banjalukaforum.com

Znaci ipak je sve u parama, iako je cast uvijek naglasenija.

"Cast" je samo izgovor da se dodje do para. Ako se sjetimo Arkana, Krajisnika i ostalih ratnih profitera, onda je sve jasno. Kako onda, tako i danas, samo su druge uloge.

Volio bih vjerovati da će situacija u narednom periodu biti bolja i da ćemo se moći pohvaliti sa više kvalitenih mladih pisaca, slikara, glumaca, kao i da će postojati sa druge strane kvalitena publika. Na državu se bojim nećemo moći osloniti da to stanje popravi, ili griješim?

Moje mišjenje je da ovdje niko ne sputava umjetnika da se izrazi na najbolji mogući način, ali problem nastaje kada to dijelo treba prodati

Činjenica je isto da je situacija u Banjaluci takva kakva jeste, ali je ona sigurno bolja nego u Prijedoru, Bijeljini ili bilo kojem drugom gradu u Republici Srpskoj.

Берислав је добар писац, добро је овладао техником кратке приче и прозних минијатура. Оно што му је остало да учини је да надрасте свој лимит. Ако то не учини, остаће само добро утрениран писац и он то добро зна.

Одвратна поза, чак и за Митрића.
Он је књигу МОРНАСКИ ТАНГО објавио у Сарајеву, у тамошњој издавачкој кући. Напустио је ћирилицу и пригрлио латиницу. Добро. Екавицу је замијенио ијекавицом. Коначно. Књигу је написао у потпуности - од прве до посљедње странице - на босанском језику. Одвратно! И на то све је дозволио себи пјесме у којима пјева о томе како шета Сарајевом, како посматра "разорени град", како је ово вријеме етницитета умјесто да буде вријеме "синКроницитета". Продао је свој поетски дар за најбаналније дневно-политичко баљезгање сарајевска чаршије. Наравно, у књизи нема ни спомена о Бањалуци или његовом родном Шипову (за који је његов брат дао живот и којем у свакој пјесми посвјећује по једну пјесму). У Бањалуци је критика, наравно, ту књигу срезала, понајмање из идеолошких разлога, јер су те пјесме у највећем броју случајева и заиста потпуно лупетање, калемљење бесмисленог стиха на бесмислени стих. И онда се он "љутнуо" на тај круг критичара, одговарајући им у некаквом покушају сатиричне драме, чији резиме гласи:"Могли сте пити са мном пиња коладе и карати најбоље требе, али овако ћете бити само говна!" Чини ми се да тако и дословно пише у том тексту. И када је пропустио све прилике које су му пружене (поговотово на Филолошком, гдје је био асистент) он је запалио у Крагујевац, да би са дистанце могао да пљује по Бањалуци која му није дала ништа, заборављајући да има и оних који све те његове грешке у корацима добро знају.

..paradoksalno Tanjina konstatacija o zatvorenosti ( pojedinaca, porodice, škole i društva u kom sam živjela i i dalje živim) prima sasvim drugu konotaciju i obrise ako se distnacira od nje kao subjekta koji u svom samoostvarenju tezi ka priznanju...

Ко не може да успије као "субјект који у свом самоостварењу тежи признању" .

Који је проблем у самоостваренњу без туђег признања? Оно,задовољство самим собом и постигнутим без туђег тапшања по рамену....

Problem nastaje kada svi pomisle da su oni umjetnici...Ono,baš umjetnici. Niko ih ne razumije,a oni su tako kreativni....
Šta fali biti običan? Ne biti kreativni genije nego prosječan konzument kulture? Nije dovoljno cool? Ebo to....

Uz duzno postovanje, Berislav je izrazito dobar covjek i nadasve los pisac..

meni onaj gornji stav uopšte nije problematičan. mislim da svaka sredina, posebno manja, ima taj problem, ili barem ljudi koji su nešto napravili imaju takav doživljaj.
što se tiče ovog tvog komentara mislim da pretjeruješ. on može da piše šta hoće, kako hoće , gdje hoće, to je njegov izbor, i ne treba da ulazimo u njegove motive i njegov politički stav, to je njegova privatna stvar. a i ne vjerujem da je prešao na bosanski ako je knjiga štampana na latinici u sarajevu. kako se uopšte definiše taj bosanski, ako ne u odnosu na srpski sigurno ne samo latinicom?
ono što je meni zanimljivo je da je postojala kritika i nekakv sukob,i da je on, kako ti kažeš, odgovorio nekom dramom i na kraju zbog toga otišao. pa, to je dokaz da, ipak, ovdje postoji nekakva dinamika i bar se nešto dešava. kakvo je-nemam pojma, jer nisam iz tih krugova, mada znam ovog mitrića, ali nikada nisam čuo za neku našu knjigu kao word of mouth, a to je najbolja preporuka.
da se ispravim, čuo sam za simićevu, i čak je i imam kući, ali nisam uspio da pročitam više od par stranica.