|
Pa jedna od predosti ISDN-a, u odnosu na dial-up, je kompletan digitalni signal. Ono sto ljudi najcesce zovu ISDN modem, i nije bas ispravan termin, ISDN terminal adapter je ispravno. Taj adapter ne radi nikakvo moduliranje/demoduliranje signala (konverziju iz analognog u digitalni, i obratno), kao sto je slucaj kod dial-up konekcije i modema, odakle i potice naziv modem. Signal je digitalni, pa je i kvalitetniji, nema shumova. U domacinstvima se koriste BRI interfejs, koji se sastoje iz dva B kanala, svaki od njih shirine 64k, tako da je limitiran na 128k. Cak i preko ovog nacina, moze se postici brzina od 512k, koristeci se kompresijom podataka, mada je to relativno rijetka praksa. Jedan od problema je sto pretplatnik moze biti maximalno udaljen od centrale nekih 5,5 kilometara, jer na vecim rastojanjima jacina signala drasticno pada, pa se pribjegava upotrebi repeatera (nesto slicno pojacalima audio signala), koji bas i nisu bili jeftini. Velike firme su koristile PRI interfejs, koji ima 23 kanala, znaci brzina do 1,544kbs, sto je ekvivalent T1 vezi, a za manju cijenu infrastrukture. Vece firme ga i danas koriste kao back-up link, u slucaju da im otkaze primarni link.
ISDN tehnologija je lansirana prvenstveno kao neki most izmedju dial-up konekcija, i broadband pristupa (cable, DSL, ADSL), koji u tom trenutku jednostavno nisu bili spremni, istestirani i ekonomski isplativi za domacinstva. To je tehnologija koja je bila tempirana da traje relativno tacno odredjeno vrijeme, i niko nije niti polagao neku nadu u nju. Eto, i danas se koristi samo kao back-up (barem kod onih koji imaju mogucnost biranja).
_________________
Viva Elena, Viva Nicolae!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
