banjalukaforum.com

Genijalac

"Opišite kako se može izmeriti visina nebodera običnim barometrom" - bilo je pitanje na nekom ispitu iz fizike na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Jedan od studenata je odgovorio: "Oko vrha barometra zavežete kraj podužeg kanapa i polako spustite barometar sa krova nebodera sve dok barometar ne dodirne tlo. Dužina kanapa uvežana za dužinu barometra je, u stvari, visina nebodera".

Ovaj poprilično orginalni odgovor je do te mere iznervirao profesora, da je student pao na ispitu i bio isključen iz slušanja fizike na ovom univerzitetu.
Student se pozvao na svoja osnovna prava sa obrazloženjem da je njegov odgovor neoborivo korektan, tako da je univerzitet imenovao posebnu nezavisnu komisiju koja je trebalo da oceni ovaj slučaj.
Predsednik komisije je odlučio da je odgovor zaista bio tačan, ali da nije relevantan kao dokaz poznavanja materije, u ovom slučaju fizike. Da bi rešili pat situaciju, odlučeno je da student može da istupi pred specijalnu komisiju i da ima šest minuta da da usmeni odgovor na ovo pitanje, kako bi pokazao da poznaje osnovne principe fizike.

Pet minuta je student sedeo razmišljajući i ne progovarajući ni reč.
Predsednik komisije ga je upozorio da vreme ističe i da ima još samo jedan minut da da odgovor na postavljeno pitanje.
Na to je student odgovorio kako ima nekoliko izrazito relevantnih odgovora, ali da ne može da se odluči koji bi da da kao konačan odgovor. Još jednom mu je savetovano da požuri, posle čega je student odgovorio kako sledi:

- Kao prvo, mogli bi da ponesemo barometar na vrh nebodera, bacimo ga sa ivice i izmerimo vreme koje mu treba da dotakne tlo. Visina nebodera bi u tom slucaju bila H = 0,5g×t2. Jedino što bi se barometar u tom slučaju razbio.

- Ili, u slučaju da sija sunce, mogli bi da izmerimo dužinu barometra, izmjeriti visinu njegove senke, zatim izmeriti visinu senke nebodera i proporcionalnom aritmetikom izračunamo visinu nebodera.

- Ako baš želite da budete naučni na visokom nivou, mogli bi zavezati kraći kanap na kraj barometra, i pustiti ga da se klati kao klatno, najpre na tlu, a onda na vrhu nebodera. Visina odgovara odstupanju gravitacione sile koja deluje na tako napravljeno klatno, T = 2p2×(l/g).

- Četvrto rešenje, a u slučaju da neboder ima stepenice za nuždu, bilo bi i najjednostavnije: svaki sprat stepeništa izmeriti u dužinama barometra i na vrhu samo sabrati tako izmerene dužine.

- A ako želite jedno dosadno i ortodoksno rešenje, što ja pretpostavaljam da vi očekujete, mogli bi da iskoristite barometar da izmerite vazdušni pritisak na tlu, zatim na krovu, i razliku u milibarima iskoristite za izračunavanje visine zgrade.

- Elem, kako nas stalno podstičete da vežbamo nezavisnost razuma u primeni naučnih metoda, mislim da bi najjednostavnije bilo pokucati na vrata domara u tom neboderu i reći mu: "Daću vam svoj novi barometar ako kažete koliko je visoka ova zgrada oko koje se vi brinete".

Ne treba ni pominjati da je student položio ispit, a posle je bio prvi Danac koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

Glavom i bradom Nils Bohr.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

hehe Genijalno, pouka priče je: Mess with the best and die like the rest!

A ima i ona kako se orijentisati u prirodi pomoću lista i igle. Bilo je neki dan na tv-u, onaj lik što preživljava u divljini i pije svoju mokraću , neki dan je to pokazivao, ali ovo sam prvi put vidio u onom filmu sa Antony Hopkinsom kada je izgubljen na Aljasci.
Znači, ako imaš iglu, uzmeš istu i staviš je na list. Onda pronađeš malu lokvicu vode (u panju ili tako nešto) i oboje staviš u lokvicu. Ustvari prije toga protrljaš iglu o odjeću ili kosu da se magnetizira i kada je staviš na list, list se polako počne okretati i vrh igle pokazuje sjever (bar mislim ).
Ovo sutra probavam pa javljam rezultat.

_________________
“I’m Not a Paranoid Deranged Millionaire. Goddamit, I’m a Billionaire.” – Howard Hughes.

“I spent half my money on gambling, alcohol and wild women. The other half I wasted.”― W.C. Fields

Bear Grylls

_________________
Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску.
Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у Републику Српску!

o Aristotelu

Aristotel grčki filozof koji je podržavao Empedokleovo učenje da je svijet sastavljen od četiri elementa: vatre, vode, zemlje i vazduha, proslavio se zaključkom da je Zemlja okrugla. On je takođe bio i učitelj Aleksandra Velikog. Kako je često na pitanja odgovarao da ne zna odgovor, ljudi su se pitali za šta ga onda kralj plaća. Aristotel bi odgovarao: "Kralj me plaća samo za ono što znam. Kada bi me plaćao i za ono što ne znam, čitava njegova riznica ne bi bila dovoljna za to." Jednom prilikom Aristotelu je sugerisano da ima ljudi koji ga iza leđa ogovaraju. Na to je odgovorio kako mu ne smeta da ga ogovaraju dok nije prisutan, i da ga tada ništa od toga ne boli, pa da čak i mogu da ga izudaraju kada nije tu.

a o Pitagori...

Iako je matematika (gr. mathesis) starogrčko ime za spoznaju, i iako su stari Grci imali mogućnosti da spoznaju iracionalne brojeve i nulu, oni to nisu učinili. Kada je Pitagorin učenik Hipasus iz Metapontuma, tražeći dokaz da je koren iz 2 moguće predstaviti razlomkom dokazao upravo suprotno i na taj način otkrio iracionalne brojeve, pa potom to ushićen saopštio svojoj braći pitagorejcima, Pitagora je naredio da ga pogube. Oni su ga stavili na brod, odvezli na pučinu i bacili preko palube. Hipasus je platio glavom zato što je dirnuo u antičku dogmu po kojoj je bilo van pameti, odnosno nesaglasno sa logosom da postoje brojevi koji nisu mogli biti predstavljeni kao cijeli. Za stare Grke je takođe važila dogma po kojoj je sve što je nastalo, nastalo iz nečega.

Занимљива анегдота.