Citiraj:
Astronomska osmatranja sa vrha najviše ostrvske planine na svetu
Ugašeni vulkan Mauna Kea, na najvećem havajskom ostrvu, nastao pre 4 hiljade godina, sada je najviša planina na nekom ostrvu. Istovremeno, to je jedno od najpogodnijih mesta za astronomska osmatranja jer je vazduh čist, suv i relativno nezagadjen.
Turisti, samostalno ili u grupama, svakodnevno dolaze na vrh Mauna Kea, na 4205 metara nadmorske visine. U turističkom centru, na dve trećine puta do vrha, vodič Erik Vest savetuje turiste:
”Morate da imate vozilo sa vučom na sva četiri točka i da vodite računa o zdravstvenim i bezbednosnim merama. Ne smete da imate bilo kakve srčane ili plućne smetnje, ne možete da imate manje od 16 godina, niti da ste ronili sa bocama sa kiseonikom u poslednja 24 sata.“
Tokom 45-minutne vožnje do vrha, oskudnog žbunja je sve manje i pejsaž postepeno osvajaju mrki bazalt i kupe stvrdnutog pepela. Pred očima posetilaca, kao ogromne pečurke najzad izranjaju bele kupole opservatorija. Vazduh je oštar i lako izaziva nesvesticu jer u njemu ima 40 odsto manje kiseonika nego u podnožju. Vodič Erik Vest kaže da postoje maske sa kiseonikom, ali oni kojima pozli odmah moraju da prekinu posetu i vrate se natrag. Posle upozorenja, vodič iznosi osnovne podatke:
”Ukupno je izgradjeno 13 grupa opservatorija. Jedna od njih sastoji se od osam različitih submilimetarskih radioteleskopa. 11 zemalja i razni univerziteti učestvuju u istraživanjima. S druge strane su najveći teleskopi, Kek, prečnika deset metara.“
Dva teleskopa, Kek jedan i Kek dva, su najveći na svetu optički i infracrveni teleskop. Njihova ogledala sastoje se od 36 šestougaonih elemenata koji deluju kao jedno ogledalo, a koriste se samo noću:
”Zaštitna kupola teška je 700 tona, dok je konstrukcija sa ogledalom visoka oko 8 spratova. Kada astronomi osmatraju neko nebesko telo ili pojavu, teleskop se automatski lagano pokreće da bi slika uvek bila u centru.“
Zanimljivo je da astronomi više ne posmatraju sliku golim okom već na ekranu kompjutera. Direktor Astronomskog instituta Rolf Kudricki kaže da, uprkos najsavremenijoj opremi, astronomi ponekad ne uspevaju da nadju ono što traže u svemiru:
”To je zato što današnji astronomi tragaju za jedva primetljivim objektima, na samoj granici uočljivosti, jer se granica otkrića neprestano pomera. Zato nije odmah poznato da li će neko posmatranje biti uspešno ili ne.“
Iako svemirski teleskopi, kao što je Habl, mogu da uočavaju fine detalje neometani od zemaljske atmosfere, njihova relativno mala ogledala nemaju toliku moć koncentrisanja svetla. Rolf Kudricki kaže da zemaljski teleskopi ponekad mogu da pruže više detalja o fizičkim osobinama nebeskih tela, kao što su njihova veličina, masa, hemijski stastav i drugo. Pored toga, kaže on, istraživanja na zemaljskim teleskopima jeftinija su, a astronomi imaju i više drugih tehničkih sredstava na koja mogu da se oslone.
_________________
Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску.
Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у
Републику Српску!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
ja cu ti ovako fino sjednem stavim naocale i posmatram.. ko dingospo.
