Citiraj:
Истаћи националност жртава Јасеновца
Изложба би требало да пружи више експоната о физичкој тортури логораша с обзиром на то да је Јасеновац чак и за Немце био озлоглашен по бестијалности усташа
Истаћи националност жртава Јасеновца
Поставка у Меморијалном музеју Јасеновац
Стална поставка у Меморијалном музеју Јасеновац, из 2006. године, као и књига са преко 70.000 имена жртава овог логора смрти, која је објављена у Хрватској, и даље изазивају дебате у српској јавности. Бранислав Димитријевић, помоћник министра културе Србије, недавно је био у посети Јасеновцу, и пренео је своје утиске на трибини у београдском „Рексу” у Јеврејској 16.
Димитријевић је рекао да је у посету отишао као званичник Министарства културе и да се из ове посете, која за њега има и личну ноту јер је његов стриц страдао у овом логору, враћа са махом повољним утисцима.
– До самог улаза у Јасеновац постоји макадамски пут, који ремети утисак, али сам чуо да ускоро треба да буде асфалтиран. Директорка Наташа Јовичић и кустоси са којима сам разговарао, стручно владају подацима. У време Туђманове Хрватске, Јасеновац је представљан као да је некакав радни логор, док се сада врло јасно види да је то био логор смрти – рекао је Димитријевић.
Димитријевић је подсетио да су од 1945. године систематски из Јасеновца уклањани трагови убијања, али да је оно што је сачувано од ужасних артефаката, као што су нож, маљ или секира који су служили за убијање, сада изложени у Меморијалном музеју.
– Музеј има и врло активну издавачку делатност, а део ње је и књига са 75.000 пописаних имена са врло прецизним подацима. Мој је утисак да је попис озбиљно урађен, и име мог стрица Радише Костића се ту појављује. Спискови се стално допуњавају и сада већ има 80.000 имена – рекао је Димитријевић, напоменувши да се цифра од 700.000 убијених не помиње.
Што се нове поставке тиче, Димитријевић је рекао да имена која су истакнута сада садрже и националну припадност.
– Направљена је атмосфера тескобе и то оставља снажан утисак. Поставка је у духу нове политике излагања, јер се простор даје жртви. Постоје видео-бимови, који приказују људе који причају о својим животима пре рата, када су били угледни грађани. Поставка нуди велики број снимака и сведочења очевидаца – пренео је Димитријевић.
Помоћник министра је напоменуо да би изложба требало да пружи више експоната о физичкој тортури логораша с обзиром на то да је Јасеновац чак и за Немце био озлоглашен по бестијалности усташа.
– Наравно, уколико се прикаже монструозност, то може да изазове контраефекат – истакао је Димитријевић и напоменуо да би и Србија требало да посвети пажњу стратиштима као што су Старо сајмиште или логор на Бањици.
Трибина, на којој је присуствовало двадесетак слушалаца, после Димитријевићевог излагања се, на моменте, претварала у оштру дебату. Једна старија госпођа, која се није представила, рекла је да је књига са именима жртава фалсификат који је Димитријевићу подметнут и да служи томе да се поново умањи број српских жртава. Димитријевић је узвратио да не жели да одговара на провокације. После жучне расправе, она је напустила трибину. Затим је микрофон узео Милорад Бајић, режисер, који је констатовао да је књига жртава гнусна лаж. За реч се потом јавила жена која се такође није представила већ је само рекла да је Јеврејка и да је 56 њених рођака страдало у нацистичким логорима. Она је истакла да је број српских жртава много већи и да, нажалост, за разлику од Јевреја, Срби нису успели да попишу своје жртве. Навела је да је живела у Босанској Крупи у току Другог светског рата и да јој је жао што се Хрватска до данашњег дана није денацификовала.
Јован Мирковић је казао да је у два наврата био директор музеја Јасеновца, и напоменуо да се, за разлику од Јад Вашема или музеја посвећеном жртвама холокауста у Вашингтону, Јасеновац налази на месту злочина где су доведени и убијани људи зато што Срби, Јевреји или Роми. Према његовом мишљењу, неопходно је да музеј јасно истакне националност жртава, са акцентом на колективитет, а не на појединца. Милан Кољанин је казао да су нову поставку многи стручњаци, и Срби и Јевреји, оценили као скандал, јер је Јасеновац још симбол ревизионизма.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
pa su odma poceli pljuvanje?
