About a week ago, Denmark made the absolute most out of a particularly windy 24 hours by harnessing its power and producing not only all of its own electricity needs for the day, but enough extra to spread between three neighboring countries. To be exact, the sustainable wind-power technologies harnessed and collected 144% of one days electricity needs.

Uskoro počinje testiranje tzv. nebeskih taksija koji će se kretati brzinama do 100 km/h desetak metara iznad zemlje

Gužve u saobraćaju, velike kolone i previše vremena provedenih u automobilima na pretrpanim cestama česte su scene na ulicama (velikih) gradova širom svijeta u kojima je broj automobila odavno premašio mogućnosti infrastrukture koja je osmišljena za puno manji broj vozila.

Zbog takvih gužvi i velikog broja automobila, ne može normalno funkcionisati ni javni prevoz pa u gužvama 'često' zapnu i autobusi i tramvaji. Veliki gradovi taj su problem pokušali riješiti podzemnim željeznicama, a iz kompanije SkyTran (koja surađuje s NASA-om) tvrde kako imaju novo, efikasno i puno jeftinije rješenje u odnosu na podzemne željeznice ili klasične željeznice – tzv. nebeske taksije.

Riječ je o vazdušnom sistemu javnog prevoza koji iskorištava tehnologiju magnetske levitacije tako da vozila klize po tračnicama koje se nalaze desetak (ili manje) metara iznad zemlje i nemaju nikakav doticaj s saobraćajem, odnosno velikim gužvama na cestama. SkyTran razvija ovaj sistem javnog prevoza već pet godina, a s testiranjima uskoro počinju u Tel Avivu, u kampusu kompanije Israel Aerospace Industries s kojom i sarađuju na razvoju ovih vozila.

Za početak će samo jedno vozilo levitirati ovim kampusom brzinom od skoro 100 km/h (šine se neće nalaziti ispod vozila, već iznad), a naknadno bi se broj vozila trebao povećati. Ako testovi prođu uspješno, sljedeći korak je razvoj ovakvog sistema javnog prevoza u najmanje tri grada u Izraelu te u nekim američkim gradovima do 2018. godine.

Izvršni direktor kompanije Jerry Sanders napominje kako cijena gradnje kilometra podzemne željeznice može iznositi između 100 miliona i 2 milijarde dolara te troše puno energije, dok su troškovi SkyTrana puno manji te iznose oko osam miliona dolara po kilometru, cijena jednog vozila iznosi između 25 i 30 hiljada dolara, a potrošnja iznosi trećinu potrošnje današnjih hibridnih automobila.

Njihov sistem baziran je na magnetskoj levitaciji i izgrađen je od čelika i aluminija te Sanders tvrdi da se infrastruktura za njega može sastaviti u samo nekoliko dana. Inače, rad i tehnologiju koju razvijaju u ovoj kompaniji prepoznao je i Googleovac Eric Schmidt čiji je fond Innovation Endeavors uložio više miliona dolara u SkyTran.

(NN, dnevnik.hr)

BERLIN - Naučnici njemačkog instituta Max Planck dovršili su Wendelstein 7-X fuzijski reaktor čija izrada im je predstavljala noćnu moru.

Znamo da je fuzijska energija nešto što bi nam trebalo donijeti mnoge koristi u energetici 21. vijeka.

Zbog toga se na svijetu troši dosta novca za projekte izrade fuzijskih reaktora, među kojima se ističe projekt koji vodi Oak Ridge National Laboratory u SAD-u, koji je narastao do tih razmjera da su o njegovim postrojenjima već počele kolati teorije zavjere o korištenju vanzemaljskih tehnologija i Teslinom oružju koje može izbrisati čitave države na pritisak dugmeta.

Na žalost, taj veliki američki nacionalni istraživački projekt, ima velikih problema s razvojem fuzijskog reaktora, obzirom na njegov Tokamak dizajn, koji se koristi u većini drugih projekata ovog tipa u svijetu, te podrazumijeva magnetno polje oblika prstena, koje se sastoji od dva magnetna polja koja daju rezultantno polje u kojem se kreće plazma.

Fuzijski reaktori Tokamak dizajna koriste električnu energiju kako bi zavrtili super vruće plazmene elektrone i ione u trodimenzionalnu petlju.

To je dobar način za zadržavanje plazme, ali ne i za sigurnost, jer ukoliko nestane struje, ili dođe do nekog magnetskog poremećaja, dolazite u opasne probleme.

Za razliku od Tokamak dizajna, naučnici njemačkog Max Planck instituta su krenuli drugim, praktičnijim putem.

Oni su nedavno dovršili izradu reaktora pod nazivom Wendelstein 7-X (W7-X), koji se temelji na konceptu pod nazivom Stellarator.

Taj koncept razvijen 50-ih godina prošlog vijeka od strane naučnika Lymana Spitzera, svojevremeno je napušten u korist Tokamak dizajna, ali upravo zbog sigurnosnih razloga, njemački naučnici i još nekoliko laboratorija u svijetu mu se odlučilo vratiti.

