|
Ko to šeta po Mesecu
Zbog čega čovek trideset godina nije kročio na ovaj Zemljin satelit; "Postoje nezemaljske sile, koje su kudikamo moćnije nego što smo pretpostavljali - u vremen letova na Mesec naše ekipe nalazile su se pod prismotrom - Izlazimo, oni se prema nama lepo ponašaju" - samo su neke od brižljivo zataškanih izjava
Nedavno je DžordžBuš izjavio da će američki astronauti poleteti na Mesec 2018. godine. Rusija najavljuje početak gradnje nastanjene Mesečeve baze već 2020. Diskretno (kao što im priliči) i Japanci planiraju stvaranje svog Mesečevog sela za 2025, dok Kinezi za osvajanje ovog Zemljinog satelita konstruišu specijalne robote zvane "Komado". Jedna kompanija nudi proputovanje oko Meseca i obilazak njegovih lokalnih "znamenitosti" za "sitnicu" od stotinak miliona dolara.
Dakle, na Mesecu će ponovo biti ljudi. A do nedavno nije bilo ni govora o tako nečemu. Naime, kosmički programi SAD i SSSR za osvajanje Meseca započeti su sredinom šezdesetih godina, ali je vrlo brzo optimizam opao: objavljeno je da ovi programi nemaju praktičan značaj, dok su se istraživanja Venere, Marsa i još udaljenijih nebeskih tela nastavljala. Naravno, postavlja se pitanje - zašto više od tri decenije niko nije poslao astronaute ka nebeskom telu najbližem Zemlji?
Preplašeni mesečari
Prvo je NASA stidljivo podigla zavesu tajne sa rezultata svog Mesečevog programa još 1973: izdala je "uvijeno" i nejasno saopštenje šta se dešavalo sa 25 astronauta u vreme njihovih letova na Mesec. Kroz nekoliko godina bivši šef američkog programa za Mesec, Verner von Braun, izjavio je za časopis "Ezoterija": "Postoje nezemaljske sile, koje su kudikamo moćnije nego što smo pretpostavljali. U vreme letova na Mesec naše ekipe nalazile su se pod prismotrom. Ali ja nemam prava da govorim o tome..." Uzgred, Verner je penzionisan ubrzo nakon prekida američkog Mesečevog programa, 1972, "jer se njegova vizija budućnosti svemirskih letova razlikovala od zvanične" (ma šta to značilo).
I tako, pre trideset godina odbačeni su programi proučavanja Zemljinog satelita, najverovatnije zbog straha pred došljacima - tvrdi ruska štampa, "Mali zeleni" nedvosmisleno su dali na znanje da je ljudsko prisustvo na Mesecu nepoželjno. Jer, oni su stigli tamo mnogo pre nas - na satelit koji je zaista idealna odskočna daska za delatnosti onih koji sleću iz dalekog kosmosa. Mesec je nedaleko od Zemlje i pri tom je okrenut ka našoj planeti samo jednom stranom. Tako da pridošlicama, koji su sagradili baze na tamnoj strani, nikakvi teleskopi nisu smetali" - tvrdi "Ekspres gazeta", i navodi da su japanski astronomi uočili na snimcima nekoliko tamnih objekata jednakog oblika, dužine od 500 do 1000 metara, koji se prostiru na pozadini Mesečevog diska u pravilnom nizu.
Šta je motiv?
Ali, zašto se čovečanstvo, ipak, vratilo Mesecu? Prošle su godine, smenile se generacije i strah je zaboravljen? Možda. No razlog za ponovno interesovanje za Lunu je, barem u oficijalnoj verziji američkih vlasti - rudno bogatstvo. Geolozi NASA-e odavno su obznanili da je Mesec neverovatao bogat volframom, titanom, aluminijumom, magnezijumom i drugim metalima, retkim i skupim na našoj planeti. A nedavno su naučnici utvrdili da se na Mesecu bukvalno pod nogama valja redak izotop helijuma - He-3, dok je na Zemlji njegova proizvodnja preskupa. Helijum-3, po ocenama fizičara, idealno je gorivo budućnosti. Uz pomoć helijumskih reaktora moguće je obezbediti nesmetan put i do najbližih zvezda... Helijum-3 u lunarnoj prašini dolazi zapravo od Sunca. Struja čestica, koju zovu solarni vetar, sadrži helijum-3 koji se taloži na površini Meseca. Naveće rezerve su na tamnoj strani Meseca, u tzv. "morima" - objavio je BBC još 1998.
