http://www.pecat.co.rs/2011/06/holivud-priprema-snimanje-igranog-filma-o-jasenovcu/Citiraj:
Jasenovac u Holivudu
Čuveni holivudski producent, dvostruki oskarovac, Branko Lustig, rođen u Hrvatskoj, poznat po velikoj ljubavi prema toj državi, šokirao je Zagreb informacijom da će se pozabaviti temom od koje Hrvati beže kao đavo od tamjana, odnosno da priprema film o Jasenovcu. Da li ova informacija u sebi ima imalo razloga za zadovoljstvo na srpskoj strani?
MONSTRUOZNI KOLJAČ
Dok je u Beogradu nezamislivo da neko od političara, novinara, javnih ličnosti iznese bilo kakvu kritiku na račun ovog ili onog Jevrejina koji živi u Srbiji, u Hrvatskoj je normalno da tamošnji novinari, u ozbiljnim i vrlo tiražnim medijima, izvode sprdnju na račun pojedinih Jevreja ili aktivnosti jevrejske zajednice Zagreba. I nikome ništa; nema primedbi o eventualnom antisemitizmu u savremenoj Hrvatskoj. A kako bi i bilo, reći će svako razuman, kad jedan od najpoznatijih i najuticajnijih ljudi u Hrvatskoj Andrija Hebrang, potpredsednik HDZ-a, Jevrejin po poreklu, redovno odlazi na poklonjenje stradalim ustašama na Blajburgu, ima razumevanja za NDH, a monstruoznog koljača Maksa Luburića predstavlja kao „borca za Hrvatsku“.
Čudan je i gotovo neobjašnjiv taj odnos Hrvata i Jevreja. Jednom će se neko, kad bude više vremena i svakako više razumevanja u Srbiji za otvaranje prozora i vrata i na vrlo teškim i osetljivim temama, svakako pozabaviti tim odnosom. Iracionalan je i više nego interesantan.
Ima li većeg izazova za to od činjenice da su novostvorenu Tuđmanovu Hrvatsku, uspostavljenu na tradiciji ustaške Nezavisne Države Hrvatske, bez ikakve rezerve podržali najpoznatiji hrvatski Jevreji (od Goldštajna do Nenada Porgesa, koji je bio u prvoj Tuđmanovoj vladi), izuzetno uticajni Jevreji iz Evrope (Bernar Anri Levi, Gliksman, Finkelkraut) i Amerike, na čelu sa poznatim kongresmenima i najpoznatijim tamošnjim Jevrejinom, filmskim režiserom Stivenom Spilbergom.
TVORAC I GLAVNI SPONZOR
Zar za takvu analizu nije dovoljan spomenuti Hebrang ili ranije Jošua Josip Frank, pa Kvaternik. Svakako i Branko Lustiga, osječki Jevrejin, danas verovatno najpoznatiji i najuticajniji filmski producent u Holivudu, sa dva dobijena Oskara. A upravo je Lustig povod za redove koje čitate.
Lustig je ovih dana boravio u Zagrebu, povodom petog Festivala židovskog filma, čiji je idejni tvorac i glavni sponzor, i taj boravak iskoristio je da u javnost pusti informaciju koja, evo već više od nedelju dana, izaziva neku vrstu šoka, jer kako drugačije objasniti izostanak bilo kakvog reagovanja hrvatske javnosti.
Informacija glasi: Holivud priprema snimanje visokobudžetnog igranog filma o Jasenovcu!
Vest je, nema sumnje, prvorazredna. Nikada do sada niko se nije usudio da snimi igrani film o Jasenovcu. U Titovoj Jugoslaviji – u kojoj su hrvatski kadrovi, potpomognuti Slovencima, držali glavnu reč i određivali smerove ideoloških kretanja – nikome nije padalo na pamet da i spomene film o Jasenovcu, iz razloga koje, valjda, ne treba objašnjavati.
