banjalukaforum.com

VUK DRAŠKOVIĆ: Ne zaboravimo stihove koje su Srbiji posvetili Kulenović, Ujević, Davičo... Ne zaboravimo kako su oni, koji nisu Srbi, patili sa nama i kako su nas voleli

Utorak | 06.12.2011.

Ko se to i zašto protivi zahtevu šefa države da budu uklonjene barikade na severu Kosova? Oni koji slave vesti iz Brisela da će nam EU reći „ne“. Slave ratni profiteri, šverceri, podzemna i svemoćna DB, stranke za koje Srbi i nisu Srbi nego „mali Rusi“, slavi Sinod Srpske crkve, slave svi koji mentalno mrze i Evropu i Zapad i naše susede, koji mrze i svakog u Srbiji ko je protiv njihove mržnje, piše za srbijanski Blic Vuk Drašković



Piše: Vuk DRAŠKOVIĆ (Blic)

Pre samo četiri decenije, ove je stihove Srbiji posvetio musliman Sait Orahovac:

Srbijo, zdravo! I nek za te
Tvoj sjaj i slava i moć i plod
Govore svetu. Volim ja te,
Kao što se voli rođeni rod.

A ove stihove Srbiji je posvetio i njenoj golgoti u Prvom svetskom ratu se poklonio jedan katolik i Hrvat, Augustin - Tin Ujević:

Danas rasteš samo iz krvi najboljih
Što su maču dali svoja tela spravna
Blešteći u duhu i u čistoj volji
Božanstvena, sveta, zemljo pravoslavna.

Ne zaboravimo ni Skenderovu „Stojanku majku“ ni Goranovu „Jamu“ ni Nazorovu „Majku pravoslavnu“ ni Davičovu „Srbiju“.

Ne zaboravimo kako su oni, koji nisu bili Srbi, patili sa nama i kako su nas voleli. Ali, ne zaboravimo, ne zaboravimo i kako smo i mi nekad voleli.

Da opet budemo ono što smo bili, narod koji voli i sebe i druge, moralni je i duhovni imperativ nacionalnog preporoda i preokreta. Obavezni smo da javno žigošemo tvrđave mržnje, izvore otrova koji, kao kancer, razara istorijsko biće Srba.

Taj otrov nije u našem narodu, nego on teče sa vrhova. Nisu neprijatelji Srbije i našeg naroda ni u Americi ni u Evropi, niti igde oko nas, nego su naši jedini neprijatelji među nama. To su akademici koji propovedaju da su beda i mržnja velika prednost Srbije, to su pesnici koji pišu ode Bin Ladenu, to su komentatori kojima je mržnja jedina pamet i jedino mastilo, to su politički lideri kojima je mržnja jedini program, to su vladike koje su se odmetnule od Hrista.

„Sestro, daj mi vode“, rekao je Hristos Samarjanki kraj bunara i reči ljubavi, kao melem, privio na rane velike mržnje među Samarjanima i Jevrejima.

Takozvana duhovna i politička elita današnje Srbije vrisnula bi iza svojih katedri mržnje na svakog Srbina koji bi otišao u Prištinu i Albanku nazvao svojom sestrom, Albanca svojim bratom, prijateljem ili dragim komšijom. Mnogi naši mediji bi na naslovnim stranama i u svojim udarnim emisijama javili da je to izdaja Srba, izdaja Srbije, izdaja naše vere.

Srbe, Srbiju i one naše kosovske crkve i manastire izdaju upravo ti mrzitelji koji propovedaju da Albance ne smemo ubrajati ni u ljude.

Nijedno neprijateljstvo ne gasi se neprijateljstvom, nego samo prijateljstvom. Ovo načelo stvorilo je i EU, kad su vekovni ratni neprijatelji Francuska i Nemačka odlučili da prijateljstvom povežu svoje sudbine i kad su tim putem krenuli i ostali narodi danas ujedinjene Evrope.

