banjalukaforum.com

Mučno je i bolno biti sam:
Nisu svi usamljeni ljudi osamljeni, niti su svi osamljeni ljudi stvarno usamljeni. Osjećaj osamljenosti potiče ne nužno od samoće, nego od oslabljenog nervnog sistema i negativne percepcije sebe i svijeta koji nas okružuje. Samoća (usamljenost) i osamljenost, dva sasvim različita pojma. Da pojasnim razliku između osamljenosti i usamljenosti; osamljenost je osjećaj nedostatka i čežnja za nekom vrstom ljudske interakcije, bilo društvene, emotivne ili čak spiritualne. U samoći (usamljenosti) čak dosta ljudi uživa, a još su pjesnici i mislioci utvrdili da je ona važna samorazvoj i duševni mir. Oni koji su osamljeni osjećaju sljedeće: 1) očaj (bespomoćnost, strah), 2) potištenost (bezvoljnost, samosažaljenje), 3) dosada (nemir, ljutnja, "krasti Bogu dane i prodavati Budi po nabavnoj cijeni") 4) samokritičnost (ružan sam, glup i bezvrijedan). Moj stav je da osamljenost proizilazi kada ne možemo prihvatiti život onakvim kakav jeste, a tu se javlja stotinu razloga: preselili smo se, prekinuli smo vezu, osjećamo se neželjenima, agresivni smo i tjeramo ljude od sebe... No nastavak u sljedećem broju.

Nemoguce da nikoga ne zanima ovo, zar se svacije ucenje zasniva iz knjiga? Da li je ikada iko bio tuzan? Ponasanje individue? Da li ima ljudi koji se ne bave apstrakcijama, koji ne ganjaju transcendentalne stvari od kojih i onako nema koristi. Fuck

pa kazes mi das sam (posto ja jako volim biti sam) oslabljenog nervnog sistema, pa negativna percepcija i ja sad treba da caskam sa tobom.
volim biti sam. moram bar dio dana provesti sam. mogu da shvatim da nekog volim tako da za njega i ubijem i poginem ali ne mogu shvatiti da ga trebam gledati svaki dan

pa pa

I ja dosta volim biti sam... Valjda sam tako navikao... kada sam sa djevojkom ponasam se u skladu sa gore navedenim... i tako 4 godine. Pitam je zasto me ona taj vremenski period trpi, i stalno dobijem isti odgovor - jer me voli. Mislim, samoca mi dozvoljava da saberem svoje misli, daje mi odgovore na pitanja koja postavljam sam sebi... Kada sam sa nekim previse mi je bucno da o tome razmisljam... Guse me ljudi... pogotovo oni koji naduvavaju stvari do bola. Naravno, sve ovo vazi samo kada sam neraspolozen kao sada
Inace je suprotno od ovog..

sve se slazem osim ovog zadnjeg
sam=neraspolozen
pa ti onda ipak nemoj biti sam. hocu reci da mogu biti sam i osjecati se samo tako dobro

Znas kako Vrabac... necu sad nesto puno da filozofiram ovdje, ali cini mi se da su svima nama neophodni trenutci samoce, tj., oni trenutci koje bi posvetili nama samim cisto da iskuliramo malo i ohladimo glavu od raznih guposti... ovim sto si ti quotao htio sam reci da samo o glupostima razmisljam kada sam sam i kada sam u fazonu "I' feeling blue".
Toliko...

pa znas sta kazu
samoca vodi ili u genijalnost ili u ludilo
mene je ovo drugo pocelo hvatati pa sam ipak malo smanjio dozu samoce.

Pa da: dvije razlicite krajnosti, pa u cemu je fol? Da li neko zna, jer ja dan danas trazim tu carobnu formulu? I kad najvise kontam o tome sve dalji sam odgovoru, a u nekim trenutcima mi postane sve jasno. Procitao sam negdje: pocetak tragalastva je nalazenju kraj. ALi sve ovo sto radim dozivljavam kao "naporom do stanja nenapora".

Ne znam, vjerovatno cu ponoviti gore navedeno, ali samoca mi
pomaze da saberem misli. Mada, to nekad zna biti dobro, da ohladim
glavu, smirim se i nastavim blazim tempom, a nekad tim mislima
odem tako daleko, tako duboko, tako siroko ... da se jednostavno
izbedacim i osjecam loshe i kad prestanem tako da razmisljam, kontam ..
"cemu toliko silno razmisljanje, kad se tako loshe osjecam". Ali opet
kontam kad prestanem da razmisljam, da cu onda prestati i da zivim..

Da, da. I ja sam često sama. Možda čak i prečesto... Takođe sabiram misli, sve dok se ne oduzmem, jelte.



Sviđa mi se ovaj dio definicije, ali pojašnjenje ( vidi 1) 2) 3) 4) ) je totalno bez veze...

I tako, nije loše biti sam, ali ne treba pretjerivati... Malo je vjerovatno da će to nekoga usmjeriti ka genijalnosti...

Hm, ovo je vec prekopan teren, ali nema veze, uvijek mozemo posaditi i cvijece, zar ne? Ja sam u zivotu bila strasno usamljena, osamljivala sam se od svijeta, samocu shvatala kao tragediju i kao sudbinu itd, zapravo, sada shvatam da sam ja zelejla da se stvarnost prilagodi meni. Sada ce zvucati kao da se ponavljam, ali ja zapravo vrlo cesto napominjem da stvarnosti nema. Jedno jutro sam se samo probudila i sojednom shvatila da, ako stvarnost ne postoji i ako je samo izraz naseg unutarnjeg vidjenja, onda nema nikakve prepreke da tu nepostojecu stvarnost prilagodim sebi! I dobro mi ide... Naravno, poenkad je potrebna samoca, ali covjek treba da nauci uzivati u svemu, u svakoj sitnici i svemu Bozijem sto nas okruzuje. Kada naidju dani depresije, podnesem bol bez zalbe, jer iz svake boli se nesto nauci i ona pozitivno djeluje na izdradnju nase licnosti, naravno, sve dotle dok ne nas ne ucini ogorcenima i zlim.
Da, na depresiju doista utice slabost nervnog sistema (malo psihologije), to sam naucila iz iskustva. Prije samo dvije godine, ja sam bila gotovo anoreksicna, nisam jela dovoljno, stalno izlozena stresu...Sve je to oslabilo moj nervni sistem (ili je on vec bio slab, a ima nesto sto se naziva hipersenzibilnost), pa sam bila sklona najcrnijim mislima, cak i suicidu. Danas kada radim na svome i fizickom i mentalnom zdravlju, depresija je znatno slabija. No ona naravno jos uvijek postoji...

mrzim biti sam duze od 30 minuta dnevno, definitivno samoca Ne al' ovih 30 min. izgleda treaba svaki dan. da neke slike poslazem koje tokom protekla 24 sata ubacim u svoju glavu.