajes dzaba.
Sve preko toga dajes dzaba +(taj procenat - 100%).
dakle u tvom slucaju je to -400 % tj 400 000
a moze i ovako:

100% je 100 000
500% je X

X=500*100 000/100=500000
100 000 - 500 000 = -400 000

haj sad objasni kako nesto moze da kosta u minusu? ne da nema cijenu, nego...
haj da ja tebe skratim za 500%?

To je imaginarna situacija. Jedini pravi odgovor na postavljeno pitanje je da bi uz zeljeni proizvod dobio 400.000... Nije odgovor kriv, pitanje je takvo

haj sad objasni kako nesto moze da kosta u minusu? ne da nema cijenu, nego...
haj da ja tebe skratim za 500%?

E sad me interesuje iz gornje priče kako ćeš "dobiti" tih 400.000???

— Jedan plus jedan — pisala je i naglas sricala Natalija Filipovna — jedan plus jedan jesu dva! I to i u ponedeljak i u utornik, upamtite. I juče su bili i biće vo vjek i vjekov dva i samo dva.

U sobi je bilo toplo, peć je počela da šeta ko puštena s lanca, svi su sricali: jedan plus jedan jesu dva, Fjodor Aleksejevič i sam je uzeo plajvaz da pribeleži ono sa table i tada ne izdrža. On tek sada shvati da se, otkad je uzeo lopatu da čisti sneg, ne znoji više i da sve to neisceđeno mora nekud iz njega napolje. I prvi put za sve ove godine ne izdrža. Ustao je odlučno, odmah udario glavom o tavanicu, izišao na tablu, obratio se svojim predašnjim samouverenim glasom Nataliji Filipovnoj koja je nemo gledala u njega i rekao na zaprepašćenje svih prisutnih:

— To je matematika XIX stoleća, draga Natalija Filipovna. Dozvolite da to primetim. Današnja, moderna matematika drugačije gleda na stvari. Ona zna da jedan i jedan ne moraju uvek biti dva. Dajte mi tu kredu za časak, pa ću vam odmah dokazati.

I Fjodor Aleksejevič je počeo urođenom brzinom ispisivati po tabli brojeve. Jednačina za jednačinom se redala, u prostoriji je vladao tajac, profesor je prvi put posle toliko godina ponovo radio svoj posao, doduše, onako pognut nije imao najbolji pregled brojki, kreda je čudno nekako škripala i odjednom rezultat je ispao sasvim protiv očekivanja Fjodora Aleksejeviča opet 1+1=2.

— Trenutak! — uzviknuo je Fjodor Aleksejevič — nešto nije u redu, samo trenutak, odmah ćemo videti gde je greška — a po glavi mu se motala besmislica: Sve izgubljene partije karata čine celinu! i od nje nije mogao da računa. Misli su grmele u njemu i grmljavina misli zaglušivala je sve ostalo.

Ali, njegova besprimerna umešnost išla mu je naruku, on je odmah znao gde će naći omašku i poleteo kredom po redovima ispisanih brojeva, sa kojih se već krunio beli prah.

I u tom času ceo razred, njih dvadeset četvorica, svi sem Natalije Filipovne Skargine, počeli su uglas da mu šapuću rešenje:

— Plankova konstanta! Plankova konstanta!