Kako pre neki dan reče francuski predsednik, EU nije pravo izbora, nego je EU neminovnost. To je i državni program pokreta „Preokret“.

(Blic.rs, DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/md)

em se prodao zapadu pa je preko noći pogazio svoja četnička uvjerenja

Vuk Drašković je izuzetno pametan i obrazovan čovjek, ali za politiku je najblaže rečeno - glup! ...

Vuk Drašković: “Nema budućnosti za BiH bez strateškog saveza Srba i Bošnjaka”
Profile photo of R. H. R. H. PRIJE 17 SATI

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković rekao je u emisji “Puls” BN televizije da nema stabilne BiH bez strateškog saveza Srba i Bošnjaka, te da bi partnerstvo predsjednika Srpske Milorada Dodika sa liderom HDZ-a BiH Draganom Čovićem moglo da se obije o glavu i Dodiku i Republici Srpskoj.
Twitter Facebook Google + Linkedin Komentari
“Ja sam jedom rekao to će mu se obiti o glavu. Zato što su Srbi i Bošnjaci dva vodeća naroda u BiH. Bilo kakav savez koji remeti njihovo trajno pomirenje i njihovu trajnu saradnju nije dugoga vijeka. Ja opet kažem da nema stabilne BiH i budućnosti bez strateškog saveza Srba i Bosnjaka”, tvrdi Drašković.

Drašković smatra da je prošlo vrijeme izolacije na ovim prostorima i da cio region mora biti dio svog prirodnog okruženja Evrope i evroatlanskih struktura.

“Pamtim izjavu od prije dvije godine godpodina Dodika, tokom razgovara sa nekim američkim pedstavnikom, kada je rekao `ako sam ja taj koji govori u ime BIH dajte mi pero da odmah potišem pristup NATO alijansi`. Ne odlučuje više srce. Ne možete biti u neprijateljstvu pema NATO, a svuda oko vas u članice NATO-a”, kaže Drašković, prenosi “BN“.

Srbija treba da uradi nekoliko ključnih stvari, kako bi se okrenula novoj politici, smatra Drašković, a prije svega da se suoči sa prošlošću.

“Da priznamo poraz nacionalni, uzrokovan režimom od 1990. do 2000. godine, priznamo zločine počinjene srpskom rukom, bez njihovog prećutkivanja, umanjivanja ili još gore, bez opravdavanja naših zločina zločinima drugih nad nama. Znači, fale nam ljudi kalibra Vili Branta”, kaže lider SPO-a.

Na pitanje da li je potrebno priznanje zločina na svim stranama, Drašković kaže da nema zločina nad Srbima koji nije oplakan u Srbiji, te ukazuje da je hrišćanski praštati.

“Ako mi prihvatimo tu tezu, onda ispisujmo se iz hrišćanstva ili odreknimo se Isusa Hrista. Ja sam hrišćanin ne zbog popova i vladika. Ja sam hrišćanin zbog Isusa Hrista”, kaže Drašković.

Govoreći o Svom novom romanu “Isusovi memoari”, Drašković je potvrdio da postoje određene paralele sa njegovim kultnim djelom “Nož”.

“U romanu `Nož` u jednom zlovremenu, kada je bila razbijena Jugoslavija nestaje srpskog sela Jugovići, a dželati su Muslimani. Pola vijeka kasnije, takođe u Hercegovini, opet u jednom zlom vremenu, kada se raspada Jugoslavija, nestaje muslimanskog sela Donja Čemernica, a dželati su Srbi”, kaže srpski pisac.

Drašković kaže da je roman “Isusovi memoari” pisao ka antiratni, te da je drama glavnog junaka – drama miliona ljudi na ovim prostorima.

Cinjenice su ono sto se ljudi dogovore.Mozda se u buducnosti opet napravi neka mini bih juga srpskom greskom, ali ovog puta nece biti popravnog.