dtkbl je napisao:
Najbolje je Daljac na Atv opisao kulturnu scenu u RS, kad je rekao da je njegov roman, čini mi se na Grmečkoj manifestaciji, dobio mnogo manju nagradu nego pobjednički bik
Да, тако је. Мој роман је добио награду "Слово Подгрмеча" на манифестацији "Шушњар", која се организује у знак сјећања на 5.500 побијених Срба у Санском Мосту. Новчани износ те награде је 300КМ. Сљедећег дана се, у оквиру исте манифестације, организује "легендарна" грмечка корида. Побједнички бик добије 1.500КМ. Причао сам и прије и послије манифестације са организаторима и схватио сам да се то никада неће моћи промијенити; не док ти и такви воде манифестације. Питао сам организатора зашто се нису пријавили на конкурс Министарства просвјете и културе РС. Они кажу да јесу. Ја провјерим и стварно јесу. Али, у условима конкурса јасно стоји да општина НЕ МОЖЕ кандидовати никакав пројекат. А они из године у годину шаље пројекат са печатом општине и онда пљују по Министарству које им не даје паре.
Citiraj:
Lana Bastašić
Част свакоме, али ја се бојим писаца који не могу или не смију да кажу чији су. Лану познајем и рекао сам јој шта мислим о њеној прози у коме је јебање (не секс) предоминантно. Али, више од свега ми смета та "поза" савременог младог писца који не може да нађе идентитет. Пресеравање.
Citiraj:
Berislav Blagojević
Берислав је добар писац, добро је овладао техником кратке приче и прозних минијатура. Оно што му је остало да учини је да надрасте свој лимит. Ако то не учини, остаће само добро утрениран писац и он то добро зна.
Citiraj:
Radomir D. Mitrić
Као неко ко је говорио и писао о Митрићу неколико пута, ко је био његов пријатељ и исписник, могу рећи да је он био највећа књижевна нада Републике Српске! Без сумње и без остатка! Његова прва пјесничка књига НОСТАЛГИЈА ЗА ПУНОЋОМ је изванредна, представља најсамосвјеснију, најпоетичнију поетску књигу у задњих десетак година у Српској. Сљедеће двије - ОСВЕШЋЕЊЕ и УНУТРАШЊИ ВАВИЛОН - биле су нешто лошије, али не без великих вриједности. Али, онда је Митрић објавио МОРНАРСКИ ТАНГО и када се десило све што се десило он има образа да на порталу БУКЕ изјави, између осталог, и ово:
Citiraj:
Od Banjaluke sam odustao i mislim da više neću tamo držati promocije. Mojim preseljenjem za Kragujevac pobjegao sam od jednoumlja određenog kruga mojih bivših radnih kolega, pobjegao sam od pisaca palanačkog duha, mrzitelja svakog ko izlazi iz njihovih zadatih okvira i za mene je taj period mog života zatvorena stranica kojoj se neću vraćati. Godinama sam čekao pomak napred u kulturnom životu, ali mi je smetalo to što Banjaluka nije mogla da mi da ono što sam tražio, a to je duh kosmopolitizma i vrijednije sadržaje koji bih mogao da kritički preispitam. Dosta tog se komercijalizovalo, od pozorišta do koncertne scene, ili su pak ostala beskrvna književna opijela nalik kakvim zadrugarskim večernjim susretima. U jednom trenutku smučilo mi se sve i odbjegao sam u dobrovoljni egzil.
Одвратна поза, чак и за Митрића.
Он је књигу МОРНАСКИ ТАНГО објавио у Сарајеву, у тамошњој издавачкој кући. Напустио је ћирилицу и пригрлио латиницу. Добро. Екавицу је замијенио ијекавицом. Коначно. Књигу је написао у потпуности - од прве до посљедње странице - на босанском језику. Одвратно! И на то све је дозволио себи пјесме у којима пјева о томе како шета Сарајевом, како посматра "разорени град", како је ово вријеме етницитета умјесто да буде вријеме "синКроницитета". Продао је свој поетски дар за најбаналније дневно-политичко баљезгање сарајевска чаршије. Наравно, у књизи нема ни спомена о Бањалуци или његовом родном Шипову (за који је његов брат дао живот и којем у свакој пјесми посвјећује по једну пјесму). У Бањалуци је критика, наравно, ту књигу срезала, понајмање из идеолошких разлога, јер су те пјесме у највећем броју случајева и заиста потпуно лупетање, калемљење бесмисленог стиха на бесмислени стих. И онда се он "љутнуо" на тај круг критичара, одговарајући им у некаквом покушају сатиричне драме, чији резиме гласи:"Могли сте пити са мном пиња коладе и карати најбоље требе, али овако ћете бити само говна!" Чини ми се да тако и дословно пише у том тексту. И када је пропустио све прилике које су му пружене (поговотово на Филолошком, гдје је био асистент) он је запалио у Крагујевац, да би са дистанце могао да пљује по Бањалуци која му није дала ништа, заборављајући да има и оних који све те његове грешке у корацима добро знају.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Šta god je potrebno da razbijemo zatvorenost...
<3 !
