Citiraj:
После инфаркта – нове ћелије у срцу
Кардио-патологу Војномедицинске академије у пензији професору Вујадину Татићу ових дана често звони телефон: заинтересовани са америчке клинике „Мејо”, са наших медицинских факултета и многе професорове колеге зову не би ли сазнали још неки детаљ о револуционарној тврдњи да се ћелије срца регенеришу после инфаркта. Повод је недавно објављивање рада у Војносанитетском прегледу, који се индексира у научним круговима и чита у целом свету.
Шта је изазвало велико интересовање колега из Србије и света? Др Татић је, од седамдесетих до 2000. године на ВМА, у Заводу за патологију, чији је руководилац био годинама, обдуковао 308 умрлих од акутног инфаркта миокарда. Од тог броја, њих 177 су већ прележали инфаркт.
– На обдукцији смо видели ожиљак од већ прележаног инфаркта, а у њему, код свих ових 177 пацијената, нашли смо очувана мишићна влакна – здраве мишићне ћелије и то је заправо предмет мог истраживања. Те здраве ћелије су биле увећане, значи хипертрофичне, што значи да су оне учествовале у раду срца. Битно је рећи да на месту другог акутног инфаркта, који је био непосредни узрок смрти, нисмо нашли ниједну очувану ћелију, што нас је навело да закључимо да су се оне створиле после првог инфаркта. За доказивање кардиомиоцита, то јест срчаних ћелија, применили смо најсавременије маркере – наводи наш саговорник.
Могли би да извучемо лаичко и грубо мишљење да ови налази за особе које су умрле не значи ништа, али професор Татић нас подсећа да овде на делу имамо један од основних водиља патолога – да „мртви помажу живима”.
До сада се сматрало да се после рођења срце више не регенерише, односно да се његове ћелије не занављају и да кардиомиоцити, срчане ћелије, имају дуг животни век. Ако је тако и ако се пође од тога да се једна срчана ћелија скупља и шири 70 пута у минути, јер тако ради срце, за сто година то је 3,7 билиона контракција, што би значило да су те ћелије неуништиве, иако је тешко поверовати да могу да раде током целог живота човека, а да се не обнављају. Ако дете од 42 недеље има срце тежине од 22,9 грама, а срце одраслог човека има 330 до 370 грама, уз прихваћено тумачење да ћелије срца заправо повећавају свој волумен, али никада и број, др Татић се запитао колико је вероватно да се волумен ћелија тако повећава.
– Покушали смо да докажемо да нормално срце не ствара нове ћелије, али да код срца, које је претрпело инфаркт или је погођено другим обољењима, долази до занављања ћелија. Поједини научници су приметили да у срцу постоји велики број матичних ћелија, које су способне да створе све могуће ћелије и то је нови пут развоја медицине у кардиологији. Потврдили смо да се срчане ћелије деле, а неки аутори су доказали да се већ после 10 дана у срцу стварају нове кардиоћелије уместо уништених, а за 20 дана површина ожиљка од инфаркта се смањи за 40 до 50 одсто – каже др Татић.
Наш саговорник увек подсећа да смо „стари онолико колико су нам стари крвни судови”. Интересовање за ову област током дуге каријере, др Татић објашњава чињеницом да данас у свету од кардиоваскуларних болести умире 52 одсто становништва, а чак у 80 одсто пресудну улогу на њихову болест има процес атеросклерозе. Атеросклероза је , подсећа наш саговорник, болест стварања наслага (плочица) на унутрашњим зидовима крвних судова. Наслаге временом доводе до сужења или потпуног зачепљења отвора крвног суда. Крв све теже стиже до појединих органа и ткива, који слабо исхрањени, оболевају, односно изумиру.
_________________
Rad je od čovjeka napravio roba, neradu smo odani sve do groba.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
