|
Evo jedan clanak iz Novosti od 13.7.2008.
U clanku i nije izneseno nista novo ali procitajte ga pazljivo
Tesla i vanzemaljci upali u crnu rupu
M. Z., 12.07.2008 18:30:32 Ocena: 5.00 (Glasova: 4) Komentara: 0
TAČNO sto godina prošlo je od možda najtajanstvenijeg događaja 20. veka. Poslednjeg dana juna 1908. nad sibirskom tajgom došlo je do strašne eksplozije, koju je pratio niz čudnovatih događaja.
„Najavljivana“ je nekoliko dana pre nego što se desila. Profesor Veber sa Univerziteta u Kilu ostavio je zabeleške o neobičnim pomeranjima geomagnetnog polja, koja su počela još 27. juna 1908. U isto vreme pojavila se izuzetno snažna polarna svetlost, dok je pojačana i aktivnost nekoliko međusobno udaljenih vulkana. Dan pred eksploziju, nebo nad severnom Evropom postalo je srebrno. A, još ranije, epicentar, u Tunguziji, počeli su da napuštaju starosedeoci Evenki, zato što su njihove šamane, navodno, na predstojeću nesreću upozorili duhovi predaka.
Svojevremeno, na konferenciji u Bolonji posvećenoj sibirskom fenomenu, poznati američki astronom Zdenjek Sekanina rekao je: „Napredak u proučavanju ovog događaja samo je pružio nove dokaze za moju teoriju iz 1983. godine da se radilo o asteroidu.“ Odmah mu je odgovorio Samjuel Grigorjan, sa Mehaničkog instituta Moskovskog univerziteta: „Matematički modeli pokazuju da je u pitanju bila mala kometa...“
A, činjenice su sledeće:
Do eksplozije je došlo 13 minuta posle ponoći po srednjoevropskom vremenu (u epicentru katastrofe tada je bilo nešto posle sedam ujutro). Razgovarano je sa stotinama svedoka, ali su se njihovi iskazi isuviše razlikovali...
Meteorolog Korokin je, na primer, u svoj službeni dnevnik zapisao da na severu vidi dva kruga koja izrazito sijaju. Seljaci u selu Nižnij Kareljinsk primetili su svetleće telo u obliku trube ili novčića. U Nižnjem Ilimsku su, opet, primetili plamteću kuglu, koja se kasnije pretvorila u disk, a na kraju podelila u dva osvetljena stuba. U Vanavari, koja je epicentru bila najbliža, jedan svedok je tvrdio da se nebo na severu otvorilo i iz njega pokuljao plamen...
Međusobno se isključuju i svedočenja o smeru leta tajanstvenog objekta, u zavisnosti od toga odakle je posmatran. Neke naučnike to je navelo na mišljenje da je objekat menjao smer, odnosno da ih je bilo nekoliko.
Postoje, međutim, i svedočenja koja nije tako lako dovesti u pitanje. U arhivima Irkutskog univerziteta nađeni su zapisi o pomeranjima geomagnetnog polja posle eksplozije, koja ne odgovaraju nijednoj prirodnoj pojavi. Ali su zato veoma slični oscilacijama do kojih je pola veka kasnije dolazilo posle probnih eksplozija termonuklearnih bombi...
Mesto eksplozije spadalo je među najmanje naseljena područja tadašnje Rusije, pa su vesti o događaju stizale do centralne Evrope veoma sporo. Niko na Zapadu zato u početku nije znao zašto je tog dana planetu tri puta obleteo vazdušni talas, zašto je nekoliko dana noćno nebo žarilo čudnim sjajem i zašto je nekoliko meseci bila smanjena prozračnost atmosfere...
Došli su svetski rat, revolucija, potom i građanski rat. Tek 1927. u oblast Tunguzije stigao je geolog Leonid Kulik. Očekivao je da tu nađe meteorski krater i ostatke kosmičkog tela, a umesto toga u epicentru je naišao samo na oborenu i mestimično spaljenu šumu na gigantskoj površini većoj od dve hiljade kvadratnih kilometara. Od meteorita nije bilo ni traga. Do Drugog svetskog rata Kulik je sproveo nekoliko ekspedicija, nijedna nije bila uspešnija od prve.