Raspad te velike države doneo je bedu u kojoj su se ipak snimali filmovi. Više nije bilo prepreka da se napravi film o najstrašnijem koncentracionom logoru Drugog svetskog rata (ovo je tvrdnja Branka Lustiga). Hrvatima to, naravno, nije padalo na pamet, dok su Srbi, onakvi kakvi su, snimali filmove o ratu u Bosni, inflaciji, kriminalu, gluvarenju po Beogradu…Koga je briga za Jasenovac!
Jevreje je briga. To je ozbiljan, sistematičan i krajnje pedantan narod, čiji vodeći ljudi, u različitim zemljama Evrope i Amerike, a svakako i na globalu, u njihovim krovnim organizacijama vode računa o svakom stratištu gde su ubijani, o svakoj jevrejskoj glavi, bila ona mrtva ili živa.
Od svih stratišta Drugog svetskog rata, mesta gde su Jevreji masovno ubijani, jevrejski Holivud nije filmski obradio još samo jedno mesto-Jasenovac. Evo, uradiće i to. Srbima je Jasenovac i ono što se tamo događalo za Drugog svetskog rata, poslednja rupa na svirali. Milion Srba manje ili više, živih ili mrtvih, ko će još i time da se bavi. Valja se izvinjavati okolnim narodima i pratiti šta se radi na „Farmi“ i u „Velikom bratu“. „Grand paradu“ da ne spominjem. To su glavne srpske brige.
Podsetiću, ne bez razloga, da je zahvaljujući Branku Lustigu Stiven Spilberg snimio „Šindlerovu listu“, jedan od svojih najboljih filmova, ostvarenje o stradanju Jevreja u Hitlerovim koncentracionim logorima i Nemcu Oskaru Šindleru koji ih spasava. I sam Lustig, kao sedmogodišnji dečak, bio je zatočen u logoru Aušvic.
Isti taj Lustig, na tragu onoga što sam izneo u gornjim redovima (za Srbe potpuno neshvatljivog ponašanja hrvatskih Jevreja), nagovorio je sredinom devedesetih Stivena Spilberga da napiše pismo Franji Tuđmanu, u kojem mu daje punu podršku i hvali njegove državničke sposobnosti i stepen demokratije tadašnje Hrvatske. Moja pamet nikada neće moći da objasni zbog čega se Lustig odlučio na takav potez; Spilbergu se nema šta zameriti, jer sumnjam da je u to vreme i znao gde je Hrvatska.
U međuvremenu nešto se, izgleda, promenilo u glavi Branka Lustiga. On je krajem maja ove godine u Zagrebu izjavio da je veoma razočaran što niko od predstavnika hrvatske vlasti nije došao na otvaranje Festivala židovskog filma, što ama baš niko iz vrha te vlasti nije učestvovao u „Maršu živih“ na Dan sećanja na holokaust, a da je posebno razočaran što niko u Hrvatskoj ne želi da snimi film o Jasenovcu.
„Nemojte se plašiti da ću od Ministarstva kulture tražiti novac za film o Jasenovcu. Ne, taj novac ću doneti iz Amerike“, poručio je Lustig članovima vlade Jadranke Kosor.
Vlada i dalje ćuti. Ne izjašnjavaju se ni javni kulturni radnici Hrvatske, muk je zavladao i u redovima filmadžija hrvatske države.
U kojoj je fazi realizacije ovaj film? Lustig je po tom pitanju prilično tajnovit. Objavio je samo da scenario pišu Slavko Goldštajn i Miljenko Jergović, a da će on, što se podrazumeva, obavljati producentske poslove. Pomagaće mu kćerka Sara. Otkud Goldštajn i Jergović u ovoj priči? Goldštajn je stari Lustigov prijatelj i sunarodnik, a Jergovićev angažman, moram da priznam, ipak predstavlja iznenađenje. Zahtevna i velika tema, što Jasenovac sigurno jeste, zahteva iskusne ljude. U tom smislu razumljivo je Lustigovo obraćanje Golštajnu, čija je jevrejska porodica prošla sličan put i gotovo identična stradanja kao i Lustigova. Jergovićev antifašizam, krajnje kritički odnos prema ustaštvu i višegodišnji angažman na književnom i publicističkom polju bili su, pretpostavljam, presudna preporuka za angažman na pisanju scenarija.
