majlili je napisao:
kod zaposljavanja je bitna strucna sprema i strucnost, bar bi tako trebalo biti, mene su ispitivali 2 puta, rjesavala sam neke testove i jos sam pokazala ocjene iz predmeta relevantnih za tu vrstu posla kao i neka pitanja iz tih oblasti...
ja licno bih obratila paznju na ljude kojima je taj posao potrebniji, implicirajuci da u vecini slucajeva oni bi trebali biti predaniji poslu da zadrze isti, ali to nije pravilo, a i ne govori o strucnosti i znanju tih osoba na zalost... sve je to individualno..
Добро, онда узмимо 2 особе које су положиле све тестове са истим резултатима и које имају исти степен стручности.
Зато треба да постоји интервју за посао.
Осим тога, не може се знати како ће ко радити посао док га не почне радити.
Ако обе особе покажу исто знање на конкурсу зашто мислиш да би ти могла показати како си више стручна него други
кад сте сви дошли на конкурс да би добили посао, а не зато што га већ имате?
Зато што ћеш се фино средити и обући мини-сукњу?
По тој логици ништа не говори ни о чијој стручности. Па ни о твојој уз све положене тестове.
Дакле, требало би ићи оном линијом: коме више треба од једнаких (или приближно једнаких) - њему посао.
Ниси ти ништа стручнија ако си дипломирала просјеком 9.2 од неког ко је дипломирао просјеком 8.3 рецимо.
Сви знамо да је пријашњи систем факултетског образовања (прије Болоње) заснован на субјективном мишљењу професора. Ако му се студент не свиди, нема шансе да добије више од 7 и Бог. Болоња уводи тестове и субјективизам се елиминише.
Немам ништа против оних који желе да успију и зараде, али ако ти није преко потребан посао да би издржавала породицу, боље је дати га неком коме јесте.
А посао ће свако научити кад почне да ради, и онај са просјеком 9.2 и онај са 8.3. То барем сви знамо.