Zovnem na za par dana, čim malo pripremim teren za neka snimanja i dosnimavanja koja me očekuju u
narednom periodu, pa da mogu fino da oda'nem. Treba posložiti gomilu projekata na kompu, pažljivo obrisati svo staro smeće i arhivirati ono bitno, da me ne zbunjuje i ne smeta u narednim udarnim danima, a to i nije tak jednostavno jer se radi o gomili projekata i fajlova sa sličnim imenima za koje ja nisam siguran koji je zapravo koji, pa moram bukvalno svaki manuelno provjeravati. A i stari me povazdan cima da sređujemo dvorište od kako smo srušili Alternative.
A što se tiče onog prvog, pa, razmišljam često - valja znati i nešto praktično u životu, a ne samo stvari koje interesuju mene, tebe i eventualno još neku dvojicu tamo negdje za šankom u Burbonu . A, pošto sam ja u stvari bio jedan vrlo praktičan tip (ni nalik ovom kog mnogi znaju) dok mi moj čupavi burazer nije pokazo gitaru, konatm da je možda i glupo tek tako pustiti da umre jedna vrlo racionalna strana moje ličnosti...Hoću reći da mi te praktične stvari ponekad fale, osjećam žal za njima. Uvijek sam se isfuravao na one bezze ljude koje su ostali nazivali umjetnicima , a već neko vrijeme i mene tako zovu, pa želim nekom da jebem kevu . Ne samo da bih volio znati programirati, volio bih biti i neki majstor za nešto npr. neki električar, vodoinstalater, nebitno, a programiranje mi je blisko jer sam, kažem, to već čačkao, pa znam tu sabrati 2 i 2. Ne bi bilo kao - ove čike nešto pričaju i onda pišu neke hijeroglife i tako ...
Jedino što me tu smara je što je to još jedan posao koji se obavlja sjedeći za kompom. Da je imati neki portabilan interfejs (neke cvike sa sluškama) koji ti omogućava da diktiraš linije govoreći u mikrofončić dok hodaš ulicom, ne bih uopšte razmišljao, nego bih se od sutra već tim bavio.