POZITIVNI SIGNAL
Da li Srbi imaju razloga da strahuju od filma o Jasenovcu? Priznajem, pitanje je pomalo čudno, možda budalasto, ali sve ovo što se Srbima događalo poslednjih 60 godina obavezuje na oprez svake vrste.
Jasenovac je, kako god posmatrali, sinonim stradanja Srba, pečat na kolektivnoj svesti hrvatskog naroda i još strašniji pečat srpskog stradanja. Jasenovački logor nije bio formiran da bi se zatvarali ideološki protivnici NDH, već da bi se ubijanjem smanjio broj Srba u NDH. Da se ukloni trećina koju je, po Mili Budaku, trebalo pobiti. U Jasenovcu su, u skladu sa učenjem i doktrinama Hitlerovih nacista, ustaše „rešavale“ i židovsko pitanje, nastojeći, uzgred, da se reše i Cigana. Njih su smatrali najmanje vrednima.
Nema sumnje da je Jasenovac osnovan pre svega zbog Srba, pa ako Branko Lustig osnovnu ideju filma postavi na toj osnovi, onda Srbi već sada treba da aplaudiraju. A šta ako je drugačije?
Lustig je Jevrejin, ceo svoj život, još od filma „Deveti krug“ iz 1960. godine, posvetio je borbi da se širom planete sazna šta su za vreme Drugog svetskog rata doživeli Jevreji. To je da čovek skine kapu i pokloni se do zemlje. Tako se služi svom narodu.
Ali, ovde se neodoljivom silinom nameće logično pitanje: Zbog čega bi jedan Jevrejin, u ovom slučaju Lustig, jedan od najuticajnijih u Holivudu, pravio film o koncentracionom logoru osnovanom sa ciljem ubijanja Srba? I to u vreme kada Srbi, oklevetani u devedesetim godinama, u vreme građanskog rata u Jugoslaviji, još uvek nose kolektivnu optužbu da su novi nacisti Evrope? Znači li to da će Lustigov film o Jasenovcu biti još jedan u nizu brojnih filmova o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu?
Evo još logičnijeg pitanja: Zbog čega Srbi sami ne snime film o Jasenovcu; daleko od svake propagande, uzdignut do umetničkih visina. Imaju i scenariste i režisere, ništa slabije od onih u Holivudu. I novac bi mogao da se nađe, ubeđen sam. Ali nemaju ono treće i u današnjem svetu možda najvažnije; nemaju jaku produkciju. Nemaju Branka Lustiga.
Početkom 2009. godine u javnost je dospela priča – nikada potvrđena, ali ni demantovana – da Milorad Dodik i Boris Tadić imaju ideju o snimanju igranog filma o koncentracionom logoru Jasenovac i da su počeli sa prikupljanjem sredstava u tu svrhu. Pričalo se da im je namera angažovanje Stivena Spilberga kao režisera i Roberta de Nira za jednu od glavnih uloga.
Može li se iz činjenice da su Stiven Spilberg i Branko Lustig veliki prijatelji izvući zaključak da je ovo što se od Lustiga moglo čuti pre nekoliko dana u Zagrebu nastavak priče od pre dve godine? Odnosno, da će se film o Jasenovcu raditi u američko-srpskoj koprodukciji? Ako je tako, onda bi to za Srbe moglo da znači prvi veliki pozitivni signal iz Amerike. Tačnije, iz Holivuda.
Kako god bilo događaji će se na ovom polju odigravati brže nego što smo navikli. Tu biologija radi svoje; Lustig je napunio 78, a Slavko Goldštajn 82 godine života. Oni odavno nemaju višak vremena.