|
23.03.2001.
Ruska svemirska stanica "Mir" prestala je da postoji jutros tačno u 5.59 po evropskom vremenu, pošto je pri ulasku u Zemljinu atmosferu izgorela, a 20 tona otpadaka rasuto je po širokoj zoni u Pacifiku, upravo tamo gde je to bilo planirano.
Atmosfera u Centru za kontrolu misije, nedaleko od Moskve, bila je nabijena emocijama kada je zvanično saopšteno da je 137 tona teška svemirska stanica pronašla svoj podvodni grob na 150 stepeni zapadne geografske širine i 40 stepeni južne širine. Ruski kosmički specijalisti navode da je površina pada nesagorelih fragmenata bila dva puta menja nego što je planirano. Bez obzira na brige i strepnje da će neki deo zalutati na naseljenu teritoriju, nema izveštaja da se tako nešto dogodilo.
Suze umesto aplauza
U Centru za kontrolu misije navođenje i pad "Mira" pratili su brojni novinari i vojni atašei, akreditovani u Moskvi. Za razliku od prethodnih uspešnih operacija, ova poslednja nije propraćena aplauzom. Na licima pojedinih ljudi koji su godinama radili na "Miru" videle su se i suze.
Jurij Simjonov, glavni konstruktor stanice, novinarima je samo suvo rekao da pri padu nije bilo nikakvih problema, da je sve prošlo kako je i planirano.
Tri rakete na teretnom brodu "Progres", prikačenom za orbitalnu stanicu, uspešno su aktivirane, posle čega je započeo konačan ulazak "Mira" u Zemljinu atmosferu.
Kako javlja Rojters, australijski zvaničnici saopštili su da veruju da je "Mir" završio svoj put u nenaseljenom delu Pacifika. "To se desilo tačno na području koje je predvidela ruska svemirska agencija, između Australije i Čilea", rekao je direktor australijske Uprave za hitne slučajeve Dejvid Templmen i dodao da su, prema podacima kojima raspolaže ta uprava, svi delovi "završili na tom području".
Američka tv-mreža Si-En-En javila je da su zapaljeni delovi svemirske stanice viđeni sa ostrva Fidži kako padaju kroz atmosferu, osvetljavajući pri tom nebo nad južnim Pacifikom dugom narandžastom linijom.
"Veličina tog objekta je neverovatna. Svetlost na nebu je fantastična", preneo je reporter Si-En-Ena u Nadiju, na Fidžiju.
I Pentagon je rano jutros potvrdio da se "Mir" srušio u Južni Pacifik u blizini Fidžija. Portparol Američke svemirske komande rekao je da je, s njihove tačke gledišta, sve teklo u skladu sa planom.
Premijer Rusije Mihail Kasjanov pozdravio je uspešno spuštanje stanice, izražavajući zadovoljstvo što je "sve teklo po planu i u vremenskim okvirima koje je utvrdila vlada".
Sagorevanje orbitalne stanice "Mir" u atmosferi bilo je najjeftiniji, najpouzdaniji i tehnički najjednostavniji način da se okonča rad "svemirskog veterana" koji je poslednjih godina stvarao brojne probleme, a za njihovo rešavanje nije bilo dovoljno novca u ruskom svemirskom programu.
Prvobitni plan da se stanica podigne u višu orbitu i tamo trajno "parkira" pokazao se kao neizvodljiv, zato što je "Mir" bio suviše težak - 137 tona.
Za razliku od toga, konvencionalni sateliti, teški po nekoliko tona, mogu da se podignu na oko 35.000 kilometara iznad Zemlje da bi trajno izbegli gravitaciju naše planete i tamo zauvek ostanu kao "svemirski otpad".
Prvi blok stanice lansiran je u orbitu 26. februara 1986. godine. Grandiozni projekat dugo vremena nije imao premca i obezbeđivao je najpre Sovjetskom Savezu, a potom i Rusiji status "svemirske sile".
Sve ima svoj kraj
Kada je 1989. godine, u vreme kad se već nazirao kraj sovjetske imperije, procurila informacija da svaka sekunda orbitiranja "Mira" košta oko devet američkih dolara, Rusi su bili šokirani, jer su u to vreme jako teško živeli.
U međuvremenu je bilo raznih ideja kako da se vremenski rok stanice produži, a konačna odluka o sudbini "Mira" doneta je u novembru prošle godine.
Juri Koptev iz Ruske svemirske agencije kaže, međutim, da finansijski problemi nisu bili jedini razlog za uništenje "Mira", koji je premašio vremenski period u kojem može da bude koristan i ušao u fazu stalnih kvarova i problema, jer sve, pa i svemirska stanica, "ima svoj početak i svoj kraj".
U Moskvi se danas konstatuje da uništenje orbitalne stanice ne znači i kraj ruske svemirske industrije koja je, suočena sa velikim smanjenjem sredstava, opstala jačajući saradnju sa međunarodnim partnerima.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
