banjalukaforum.com

Svakome u zivotu su prijatelji nesto najvaznije poslije porodice. Svakome od nas se desilo sigruno bar nekoliko puta u zivotu da su nam nesto krasno uradili i da smo bili jako, jako iznenadjeni.


Za moj 25 rodjendan niko me od mojih prijatelj nije nazvao cijeli dan. Ne moram ni pricati kako sam bila ocajna- pa zar bas svi da zaborave. U 8.30 uvece sam tuzna obukla svoju pidjamu i odlucila gledati TV. U 9 je neko pozvonio n avrata. Lijeno sam se odgegala i otvorila vrata.
Predamnom je stajalo citavo moje drustvo, njih dvadesetak sa kolacima cugom, poklonima i ono najvaznije - oni su svi bili tu i nisu zaboravili. Ostalo se kasno u noc....

Koji prijatelji?
Ja sam prijatelj ljudima, ali prijatelja nema, valja se uzdati samo u Boga, stoga ne ulazi nista u prijatelja sto bi sutra trazio u uzdanju, vec nek bog kroza njega da,
I nisu najvazniji, ni porodica.
Tema je okrepljujuca I dobra, mladalacka.

Zaista fantasticno, ocito je da se ljudi razlikuju, licno sam napustio drustvo, jer nisam nasao prijatelje vec vidjeh u njima suprotno, zavisi svako ima svoj put, medjutim to tvoje sa drustvom zvuci mi suvise idealisticki iako zastupam idealizam s oprostajem sto cini savrseno. Nije da ja sa svim ljudima to ne ostvarujem npr., ali posebne prijatelje nemam prema svima se jednako odnosim, I ne ocekujem prijatelja ali gledam da pre svega ja budem prijatelj.
Mora da si I ti divna osoba, mada mozda u cudnom nazovi ludilu kad oni tako paznju ti poklanjaju. Izvor ne znam, imao sam I ja to, ali nisu cutali cijeli dan, vec od jutra pa udri do vece, I jedva sam ih se rijesio,…..mozda nisam imao ispravan pristup, a ti imas, sta ja znam, aj uzdravlje

Eee, lepo ti to bebisha zvuci.... (izvinjavam se na ovom postu, bas me sad ova lalalala idila dotace)

Ali - tu moze i da dodje vremenom do neocekivanih problema. Naime - lepo je naci neke ljude kad imas 10,15,20... godina, i mastati kako cete lepo ziveti odavde do vecnosti. Dovoljno je malo pica, muzike, lepih zelja i smeha....

Ali, avaj, da li ces sa bas tim ljudima ostati na istoj "talasnoj duzini" posle 10, 20, 30 godina...? Sta ako se razidjete onako, iznutra? Ako vam se teznje, vizije prosto razidju. Ako se ti promenis na jedan, a oni na drugi nacin, a ta dva nacina ne budu spojiva?

Pa nista, kazes - ako bas i ispadne tako, lepo cemo se razici.... Lepo!!! Eeee, ko zna....

Be afraid, be very afraid.

Najbolje sto su meni moji prijatelji (iz mladosti) uradili je to sto su me dovoljno nagnjavili da smognem snage da ih odbacim kao staru krpu. Inace ne bih tako mogao, pa bi smo se vukli... jos godinama. Hvala im na tome.


A sad, za malo starije, koji mozda bolje razumeju ove reci.

I sta onda? Sta da se radi, kad se tako nesto desi? Nista! Udahnes duboko, setis se kako je zivot dubok, plac mocan, osmeh sladak. I krenes ispocetka. Ovaj put imas siri vidik, a time i veci izbor.

_________________
Moram da shvatim bas ovde i sada
da je Bog je veoma jednostavan
i veoma lak da se voli -
kao sto je lako voleti dete ili cvet.

Hej, pa to mi je jako zao cuti, da smo okruzeni razocaranim dusama na svakom koraku.

Rodjendan se desio prije vnesto vise od osam godina i 90% tih ljudi su i dalje jako bliski moji prijatelji. Sa njima sam prosla kroz bezbrizan period prije rata, bezciljni period u ratu i mnogo toga poslije u miru.

