Citiraj:
Наизглед интересантна и комична питања у суштини веома су озбиљна, јер српски школарци већ неко време, као дела из лектире уместо домаћих класика, читају модерна дела страних писаца. Не би то било ништа спорно, јер је већи део тих романа за сада изборне природе, али проблем је што се преко ноћи избацују или се предлажу за избацивање из програма лектире неки од најзначајнијих српских писаца и песника, попут Јована Јовановића Змаја и песме „Кажи ми кажи“, Алексе Шантића и „О класје моје“ или Ћопићевог „Орлови рано лете“.
Може ли време прегазити романе на којима су генерације одрастале и да ли тежња нашег школства да, када је реч о лектири, иде у корак са светским књижевним трендовима може донети бољитак нашим школарцима?
У списку лектира за пети разред „Службеног гласника“, који је важећи од 2006. године, између осталих дела налазе се „Прва бразда“ Милована Глишића, „Капетан Џон Пиплфокс“ Душка Радовића, „Ђачки растанак“ Бранка Радичевића, али и „Бели очњак“ Џека Лондона и „Школа“ Едмонда де Амичиса.
За шести разред предвиђена су дела „Седефна ружа“ Гроздане Олујић, „Вече“ Ђуре Јакшића, „Јаблан“ Петра Кочића, а као изборна дела шестацима који у просеку имају 12 година, понуђене су књиге „Маслачково вино“ чувеног СФ писца за одрасле Реја Бредберија, „Код куће је најгоре“ познатог израелског сатиричара Ефраима Кишона и „Очеви и оци“ Слободана Селенића.
Један од омиљених и најзначајнијих српских дечјих писаца Љубивоје Ршумовић каже за „Правду“ да је бесмислено избацивати наше класике из лектира и да је то нови удар на културу и образовање нараштаја ове земље.
– Питам се зашто се романи који су у тренду уводе као лектира? Када сам био дете волели смо да читамо „Грофа Монте Криста“ Александра Диме или „Винетуа“ Карла Маја и то је тада за нас било врло актуелно и у тренду. Ипак, нико није ни помишљао да уведе „Винетуа“, а избаци Јанка Веселиновића или Бранка Ћопића, а „Хари Потер“, који се сада предлаже као алтернатива нашим класицима, за мене је на нивоу „Винетуа“ – каже популарни Ршум и додаје да је овакав корак, заправо, велика глупост такозване демократске власти и један општи губитак вредности.
– Искрен да будем, плашим се за интелектуални развој наше деце и омладине која је већ уништена оним што долази са телевизије, попут „Фарме“ или „Великог брата“ – каже Ршумовић.
Такође познати песник за децу Добрица Ерић оштро је реаговао на могућност замењивања класика српске књижевности са јунаком романа Џоане Роулинг.
– То је потпуно сулудо. Убацивати Харија Потера, а избацивати Бранка Ћопића прави је злочин по нашу културу и децу. То је као када бисте из школе деци избацили ужину, а уводили им дрогу – сликовит је био Ерић.
Милорад Дешић, професор Филолошког факултета, каже да класици наше књижевности морају да буду предмет интересовања и проучавања српских школараца и да дела страних модерних писаца не би смела да потисну домаћа.
– Већ дуже време примећујем да је Бранко Ћопић, један од наших најбољих писаца за децу и младе, слабо заступљен у школској лектири. Његова „Јежева кућица“ једна је од најлепших дечјих поема свих времена, а наша деца данас готово да је и не знају. Ученици на часовима српског језика и књижевности морају да буду упознати са класицима наше књижевности и не стоје тезе да је нешто више или мање модерно. Велико интересовање и медијска помпа, никада не могу да значе да је неко књижевно дело уједно и квалитетно – каже Дешић закључивши да само квалитет дела може бити критеријум за уврштавање књиге у програм лектире, без обзира да ли је реч о „Хајдук Станку“ или „Харију Потеру“.
Професорка српског језика и књижевности Снежана Грнчаровски каже за наш лист да не одобрава нити оправдава иницијативе да се класици попут Ћопића или Шантића избаце из школске лектире.
– Чињеница је да су садашње генерације ученика, барем већина њих, прилично незаинтересоване за читање, а посебно школске лектире. Као професор, трудим се да ученике анимирам на прави начин и заинтересујем за штиво које је у програму и не прихватам неке аргументе да су дела попут „Хајдук Станка“ или „Орлови рано лете“ застарела и да их је прегазило време. То су класици наше књижевности, а ми, као просветни радници, дужни смо да их пренесемо ђацима, односно да их упутимо на неке непролазне вредности – сматра Грнчаровски и додаје да нема ништа против романа попут „Харија Потера“, а посебно не против „Господара прстенова“.
– И сама сам велики поштовалац Толкина, али та дела никако не смеју да се уводе у лектире по цену избацивања наших класика – тврди професорка Грнчаровски.
http://www.pravda.rs/2010/11/22/izbacen ... ja-potera/Nisam nasao temu nigdje pa se izvinjavam ako se negdje vec pisalo o ovome. Nije ni cudo da su danasnja djeca retardirana.. Ne mozes izbaciti "Orlovi rano lete" zbog malog kretencica koji leti na metli..
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
