Citiraj:
Цавтат - цавтатски, Цавтаћанин, Цавтаћанка (рјеђе Цавтајка)
цеце-мува
цједиљка - датив цједиљки , генитив множине цједиљки и цједиљака
цијело вријеме - боље све вријеме
цјенкати се - и цјењкати се, оба израза су правилна, књижевни језик предност даје првом
центиметар
цифра - је само подинаначни знак за писање бројева (0,1....9). Погрешни су, дакле, изрази попут астрономске цифре, када треба рећи број, износ, свота, количина
ЦИФРЕ (писање) - У саставу реченице мање бројеве није пожељно писати цифром (осам пута умјесто 8 пута). Није уобичајено почињати реченицу цифром. Не треба мијешати цифре и слова у истом броју (не 115 хиљада, већ 115.000 или сто петнаест хиљада). Приближни бројеви (дванаестак) морају се писати словима, а не цифрама.
ТАЧКА УЗ ЦИФРЕ - Када се у писању вишецифрених бројева одвајају групе од по три цифре, у математици се то чини празним простором. Изван стручних текстова обичније је и практичније одвајање тачком. Ни тачком, ни бјелином не одвајају се четвороцифрени бројеви који означавају године. Тачком послије арапске бројке означавају се редни бројеви. Тачка се изоставља ако непосредно послије редног броја долази још неки знак интерпункције (зарез, црта, заграда), али то не важи за почетну заграду ("1389. (у години када је...))", јер је она од броја одвојена бјелином. Послије римских бројки не ставља се тачка, осим у насловима поглавља, одејљака и сл. када се број и наслов налазе у истом реду (I. MODERATORI, II. TREBA LI ZOKU BANOVATI?, III. DA LI PREDLAGANJE OVOGA PODRAZUMIJEVA SANKCIJE?). Тачка се пише између броја сати и минута (12.15), никако зарез.
цигла - ген. мн. цигала
цикцак - састављено
цилиндар - не цилиндЕр
цирада - и церада
цивилизацијски - онај који се односи на цивилизацију, није исто што и цивилизован
црква - ген. мн. цркава
ЦРКВЕ - Званични називи цркава и вјерских организација пишу се великим почетним словом прве ријечи (Српска православна црква), незванични малим (протестантска црква). Називи храмова и манастира пишу се малим словом (црква светог марка, катедрала у Милану), али само име великим (Ђурђеви ступови).
црнац - увијек малим словом
црно-бијели - али Правопис допушта и састављено у устаљеним изразима (црнобијели филм)
црпсти - црпем, они црпу, црпући, црпао, црпла, црпен. Допушта се и црпити, црпим, црпе, црпећи, црпио, црпила, црпљен.
ЦРТА (повлака) - Црта има двојаку употребу: као знак интерпункције и као правописни знак. У првом случају означава паузу (Тражио сам да Зока буде банован и - види сад ово), издваја уметнуте дијелове реченице (На форуму - кажу људи - има оних који не знају писати ијекавицу), уводи нешто неочекивано (Ушао у кафану, кад тамо - ћаћа!), замјењује предикат у насловима (Звезда и Партизан - домаћини турнира), убоди објашњење значења (каприц - хир) или ближе одређење теме (Романтизам - стилске особености) и означава почетак и крај директног говора у дијалозима.
Као правописни знак, црта има значење "до" (10-15 метара); такође означава везу између два или више предмета (аутопут Загреб-Београд-Ниш). У начелу, црта као знак интерпункције одваја се бјелином, а као правописни знак пише се без размака, осим у случају када су један или оба израза које повезује вишечлани (утакмица Црвена звезда - Глазгов Ренџерс). У неким ознакама напоредних веза (изгубљено-нађено, акција село-град) Правопис допушта писање и са бјелинама и без њих.
Црту треба разликовати од цртице: у нашој штампи обичну се срећу погрешни облици: Баш - чаршија, кад - тад, умјесто Баш-чаршија, кад-тад. У изразима типа хоћеш-нећеш пише се цртица, али Правопис захтијева употребу црте с размаком ако су им дијелови вишечлани (иди ми - дођи ми).
ЦРТИЦА - за разлику од црте, није знак интерпункције, већ само правописни знак; употребљава се у полусложеницама или за разграничавање дијелова ријечи. Увијек се пише без размака.
1) Цртица се употребљава у сложеним придјевима, у двоструким презименима (мислим да је нови правопис ово правило укинуо), послије цифре у сложеницама, испред наставка у промјени скраћеница (ММФ-а) и при растављању ријечи на крају реда.
2) Цртица се пише у симетричним спојевима (од двије ријечи исте врсте које се узајамно одређују: гробари-делије, брже-боље, хоћеш-нећеш) и у приближним ознакама (годину-двије). Не пише се у изразима као што су сликар аматер, јер ту друга ријеч одређује прву.
3) У спојевима двају именица од којих прва, непромјенљива, одређује другу, цртица се задржава у традиционалним изразима (спомен-плоча, клин-чорба), па и у новијим уколико представљају појмовну јединицу (фикс-идеја, фри-шоп, далај-лама). Ту спадају и називи хемијских једињења. Тамо гдје није у питању устаљени израз, него повремени сусрет двају именица које се могу наћи и у другим комбинацијама, цртица није обавезна (рок концерт, поп звијезда, жиро рачун).
4) Писање без цртице препоручује се када је испред именице непромјенљива ријеч страног поријекла, придјевског или прилошког значења (соло тачка, бруто тежина, нето зарада, експрес кафа).
5) Ако је на првом мјесту слово, цртица се пише (H-бомба), али није обавезна уз имена слова (алфа честица) нити уз скраћенице (ПЕН центар).
6) Не треба писати цртицу када двије или више непромјенљивих ријечи одређују именицу (поп или рок музика) нити када иста ријеч одређује двије или више именица (фолк пјевач и пјевачица).
ЦРТИЦА УЗ ИМЕНА - Кад личном имену претходи титула, надимак, ознака сродства или занимања, и када је тај претходни дио непромјенљив, Правопис из 1960. године је захтијевао да се цртица пише у свим падежима, осим у номинативу. Према новом Правопису, цртица је необавезна, а никада је не треба писати ако је прва ријеч сама по себи непромјенљива, односно ако уопште нема облика за друге падеже (кир Јања, хаџи Духотина).
цвилети - ијек. цвиљети, цвилио, цвиљела
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
