banjalukaforum.com

Da li je čovjek loš ili dobar više zavisi od odgoja nego od toga da li je vjernik ili ne.

Zato (da se konačno vratimo na temu) nauka i vjera mogu zajedno, ali nauka i crkva - teško.

evolutionary moral psychology will reveal the social conditions under which human moral virtues flourish. The US will follow the UK in realising that religion is not a prerequisite for ordinary human decency. Thus, science will kill religion - not by reason challenging faith, but by offering a more practical, universal and rewarding moral framework for human interaction. A naturalistic moral philosophy will replace the rotting fictions of theological ethics. In these three ways, applied evolutionary psychology will help Enlightenment humanism fulfil its long-stalled potential to make us all brighter, wiser, happier and kinder.

kad bih ga srela, rekla bih: jebiga

Не знам откуда то да је црква против науке? Ја не мислим тако. На пример, ми знамо да је Бог створио свет и да је Бог створио човека и људско биће, али на који начин, па ту је наука да то објасни.
Према томе, и галаксија постоји и звезде постоје и све је то Бог створио, а на који начин ту је наука да објасни. Према томе, није црква против науке, већ је наука у супротности када каже да Бог не постоји, јер они (наука) се ослањају на твар и на очи, а вера се ослања на веру која није видљива. Ја мислим да је ту разлика. Ја сам већ раније говорио и о начину изгледа наших византијских храмова, који су направљени по НАУЦИ. И то показује да црква није против науке.
У ствари, можда је проблем када се неки људи прогласе за научнике, а и не припадају тој врсти, нпр. Дарвин.
о. Дејан

Evo citat sa svetosavlje.org:
вера се ослања на веру која није видљива

Očitavanje čovjekova genetskog koda ispunilo me je strahopoštovanjem jer sam otkrio nešto što je prije znao samo Bog, kaže Francis Collins, direktor Američkog nacionalnog instituta za istraživanje čovjekova genoma.

Taj 56-godišnji američki genetičar, koji je od 1993. godine vodio projekt Ljudski genom, ušao je u povijest kada je u lipnju 2000. godine u društvu svoga rivala Craiga Ventera i tadašnjeg američkog predsjednika Billa Clintona objavio čovječanstvu da je očitan čovjekov genetski kod.

U međuvremenu, Venter se posvetio stvaranju “umjetnih bakterija”, a Collins je, uz svakodnevna istraživanja ljudskih gena, odlučio objasniti zašto vjeruje da znanstvena otkrića približavaju čovjeka Bogu.

- Jedna od najvećih tragedija našeg vremena jest stvaranje dojma da su znanost i religija u ratu - kaže Collins, koji će u rujnu objaviti knjigu “The Language of God” (Božji jezik).

Iako još nije stigla ni u tiskaru, knjiga je već pobudila brojne reakcije zbog niza Collinsovih kontroverznih teza, poput one da je “evolucija oruđe koje je Bog izabrao da bi stvorio čovjeka”.

U skladu s tom teorijom, čovjek više neće evoluirati.

Francis Collins, najmlađi od četvero djece jednog farmera u Virginiji, diplomirao je i doktorirao fizikalnu kemiju, ali je tijekom rada na doktoratu otkrio interes za biologiju i posvetio se medicinskoj genetici te bio član tima koji je otkrio gen za rijetku i fatalnu nasljednu bolest, cističnu fibrozu.

Široj svjetskoj javnosti postao je poznat 1993. godine kada je nobelovca Jamesa Watsona zamijenio na mjestu voditelja projekta Ljudski genom.

Zanimljivo je da je do 27. godine Collins bio ateist, a religijsko je prosvjećenje doživio impresioniran teško bolesnim ljudima koji su snagu i utjehu pronašli u vjeri.

- Nakon što sam pročitao knjigu ‘Mere Christianity’ C. S. Lewisa, više nije bilo povratka - kaže Collins i ističe kako njegov slučaj najbolje govori da je moguće pomiriti znanost i religiju.