Mladi Arno Gujon (26), inženjer zaštite na radu iz Liona, imao je samo 18 godine kada je na vestima video slike martovskog pogroma na Kosovu 2004.
Video je da tamo ljude ubijaju i teruju iz domova samo zato što su Srbi i u njemu se nešto prelomilo. Poželeo je da nešto učini, nekako da pomogne. Sa dve godine starijim bratom, Beretranom osnovao je humanitarnu organizaciju "Solidarnost za Kosovo". Priključilo im se tridesetak volonetra i krenuli su da prikupljaju pomoć.
Do sada je bio 25 puta na Kosmetu, dovezao je 21 konvoj humanitarne pomoći za srpske mališane u školama, usamljene i zaboravljene starce, narodne kuhinje...
Vrednost te pomoći premašuje milion i sto pedeset hiljada evra!
- Prva saznanja o Srbiji i Srbima stekao sam kao dečak iz dedinih priče o nekadašnjem savezništvu dva naroda i francusko-srpskom prijateljstvu. Proteklih godina, s vremena na vreme, preko medija bih čuo po neki, uglavnom negativni komentar o Srbima, ali martovski pogrom me je dirnuo i želeo sam da saznam istinu o Kosovu - objašnjava ovaj humani mladić na perfektnom srpskom jeziku.
Svaki njegov dolazak na Kosovo i Metohiju značio je i neko novo saznanje o srpskoj istoriji i kulturi što ga je motivisalo da i dalje uči i pomaže, kaže, najobespravljenijem narodu na svetu.
Pored nedavne akcije u okviru koje su dopremili deset tona hrane narodnoj kuhinji u selu Prekovcu, "Solidarnost za Kosovo" organizuje sredinom avgusta odlazak četrdesetoro dece sa Kosmeta na more.
- Bio sam zatečen kada mi je jedna majka rekla da mališani iz enklava nikada nisu videli more. Zato će deca iz najizolovanijih sredina boraviti deset dana u hotelu u Igalu gde će imati veoma raznolike aktivnosti - kaže Arno.
- Mislim da su moje srce uzela deca koju smo sreli 2005. godine u jednom zabačenom selu. Bio je sneg, a oni su u vunenim čarapicama izašli da nas sačekaju. Njihovi jako siromašni roditelji, ugostili su nas kao da su najbogatiji. Nikada neću zaboraviti ni reči jedne bake koja mi je rekla: "Dođite opet kod nas, iako nemate humanitarnu pomoć. Drago je nama što ste došli, prevalili tolike kilometre da vidite da Srbi nisu zveri kako nas predstavljaju. Mi smo samo ljudi o kojima niko ne brine". Reči te bake i danas mi odzvanjaju u ušima - priča mladi Francuz koji je srpski jezik savladao posle nepune dve godine.
Arno Gujon
Istoriju još uči, kaže, ali ima dodatnu motivaciju i još jednog učitelja. Pre dve i po godine, tokom boravka u Republici Srpskoj, gde je bio angažovan na jednom francuskom projektu iz oblasti ekologije, upoznao je Ivanu Gajić , poreklom iz okoline Zvornika, koja je rođena i živi u Francuskoj.
- Verili smo se prošle godine u manastiru Gračanica - priča uz osmeh Arno i pojašnjava da je osim verenice i brata u humanitarni rad uključio i roditelje.
- U početku su bili vrlo uplašeni zbog mojih odlazaka na Kosmet, a u novembru prošle godine sam poveo i majku Žizjan. Oduševila se Srbijom, pa sada razume zašto toliko volim vašu zemlju, a što je najbitnije prestala je da se brine zbog mojih dolazaka.
Arno, koji je pre dva meseca dobio počasnu "Medalju kralja Stefana Dečanskog" Eparhije raško-prizrenske za pomoć kosmetskom narodu i dalje sa članovima svoje organizacije prikuplja pomoć za kosmetske Srbe, ali želi da aktivnosti organizacije čije je sedište u Parizu i ogranka u Madridu, prenese na sve evropske zemlje jer smatra da problem Srba na Kosmetu nije samo srpski već i evropski problem.
- Želim da položaj srpskog naroda prezentujemo evropskoj javnosti, pa često gostujem na medijima u svim evropskim gradovima, a u Francuskoj izdajemo tromesečni bilten u kome donatore izveštavamo o našim aktivnostima. Jer, sve dosadašnje humanitarne akcije kojima je dopremljeno na tone pomoći srpskom narodu finansirali su francuski privrednici i uspešni ljudi među kojima je više od 5000 Francuza - rekao je Arno Gujon
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=RmGpadlouPw[/youtube]
http://www.trojka.rs/vesti/33522-francu ... f=sections
sami smo sebi najveći dušmani i tlačitelji ne trebaju nama neprijatelji...ne zaslužujemo ovakve ljude 
