Danny ^_^ je napisao:
Nadam se da vas ne zatrpavam sa temama.
Imam jedno pitanje za vas, kakvi su bili vaši roditelji dok su vas odgajali, dakle onaj dječiji, pa tinejdžerski period i ulazak u pravi život.
Dobri, strogi ali pravedni, popustljivi, nešto drugo? Ko je bio strožiji, majka ili otac? Da li smatrate da su uradili dobar "posao" sa vama ili su negdje pogriješili? Mislim da bi mogli razmjeniti neka iskustva, te bi ovo bila zanimljiva tema. Hvala.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Не затрпаваш, одлична тема,да подаримо коју реченицу и онима који су нас створили.
Могу слободно рећи да сам имао дивно и тешко дјетињство,а мајка је живот максимално учинила лијепим,васпитала ме и могу рећи направила човјека од мене (имам мана пуно ко и сви). С тим да оца памтим са слике (погинуо када сам имао 3 године),мајка је била и отац и мајка. Једноставно била је строга али и праведна. Много пута је потенцирала да је најбитније упркос свему остати човјек,да не кренем неким лошим путем криминала, опијата и тако тога. Испоштовао сам је максимално,тим прије што је и она релативно млада остала без партнера,подигла нас двије бебе у четири године рата. Поштење,дисциплина и поштовање су три ствари којима ме је учила и дан данас ме учи, покушао сам кроз образовање барем једним малим дијелом се одужити,али и кроз чињење неких малих елемената пажње.
Апсолутно сматрам да је мајка најсветија особа за мене на свијету, особа која је најзаслужнија што сам то што јесам ( зезанција је нека друга дисциплина). Једноставно увијек је била ту и увијек је била праведна,није ме некаквом лажном надом одгајала како сам ја најбољи, најпаметнији,увијек у праву и како требам рушит све да би дошао до циља.
Једину ствар коју јој подсвјесно замјерам са ове дистанце одраслог човјека је то што је занемаривала себе. Једноставно све је подредила сестри и мени, чувајући и одгајајући нас није ни покушавала добити посао,иако је радила прије срања. