banjalukaforum.com

Bahati, razmetljivi, bez dana radnog staža, tatini sinovi postali su san svake sponzoruše i svakog dečaka iz prosečne radničke porodice. Omiljena rečenica im je: „Je l' ti znaš ko sam ja?", iako često ni sami nisu svesni ko su i šta su, osim sinovi tog i tog tate. Ipak, oni su danas u trendu. A to su odlučile njihove lepše polovine - sponzoruše

Klinci su od njih napravili idole. Za taj status borili su se sami, istina - ludom glavom, mišićima i utokom za pojasom. Džipovi, „bembare", kajle, ošišani na kratko, razbacan hod, upasane trenerke bili su njihov zaštitni znak. Bili su to momci sa vrelog asfalta, u prevodu ubice i kriminalci, koji se nisu najbolje snašli u tranzicionim vremenima. Na njihovo mesto došli su momci sličnih godina, koji nisu krali, jer su to uglavnom za njih već obavili - njihovi roditelji.
Ono što razlikuje idole devedesetih i idole modernog doba je što ovi današnji koriste ove jučerašnje da te ubiju ako se puno „proseravaš", kao i što im je trenutni status obezbedio neko drugi, uglavnom roditelj, koji je takođe sumnjivim poslovima ili funkcijama preko noći postao nova srpska elita.

Mafijanje po Beogradu
R. S. (21), sin uspešnog beogradskog biznismena, svojim škrtim rečnikom pokušao je za Pressmagazin da dočara lajfstajl tatinih sinova:
- U suštini, naš provod se ne razlikuje mnogo od drugih. Radimo sve što i drugi, samo mnogo besnije - priča nam jedan dvadesetogodišnjak, čiji roditelji imaju dovoljno novca da on ne mora da brine za svoju egzistenciju do kraja života.
- Izlazimo u iste klubove kao i oni koji nemaju para, ili imaju mnogo manje, ali dok oni piju „džoni voker", mi pijemo „dom perinjoj" ili „kristal". Oni naruče jednu flašu, mi naručimo dve, tri ili pet. Svako se iživljava na svoj način. Plaćaju se tuđi računi, „napadaju" ribe. Istina je, vozimo bolja kola. I nemamo taj problem da ćemo veče provesti bez žena, uvek posle izlaska može da se ode na kurve... I to bude bahato... Ima dosta klinaca koji tako žive, a roditelji su im kulturni ljudi. Ali, ne znam da je nekom baš stalo da putuje po svetu. Neku od dece bogataša matorci su stvarno upregli, pa rade u njihovim firmama. Većina se, ipak, pali na to da „mafija" po Beogradu, da se vidi kako se provode. Znam za jednog klinca kome su ukrali motor, a on je sutra kupio isti, da mu ćale ne bi saznao. I šta da kažem... Zašto bi putovao? Ti možeš da odeš u Njujork, da se vratiš i da pričaš kako si bio u Njujorku. I dok ti to pričaš, on pored tebe projuri na „zujalici", tu se priča završava - priča nam ovaj klinac.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/84130/Deca+bogata%C5%A1a+novi+idoli+mladih:+Zna%C5%A1+ti+ko+sam+ja.html

Extra.

Bahati, razmetljivi, bez dana radnog staža, tatini sinovi postali su san svake sponzoruše i svakog dečaka iz prosečne radničke porodice. Omiljena rečenica im je: „Je l' ti znaš ko sam ja?", iako često ni sami nisu svesni ko su i šta su, osim sinovi tog i tog tate. Ipak, oni su danas u trendu. A to su odlučile njihove lepše polovine - sponzoruše

Klinci su od njih napravili idole. Za taj status borili su se sami, istina - ludom glavom, mišićima i utokom za pojasom. Džipovi, „bembare", kajle, ošišani na kratko, razbacan hod, upasane trenerke bili su njihov zaštitni znak. Bili su to momci sa vrelog asfalta, u prevodu ubice i kriminalci, koji se nisu najbolje snašli u tranzicionim vremenima. Na njihovo mesto došli su momci sličnih godina, koji nisu krali, jer su to uglavnom za njih već obavili - njihovi roditelji.
Ono što razlikuje idole devedesetih i idole modernog doba je što ovi današnji koriste ove jučerašnje da te ubiju ako se puno „proseravaš", kao i što im je trenutni status obezbedio neko drugi, uglavnom roditelj, koji je takođe sumnjivim poslovima ili funkcijama preko noći postao nova srpska elita.