Ukratko rečeno, Stellarator dizajn je sekcije prstena zavrnuo poput trkaće staze za autiće igračke, čime se uz dodatak upravljanja pomoću super računara, omogućava znatno veća sigurnost u održavanju plazme i ograničavanju njene brzine.

Koliko je zahtjevan bio ovaj projekt za koji naučnici i inženjeri kažu da je "dizajniran u paklu", možete pogledati u ovom time-lapse videu.

Treba navesti da W7-X još nije upogonjen, jer tim čeka dozvolu stručnjaka koji rade za njemačke vlasti, a oni će početi inspekciju idući mjesec.

Ako sve prođe kako se nadaju, ovo bi moglo predstavljati veliki korak kojim ćemo biti znatno bliži fuzijskoj energiji.

WX-7 bi trebao dokazati da su Stellaratori bolji izbor od Tokamaka za komercijalne električne fuzijske centrale, u kojima trebate učiniti sve što možete kako biste izbjegli nesreće.

Fuzijski reaktori koji donose veću, jaču i čišću energiju pomoću procesa koji podsjećaju na one na Suncu, bliži su nam više nego ikada prije.

Naravno, osim ovog problema, potrebno je još riješiti i "sitnicu" da količina dobivene električne energije bude veća od one koja se utroši za njezino dobivanje.

(NN, vidi.hr)

Informatičar i matematičar iz Paraćina Darko Milićević (39), verovali ili ne, od ispijenih limenki piva napravio je solarni panel koji spoljašnju temperaturu vazduha od minus pet, zagreva na plus 52.
Panel je mali jer je u pitanju eksperiment, pa nema dovoljnu snagu da potpuno zagreje sobu, ali Milićević tvrdi da "stvar funkcioniše", pa eto ideje kako ljubitelji piva ambalažu mogu da iskoriste pametno.

"Prošle zime tragao sam na internetu za alternativnim načinima zagrevanja. Našao sam mnogo različitih ideja, a ova mi je privukla pažnju jer mi se učinila da je prilično jednostavna. Kupio sam ivericu, stiropor za izolaciju, farbu, silikon… Pravio sam pauze, pa je projekat trajao nekoliko meseci dok sve nisam skockao kako treba. Pred zimu sam ploču montirao na južni zid kuće jer su tu sunčevi zraci najjači", priča za Telegraf ovaj kreativni profesor.

Sistem za grejanje pomoću konzervi funkcioniše tako što hladan vazduh ulazi kroz otvor na panelu, a u dobro izolovanom sistemu zagrevaju ga u limenkama sunčevi zraci. Vazduh se prirodno kreće naviše i ulazi u kuću kroz izbušen otvor u zidu.

"Krenuo sam sa poslom tako što sam napravio ram od iverice dimenzija metar sa metar. Tako napravljen ram od jednog kvadrata izolovao sam stiroporom od tri centimetara, sve to sam zaštitio crnom folijom i napravio ležista za limenke koje sam, takođe, ofarbao u crno. Tako jače upijaju sunčevu toplotu. Panel ima 11 limenki u četiri reda, dakle, ukupno 44. Nije skupo jer je od materijala najskuplji pleksiglas za zaštitu. On košta oko 2.500 dinara i stavlja se sa prednje strane da se topao vazduh ne bi gubio iz sistema. U trošak ne računam limenke koje sam ispio, tako da ovaj grejni sistem košta oko 60 evra, bez rada", svodi računicu Milićević.

Ovako mala ploča ne može kuću sama da zagreje, ali za dogrevanje znači.

"Izvršio sam merenje 31. decembra. Tada je temperatura napolju bila minus pet, a u moju dnevnu sobu ulazio je topli vazdih temperature 51,8 stepeni. Mana je što grejanje radi samo kad je dan sunčan", objašnjava profesor koji ima još pregršt ideja.

Naime, osim ove solarne ploče, napravio je i autentični nož za burek, mnogo jači od onog koji može da se kupi u radnjama.

Нијемци тестирали вјештачко сунце
Нијемци тестирали вјештачко сунце03.02.2016 21:16 | klix.ba
Њемачка канцеларка Ангела Меркел активирала је тест експерименталног фузијског реактора на Институту Макс Планк у Грајсфвалду, такозвано "вјештачко сунце".

Паљење је изведено око 15:20 сати убризгавањем чистог водоника у машину која представља значајан корак ка креирању чисте енергије посредством нуклеарне фузије, процеса који даје енергију самим звијездама.


Плазма настала нуклеарном фузијом трајала је свега неколико милисекунди, што представља изузетан успјех. С друге стране, 2020. године њемачки научници планирају остварити рад реактора од чак 30 минута.

Први реактор који би требало да производи електричну енергију неће бити пуштен у рад још бар неколико деценија, јер су услови фузије изузетно драматични па је потребно усавршавање технологије заштите, као и побољшање начина контролисања цјелокупног процеса. Такође, тестира се и сам облик реактора.

Неконтролисана фузија се користи као кључни фактор у детонирању модерних нуклеарних бомби на бази водоника – хидрогенских бомби.

Једном када се технологија усаврши, фузија ће представљати, надају се научници, најјефтинији и најефикаснији облик креирања електричне енергије који ће надмашити засад незамијењиви угаљ.