Naučnici su se u taj kraj vratili tek na prelomu pedesetih i šezdesetihgodina prošlog veka. Mnogi od njih, međutim, nisu više tražili kosmičko kamenje. U to vreme u Sovjetskom Savezu je bila veoma popularna naučnofantastična priča „Eksplozija“. Njen autor, pisac Aleksandr Kazanjcev nije tvrdio ništa manje nego da je 1908. nad Sibirom, pokušavajući da aterira, eksplodirala vanzemaljska letilica s nuklearnim pogonom.
Rezultati nekih ekspedicija potvrđivali su teoriju Kazanjceva. Eksplozija koja se „uzdigla“ nekoliko kilometara nad zemljom jasan je odgovor na pitanje zašto nije nađen krater, a vredi pomenuti da ni atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki nisu napravile rupu u tlu. Neki naučnici su, takođe, u epicentru izmerili povećanu radioaktivnost i ustanovili anomalije u rastu drveća.
Ono što se, ipak, ni do danas nije rasvetlilo jesu geomagnetski poremećaji, primećeni u oblasti površine 3.500 kvadratnih kilometara. Zato je u Rusiji i danas veliki broj pristalica „teorije kosmičkog broda“ ili bar nuklearne eksplozije koju je prouzrokovalo prirodno nebesko telo.
Većina ozbiljnih naučnika se deli u dva tabora: „pristalice“ asteroida i „navijači“ komete. Nekoliko godina prevagu imaju jedni, a onda prednjače drugi, gotovo kao talasi u modi. Hipotezi o kometi ide naruku to što telo sastavljeno od leda zaista ne bi ostavilo bilo kakav krater. Ali, teško i da bi prodrlo tako duboko u atmosferu. Zato danas dominira teorija o asteroidu. Početkom ove godine su je, pomoću matematičkog modela, poduprli i naučnici iz američke laboratorije Sendija Nešnel. Oni tvrde da je telo moglo da bude relativno malo, a da je prilikom naglog ulaska u atmosferu stvorilo usmeren vazdušni pritisak sa izrazito uništavajućim efektom.
Geomagnetne anomalije, jako polarno svetlo, pojavu „srebrnih oblaka“ ili pojačanu vulkansku aktivnost nijedna od glavnih hipoteza, međutim, ne može da objasni.
I zato se od 1908. pojavilo još nekoliko stotina teorija. Američki stručnjak za meteorite Linkoln la Paz, na primer, došao je na ideju da se radilo o padu komadića antimaterije. Dobitnik Nobelove nagrade Viljard Libi je čak mišljenja da se Zemlja sudarila sa takozvanom crnom rupom. I tako dalje, ređaju se hipoteze i odgovori, ali pravih još nema...
JEZERO ČEKO
ITALIJANSKI naučnici, koji su u oblast Tunguzije poslednjih godina poslali nekoliko ekspedicija, tvrde da su pronašli meteorski krater. To je, smatraju oni, „čudno jezero“ Čeko, koje se nalazi severozapadno od epicentra. Prevideli su, međutim, da su pažnju ovom lokalitetu poklanjale još poratne ekspedicije i da su došle do zaključka da se radi o prirodnom jezeru.
NIKOLA KAO ASTRONAUT
AMERIČKI istoričar nauke Oliver Nikelson smatra da iza događaja u Tunguziji stoji Nikola Tesla, koji je početkom 20. veka zaista sprovodio eksperimente sa prenosom energije na daljinu.
„Traženje veze Tesle sa sibirskom eksplozijom je opasno blisko spekulativnim teorijama o poseti astronauta iz svemira. Ali, istorijske činjenice upućuju da je to u najmanju ruku moguće“, tvrdi Nikelson.
Ovaj američki istoričar podseća da Tesla u to vreme nije krio, iznoseći to i u medijima, da je moguće pomoću polja sile uništiti bilo koje mesto na Zemlji. Nikelson smatra da je događaj u Tunguziji mogao biti neuspešni pokušaj demonstracije te sile.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Ovo je jedan doduse senzacionalisticki natpis u medijima o asteroidu koji ce nas posjetiti 2029/36. Pored toga sto je Apofis egipatski bog mraka i haosa, to je ujedno i asteroid koji bi mogao da nam priredi reprizu Tunguske. Naravno, sanse su minimalne.
Kazu da ce biti oko 3. magnitude