Mafijanje po Beogradu
R. S. (21), sin uspešnog beogradskog biznismena, svojim škrtim rečnikom pokušao je za Pressmagazin da dočara lajfstajl tatinih sinova:
- U suštini, naš provod se ne razlikuje mnogo od drugih. Radimo sve što i drugi, samo mnogo besnije - priča nam jedan dvadesetogodišnjak, čiji roditelji imaju dovoljno novca da on ne mora da brine za svoju egzistenciju do kraja života.
- Izlazimo u iste klubove kao i oni koji nemaju para, ili imaju mnogo manje, ali dok oni piju „džoni voker", mi pijemo „dom perinjoj" ili „kristal". Oni naruče jednu flašu, mi naručimo dve, tri ili pet. Svako se iživljava na svoj način. Plaćaju se tuđi računi, „napadaju" ribe. Istina je, vozimo bolja kola. I nemamo taj problem da ćemo veče provesti bez žena, uvek posle izlaska može da se ode na kurve... I to bude bahato... Ima dosta klinaca koji tako žive, a roditelji su im kulturni ljudi. Ali, ne znam da je nekom baš stalo da putuje po svetu. Neku od dece bogataša matorci su stvarno upregli, pa rade u njihovim firmama. Većina se, ipak, pali na to da „mafija" po Beogradu, da se vidi kako se provode. Znam za jednog klinca kome su ukrali motor, a on je sutra kupio isti, da mu ćale ne bi saznao. I šta da kažem... Zašto bi putovao? Ti možeš da odeš u Njujork, da se vratiš i da pričaš kako si bio u Njujorku. I dok ti to pričaš, on pored tebe projuri na „zujalici", tu se priča završava - priča nam ovaj klinac.

Mhhh pa ne prođe ni 3 sekunde da ne dobije najbliži predmet mojoj ruci u glavu

Kako ja volim čuti to "Znaš ti ko sam ja?"
Mhhh pa ne prođe ni 3 sekunde da ne dobije najbliži predmet mojoj ruci u glavu
Stoka nevaspitana! Mada dobri su oni od kakvih su roditelja. Mislim na ove naše đilkoše, po BL.

Uzbuna u Silicijumskoj dolini

Život dece bogataša na Zapadu znatno je drugačiji nego njihovih vršnjaka na ovim prostorima. Ne samo što su odmalena naučeni da cene svaki cent, već su primorani i da zarađuju. U nekim područjima sve je otišlo u potpuno drugu krajnost. Takozvani kompulzivni sindrom uspeha, iliti paranoja zbog prevelikog bogatstva, pogađa sve veći broj maloletnika, stanovnika hipertehnološke Silicijumske doline. Jedan od njih, 13-godišnji Džefri Mendelbaum, koji stanuje u Palo Altu, svakog dana po povratku iz škole, kao i milioni njegovih vršnjaka, žuri do računara da bi proverio kretanja akcija na Volstritu. I tek kada vidi da se njegov paket akcija dobro kotira i značajno uvećava, što je poslednjih nekoliko meseci uobičajena pojava, Džefri uzima užinu i počinje da ispunjava „normalne dečje obaveze" - da uči ili piše domaće zadatke.
Džefrijev slučaj nije izolovan. U Silicijumskoj dolini podignuta je opšta uzbuna zbog nenormalnog ponašanja dece bogataša. U kolevci nove ekonomije, u ovom srećnom delu planete koji svaki put kada sunce zađe dobije 60 porodica milijardera više nego prethodnog dana, stres je preveliki, a neizdrživa „teškoća" iznenadnog, brzog bogaćenja pogađa najviše one najosetljivije - decu.

Jebeš takav život! Ne bih ga nikome poželio.
Ja bih ipak putovao po svijetu i uložio u sebe a volio bih otvoriti i vlastitu firmu i nastojao zaposliti ljude pogotovo populaciju do 35 godina.

Staa? Jel' znas ti ko sam ja?

znam svasta, samo me primi!!!!
.

oohhhoooo ja bi dobro razmislio o ovoj ponudi hercegovac

ajde de... trebas se i ti malo oznojiti... cuj do 35? bi li mene zaposlio? znam svasta, samo me primi!!!!
slaba ti je taktika, mozes ti to i bolje.

PARIZ - Sin francuskog predsednika objavio je u četvrtak da se predomislio i da ipak neće mesto predsednika upravnog odbora Javnog preduzeća za razvoj pariske poslovne četvrti La Defense. Najava kandidature bila je izazvala žestok otpor u francuskoj javnost, a protiv 23-godišnjeg studenta je pokrenuta i peticija koju je u rekordnom roku potpisalo više hiljada ljudi. U četvrtak su protiv njega organizovane demonstracije u otmenom La Defensu, a okupljeni građani mahali su bananama.
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/svet ... dece-mesto