Grubo istinito.
Ono što niste znale o nama i njemuMi imamo to, tu stvar u gaćama, i vaš problem je što mislite da znate sve o toj stvari, pa samim tim i o nama. Falusnog oblika, ponosnih četrnaest santimetara u proseku, često i ispod proseka, preko samo na televiziji. Jeste, mi to gledamo uglavnom odozgo, prilepljeno uz omudinu tokom vrelih leta, nestalo u stomaku tokom zimskih dana. Priznajemo, vi ste mu prišle iz mnogo više uglova, bočno, iz žablje perspektive, lizale ste kao čoko-moko, sisale, muljale, a mi nismo, čast izuzecima. Ali ipak, vi neke stvari o njemu ne znate. A ne znate ni o nama, saću da vam kažem.
Mi skeniramoI on i mi okrećemo se za svime što ima suknju. Ili helanke. Ili nešto što već nosite. Ne, nije to ono kad šetamo sa vama ruku pod ruku, pa vam se približimo kao da vas cmoknemo u vratić xD, a u stvari da pogledamo kaka pička prođe. Ne mislim na to, to valjda znate da radimo, ta i vi snimate frajere i njihova dupeta. Ne, ovde je reč o tome da mi pogledamo svako dupe i sisu. Očigledno maloletna tinejdžerka, dame u najboljim godinama, matora ciganka što doji dete na semaforu i maše dojkarom – sve smo to pogledali i ošacovali. I uglavnom bismo mi to i jebavali pa se u društvu pravdali kako kurac nema oči xexe, a nije stvar ni u tome. Stvar je u nama. Mi smo pomijari, navikli na vojničku taktiku uzmi sve što ti život pruža. Ili bar baci pogled. Vi biste rekli da smo muške svinje, ali nemate mnogo izbora jebiga.
Mi se igramoTuđa ruka svrab ne češe, zato svedite drkanje na minimum. Jer, što bi rekao kolega Drle, „preterani ručni rad žene muškarcu je jednak pokušaju da animirate amalgam Velimira Ilića i Milutina Mrkonjića masnim vicevima i ispijanjem radže iz bidona. Oni su to počeli raditi mnogo ranije od vas i dan danas se zanimaju tom rabotom mnogo češće od vas.“ Da, mi to radimo i danas, i ne, ne prestajemo sa tim kada počnemo da jebemo redovno, jednom mesečno. Ako ste kada čuli naše diskretno stenjanje iz WC-a, pa još i upitali šta to radimo, možda smo rekli: drkam kurčinu tamo-vamo, ali samo na tebe mislim dok to radim ;*) e ako smo tako rekli, opet smo slagali.
Kada drkamo, motivišemo se uglavnom trojako – pornićima, prisećanjima na ribe koje smo karali na omladinskim akcijama ili fantazijama o koleginicama sa mrežastim čarapama koje nismo karali, ali hoćemo, ako dade. Vas tu gotovo da nema i biće vas jedino ako i kada postanete bivše. Drkamo svaki dan, mnogi od nas i više puta dnevno. Dobro je za prostatu, a prostatu treba čuvati sada dok je zdrava, a ne kada počne da nas tera na pišanje svako malo, pa budemo osuđeni na Probavitu.
Ima i ono kada ovaj naš prokletnik neće da svrši, tada u glavi mešamo fantazije, više nam nije ni lepo to prevlačenje kože preko sluzokože, ali prosto moramo da svršimo jer je to misija. Tada može da potraje i po pola sata ili sat. Gde ste tada da vas raskivamo kao budale? Ne, vi se namerno pojavljujete baš kada se nama instant-svršava pa posle pričate drugaricama da jebemo kao moljci. Vaš problem, što bi rekao narod, vi ste jebane, a što bi rekao kolega Blek Hol „mojne da vam donosimo knjigu iz krivičnog prava gde lepo piše definicija seksualnog odnosa“.
Mi kušamoRekoh u uvodu da ga nismo lizali – i verujte, jedini razlog je što on nije dovoljno veliki ili što nismo dovoljno razgibani i što imamo sva rebra pa ne možemo da ga dohvatimo. Žalimo zbog toga, jer bi sami sebi verovatno bolje znali da ugodimo, ako me razumete. Ali spermu jesmo probali. Slankasta je onako, nekad može malo na užeglo da povuče. Zato smo i skloni da vam svršimo u stau nenajavljeno jer postoje indicije da biste se pobunile ako bismo kulturno najavili. Ali pravi džentlmen ne insistira na gutanju, možete i da pljunete, nama je ionako svejedno.
Mi merimoU svakom trenutku znamo koliki je. Žalimo što nije bar koji santimetar, eto makar koliko je glavić pa za još toliko – veći. A i on se menja kao kurs dinara, u skladu sa situacijom i temperaturom. Kunem vam se da je meni nekoliko puta lenjir pokazao celih 17 santima, mada se uglavnom vajka tu oko 16,9. I da, samo nežni dalibori mere sa donje strane, od jaja, onako krvnički zabodu lenjir pa im ispadne i dvadesetak santimetara kojima se onda hvale po forumima. Pravi muškarac kurac meri sa gornje strane, od korena pa pošteno.
I ne otkriva dužinu svojoj dami, šta nju briga za te tehnikalije. To je više naša statistička opsesija, kao posed lopte Barselone protiv Seltika. I da, znamo ko u društvu ima koliki jer smo merili zajedno ili se tuširali posle fudbala, ali o tome ne pričamo za razliku od vas koje opanjkavate najbolju drugaricu što nije izdepilirala bikini zonu ili što joj sisa preljeva ko Savina septička.
Mi pišamo u lavabo…i sudoperu. To nam dođe kao fetiš neki, jer se kao ne sme. Kurac se ne sme. Baš tu gde vam se otapa brokoli ili gde se umivate posebnim penama za lice – e tu smo mi pišali. Nedavno. Nije problem okrenuti se i pišati u WC šolju, ali ovo nam je gušt jer je kao zabranjeno. I jer bi vi popizdele. Malo pustimo vodu, speremo ono i mir u kući. A i daska ostaje suva.
Eto za sada, ako vas još nešto zanima, a vi pitajte. Nije sramota ne znati, sramota je praviti se da znaš sve.
PS: Autor piše ovaj tekst u dubokom uverenju da ga njegova rođena mati neće pročitati. Ta divna žena jednom je probala da čita Tarzaniju, ali je brzo odustala rečima: Ne moram ja baš sve da znam.
Pročitaj još na
http://www.tarzanija.com/ono-sto-mozda- ... a-i-njemu/ 
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