Vjerovatno sam jako sretna osoba, ali pocinje dosta i od toga, kako se ti ponasas prema nekome, veca je mogucnost da ce se i taj neko isto ponasati prema tebi.

Htjela sam vas sve malo raspoloziti sa ovom temom,a ne rastuziti. Zivot ide dalje i mozda nesto jos bolje donosi.

ma imam i ja prave prijatelje i racunam na njih, a nije samo cuga u pitanju...
mislim da dosta ljudi na forumu nema bas neko drustvo pa vrijeme provodi ovdje, ali to je samo moje misljenje, mozda grijesim, ispravite, ali cinjenica je da prijateljstvo postoji pa cak i ako imas 45 godina

Malo je smijesno da si napisao - caki i ako imas 45 godina. Po mom misljenju je to najljepsi period necijeg zivota, a nije neka starost. Jos uvijek imas puno energije za provod i jurcanje, ali si mnogo mudriji, iskusniji. Da si napisao cak i sa 80 godina bih se slozila, ali 45 nije starost.

bas idila. ti kontovi bebish, te ti se razocarala, te ti u pidzami, te prijatelji s tortom na vratima, to je americki film ili neka prica iz moje tajne. svi mi imamo raju s kojom se gotivimo, ali niko normalan u gradu ne praktikuje ta iznenadjenja iz serija ovo ono..bezze.

Bubamarice, ne znaci ako ti takvu raju nemas da je bas niko nema. Nemoj biti ljubomorna i zavidna.

Zivot mi nije iz americkih filmova, ali ako te ljudi zaista vole takve stvari za tebe i cine, a i ti za njih. Naravno ne svi, ali moji su pravi.

pepeljugo, u pravu si,.

ih Bebish imam punih 20 godina i za ovaj rodjendan su me prijatelji odveli na veceru, a nakon toga na vrh Banjaluke te u 12 cestitali rodjendan uz sampanjac, svijece i rafaelo, pa ti sad vidi...
govorila sam cisto onako, fiktivno, i to sam naglasila, ali nebitno, zivot ide dalje, naravno uz prijatelje

Oprosti Shicy, mislila sam da ironija iz tebe prica kao iz mase drugih postova.

Hej to je divno sto su uradili za tebe, drago mi je cuti da se samo meni "pepeljuzi" ne desavaju divni momenti sa prijateljima vec i drugima.

ma nije frka Bebish, ionako se ovdje sve svodi na prepucavanje (dosta toga) pa mi nije bio problem, navikla sam...

beverly hills..

Najljepse iznanadjenje koje su mi prijatelji napravili!!!!???????

Pokazali da mi nisu pravi prijatelji,,,te da kao takvi ne postoje, na istinski i iskreni nacin.
To veoma cjenih.

ps-sad imam samo jednog prijatelja,,,, myself.

Da, rekao bih da si imao srecu da ti ljudi budu stvarno fer. Tesko je prihvatiti da su tralala iluzije o vecnom i nesebicnom prijateljstvu samo iluzije, a onda to i hrabro priznati sebi i svojim "prijateljima".

Izgleda apsurdno, ali to je mozda dobra osnova za gradjenje zdravih medjuljudskih odnosa - ej ljudi, ajde da se ne lazemo nego da onako, ljudski, pomazemo jedni druge, pa dokle ide...

To je mnogo bolje nego da zivis u tralala iluziji o prijateljstvu, pa kada se razocaras da mislis kako su ti ljudi nesto krivi, ili si ti kriv, a ustvari takva je ljudska priroda - niko nije kriv, nego nismo razumeli sebe, druge, zivot... Ocekivali smo od malog deteta da povuce 100 kila tereta, pa nam je sad ono krivo sto je palo.

