pa i ne moraju, imaju gasterbajtere da im rade...

Španjolska najstrože kažnjava turiste

Barcelona je još 2011. godine uvela kažnjavanje turista koji po centru grada šeću u badićima. Kazne se kreću od 120 do 300 eura, a nudisti koji se zaborave odjenuti platit će od 300 do 500 eura.

U drugom dijelu Španjolske, na Mallorci, turisti koji prošeću gradom u badićima platit će kaznu od čak 500 eura, a sve, kako je rekao gradonačelnik glavnoga grada Mallorce, kako bi se očuvala harmonija i civiliziranost.

Inače, Španjolska najskuplje kažnjava i one koji konzumiraju alkohol u javnosti. Tako ćete u Madridu za pivo na klupici platiti od 112 do 669 eura, u Dublinu 500 eura, dok u Berlinu i Beču nećete biti kažnjeni ako popijete alkoholno piće na ulici.

U okviru programa “Ulaganjem do državljanstva” godišnje se proda između 3.000 i 5.000 putnih isprava. Pasoši vlasnicima omogućavaju da uđu u različite zemlje bez vize, ali i donesu olakšice onima sa sumnjivim poslovima. A cijena, prava “sitnica”: zavisno od zemlje izdavanja, koštaju između 100.000 i 2,5 miliona američkih dolara.

” Za ekstremno bogate ljude može biti veoma značajno da imaju još jedan ili dva pasoša, zato što im oni omogućavaju da jednostavno putuju, bilo službeno, bilo poslovno”, kaže za “Gardijan” Nuri Kac, predsjednik korporacije za upravljanje bogatstvom Apex Capital partners.

” Ako imate nekoliko pasoša, to vam omogućava drugačije upravljanje poreskim opterećenjima”, dodaje on.

” Neki ljudi već imaju pet ili šest pasoša”, kaže predsjednik korporacije.

Kako piše britanski “Gardijan” vlada Kipra se prodajom pasoša obogatila za više od četiri milijarde evra od 2013. godine tako što superbogatašima omogućava da postanu građani EU i da žive i rade u Evropi u zamjenu za novčane investicije u ostrvsku zemlju. Više od 400 pasoša su u ovoj šemi izdato je samo u toku prošle godine.

Lista stotina imena ljudi koji su profitirali preko ove šeme je procurila u medije i u njoj se nalaze istaknuti biznismeni i individue sa značajnim političkim uticajem.

Bivši član ruskog parlamenta, osnivači najveće ukrajinske komercijalne banke i milijarderi su na toj listi. Tu su i oligarh i umjetnički kolekcionar i predsjednik fudbalskog kluba Monako Dmitrij Ribovljev, koji je od Donalda Trampa kupio vilu u Palm Biču, zatim sirijski biznismen, koga američke diplomate opisuju kao “lice sa postera za korupciju” u ratom razorenoj Siriji i koji ima bliske veze sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

Prodaja državljanstva EU izazvala je veliku zabrinutost u Briselu, ali i među borcima za borbu protiv korupcije, koji ističu da se na ovaj način “na mala vrata ulazi u EU”.

” Rusi i svi koji imaju kiparske pasoše, a ne žive na Kipru zapravo na nefer način kupuju pristup EU. Davanje državljanstva bogatim ljudima samo zato što su bogati je protiv svih evropskih principa jednakosti – kaže za “Blumberg” Mikloš Ligeti, direktor u mađarskoj podružnici “Transparensi internešnala”.

Ana Gomes, portugalska poslanica u Evropskom parlamentu opisala je šemu kao “apsolutno nemoralnu i perverznu”.

” Nisam protiv toga da se osobama odobrava državljanstvo ako će oni dati poseban doprinos državi u umjetnosti ili nauci, čak i u investicijama. Ali da se odobrava, a ne prodaje državljanstvo – rekla je ona.

Najskuplji je kiparski pasoš, koji košta dva miliona evra i omogućava ulazak bez vize u više od 150 država. Pasoš karipske ostrvske države Sveta Lucija takođe omogućava ulazak u veliki broj država, ali je znatno “jeftiniji”: za 85.000 dolara možete da uđete u 120 država. Putne isprave najčešće kupuju kineski bogataši, jer s kineskim pasošom može da se uđe u svega 50 zemalja.

Malta za svoje državljanstvo traži 650.000 evra, plus ulaganje u nekretnine od najmanje 350.000 evra, kao i dodatnih 150.000 ulaganja u državne obveznice, ne zahtijevajući znanje jezika i boravak u toj zemlji.

U prvih šest mjeseci 2015. godine Malta je dobila 200 novih državljana i tako inkasirala više od 430 miliona evra, navode podaci koje su sakupili istražioci iz UN.

U Portugalu je proces kupovine državljanstva znatno komplikovaniji. Uz pola miliona evra ulaganja u nekretnine, potrebno je šest godina boravka u zemlji i tečno znanje portugalskog.
(Blic.rs)

Internet
Vesti
Najopasnije zanimanje na svetu - vatrogasac, vozač formule 1, rudar, magacioner u Amazonu?

Nikola Jevremović

18. februar 2020.
Svako ko se ikada silom prilike latio neke fizikalije može da posvedoči da je reč o veoma teškom a neretko i opasnom poslu (radnici na ovdašnjim gradilištima to su nažalost apsolvirali). Tamo gde teži deo posla nije prepušten neumornoj mašini, nezgode na radu pitanje su vremena. Ovaj, naizgled logičan zaključak, poslednjih godina redovno demantuje kompanija Amazon.




Prema podacima koje je prikupio GMB (General, Municipal, Boilermakers), jedan od najvećih sindikata Ujedinjenog kraljevstva, uslovi rada u skladištima trgovinskog giganta u ovoj uniji daleko su od bezbednih. Za najveći broj nezgoda, odgovorna su autonomna vozila na čijim se putanjama nađe kolega od krvi i mesa. U toku prošle godine, zabeleženo je 240 ozbiljnih povreda.Ukupan zbir ovakvih slučajeva u poslednje tri godine iznosi čak 622 povređenih. Na neslavnom popisu onoga što je snašlo magacionere najčešći su prelomi svega i svačega, gubici svesti usled kontuzije glave, oštećenje unutrašnjih organa, povrede kičme, a ne zaostaju ni opekotine.


Kako je Doug Gurr, portparol Amazona odgovorio na ovu poraznu statistiku? Izvinio se, priznao je da nije u redu da radnici visokotehnološke kompanije u 21. dele sudbinu sa onima iz 19. veka. Obećao je odgovarajuće novčane odštete povređenima, smanjenje radnog vremena, više dana plaćenog bolovanja i sveobuhvatnu reorganizaciju pogona kako se ove nezgode ne bi dešavale, i svi su živeli srećno sve do penzije... Naravno da ne! Podsetio je na devet milijardi funti koje je Amazon uložio u UK, 10.000 poslova koje je obezbedio i stotine hiljada manjih preduzetnika čije poslovanje zavisi od hitre isporuke paketa, a ove optužbe ocenio kao pokušaj da se izmišljenim podacima oblati reputacija kompanije.

Ovo je meni sve naopako, narkomani bauljaju u po bijela dana i ovo nije neka periferija, jer kako sam zaključio iz komentara, put koji vodi do centra. Prosječan američki film koji ne krije problem narkomanije, snimi jednu ulicu oni bauljaju, pa onda ide luksuz i blještavilo. Ovo ko zna gdje počinje i gdje završava.

Daj Filiju neka bude domaćin jednom događaju koji se bar zvanično bori protiv rasizma, droge i dječijeg rada.