Ali, postoji i drugo objašnjenje. "Verujem da objašnjenje mnogih zemaljskih kataklizmi treba potražiti na Mesecu" - izjavio je nedavno u časopisu "Life" profesor Henri Holc, jedan od vodećih eksperata NASA-e. Poznato je da Zemlja poslednjih decenija kao da vodi sebe u propast: uragani, poplave i klimatske anomalije potresaju planetu, a mnogi naučnici smatraju da je to tek početak globalnih promena. Naravno, nameće se pitanje: ne stoji li iza toga delovanje pridošlica sa Meseca? Ili su, možda, upravo potresi koji su zadesili Zemlju naterali vlasti SAD i drugih zemalja da ponovo krenu ka Mesecu i pokušaju da stupe u kontakt sa vanzemaljskim silama, koje bi možda mogle da spreče konačnu kataklizmu?
Tri leteća objekta
Po zvaničnoj verziji, ljudi su prvi put sleteli na Mesec 16. jula 1969. Posle nekoliko neuspelih pokušaja sletanja u programu Apolo, tek je posada Apola 11 (Nil Armstrong, Majki Kolins i Edvin Oldrin) uspela u svom naumu, a na samu površinu Meseca izašli su Amstrong i Oldrin.
Poznata je antologijska Armstrongova rečenica: "Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo", no, manje je poznato ono što je "prvi čovek na Mesecu" napisao u tajnom izveštaju: "Kada je modul četvrti put poleteo od Apola ka Mesecu, pored nas su se pojavila tri leteća objekta prečnika od 15 do 30 metara". U početku su astronauti smatrali da se radi o sovjetskim letelicama, no sa Zemlje su ih uverili da to nikako ne može biti. Kada su moduli počeli da sleću, i nezemaljske letelice prizemljile su se pri kraju kratera i nastavile da posmatraju. Po priči Armstronga, on je imao osećaj kao da doslovno kroz njegovo telo prolazi lagan strujni udar. Astronauti su taman rešili da izađu napolje, kada su se NLO-ovi udaljili.
To je bio tek početak Mesečevih čuda. Nedavno je iz tajnih materijala NASA-e postalo izvesno da su nepoznati objekti uporno pratili seriju ekspedicija Apola. Zato nije čudna prva rečenica astronauta Čarlsa Konrada (Apolo 12), po njegovom iskrcavanju na Mesec (a koja je dovela u nedoumicu prisluškivačke službe celog sveta): "Posrećilo nam se. Izlazimo, oni se prema nama lepo ponašaju!"
Detalji putešestvija "Apola 14" liče na SF roman. Astronauti Alen Šepard i Edgar Mičel zalutali su u pokušaju da posete krater Fra Mauro, gde je moguće zalutati. U modul su se vratili kada su ih na Zemlji već "otpisali". Obojica su jednoglasno tvrdili da se poslednjih nekoliko sati ne sećaju. I, vrativši se na Zemlju obojica su dali otkaze. Čak i njihove priče nisu bile pristupačne javnosti, premda su im novinari vodećih svetskih novina za intervju nudili ogroman novac.
Obmana ili istina
Uglavnom, na Mesecu su zvanično bili Apolo 11, 12, 13, 14, 15, 16 i 17, dok su letovi Apola 18, 19 i 20 otkazani (što piše i na sajtu NASA-e, ali bez objašnjenja o razlozima odustajanja). NASA, uzgred, tvrdi da su potpuno netačne kalkulacije o tome da čovek zapravo nije ni stigao na Mesec i upućuje na nekoliko linkova sa "dokazima" o autentičnosti fotografija i snimaka. A argumenti za opciju da leta na Mesec nije ni bilo su različiti: od komentara da se ne može vijoriti zastava kada nema atmosfere, do nedostatka otiska modula na površini Meseca. Ideje o "lažiranju" ekspedicije NASA poriče ponajviše komentarima da u vreme nesavršene video tehnike i tek začetka kibernetike nije bilo moguće napraviti falsifikat takvog kvaliteta.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
kad sam imao 11.5 godina fascinirala me "arka", "misterije", i slična literatura 