_________________
Moram da shvatim bas ovde i sada
da je Bog je veoma jednostavan
i veoma lak da se voli -
kao sto je lako voleti dete ili cvet.

e i ja sam ti dozivjela isti slom od prijatelja, al to dok sam bila mladja, zato sad zaista smatram da imam prave prijatelje, ili samo jednog, dva, mozda i tri...
mislim da je definitivno najbolje prijateljstvo izmedju osoba suprotnog pola, jer meni su svi prijatelji muskarci, ma kako to cudno zvucalo...
u stvari, imam i jednu prijateljicu, onu pravu, al samo jednu...

Pa bilo ih je dosta.. Ali zadnji rodjendan mi je ostao u prelijepom sjecanju. Bila sam u Australiji u decembru i januaru ove godine, slavila sam rodjendan (pred kraj decembra). Docekala sam ga u bazenu u 00h00. Pola od te raje jos nisam ni znala, a oni su se vec znali za moj rodjendan (??) i dogovorili su se kako da me iznenade. Oko 23h00 sam "letila" obucena u bazen, potom su slijedile ostale zene zatim muskarci. Malo prije 00h00 skoro svi su izasli iz vode, ja se zacudila, sta je sad. Jedna od zena je otisla u kucu i vratila se sa flasom sampanjca koju su nakraju otvorili i istresli po meni dok sam bila u bazenu, skoro zaspala u narucju svog muza
Rodjendan se nastavio sutradan do kasno u noc.. Bilo je fantasticno

svaka cast prijateljima, ponekad je i sam trud dovoljan da znas da imas nekog pored sebe...
mislim da je to najbolje od svega

Iznenadjenje?
Pa, ne znam. Imam neke prijatelje i sve sto oni lijepo urade, sve sto se njima desava lijepo i meni je neko prijatno iznenadjenje. Ovo sto napisah, nije radi neke ljubaznosti ,vec to je istina. Mislim da je odgovor jednostavan ,zasto je to tako; zato sto oni nisu ljubomorni i vjerovatno sto postoji neka razlika od godinu , dvije, tri u nasim godinama.
Medjutim, imam i prijatelje koji me razocaravaju iz dana u dan, koji su dvolicni, gledaju da me 'spuste', i sl. a opet se nazivaju mojim prijateljima.

Eto, imam najbolju prijateljicu i zajedno smo od moje pete goidne, i ona mi uvijek priredi neka mala iznenadjenja, ne kada su u pitanju pokloni ili sl., nego uopste na nacin na koji ona prica o meni i nekim svojim djelima. Bas neki dan me je ,prekljuce, iznenadila sa jednim svojim djelom, ali necu da ga navodim, nije bitno. To je bilo nesto malo, ali toliko mi je znacilo.


Svi drugi sluze da mi zagorcaju zivot, ali ja im to ne dopustam. Zaista , nikada do sada nisam vidjela osobe kao sto su one iz moga bivseg razreda. Ne znam u sta ce oni da izrastu ali u ljude sigurno ne, izuzev njih par. Jednom je jedna rekla mojoj , nazovi, prijateljici da bi ju sahranila koliko ju mrzi i da bi joj to uradila na sahrani. Svasta!

Poz

_________________
The Rasmus [Dynasty] forever!
...Through the gates of insanity
on the edge of humanity...

Ono sto mene najvise nervira jeste sto svaki put kada meni ide super u zivotu okruzena sam sa bezbroj ljudi koji tvrde da su mi prijatelji,ali onda kada meni krene nizbrdo ,onda se svi negdje izgube i niko ne pokusava da mi pomogne.Ne trazim nikada nista i rijetko kada prihvatam pomoc,uglavnom sve radim sama ali lijepo je kada znas da uvijek imas nekoga ko ce ti pruziti ruku kada pocnes padati.
Medjutim jedna jedina osoba se pokazala kao pravi prijatelj.Od 15. godine zivota to je jedina osoba koja me nije ni jedan jedini put razocarala.Bila je tu u svakom trenutku ili da se raduje zajedno samnom ili da tuguje.E to je ono sto ja cijenim i sto smatram pravim prijateljim.I to mi je ustvari najvece iznenadjenje.Pokloni ne predstavljaju u principu nista i mali su,veoma mali pokazatelj prijateljstva....
Toliko od mene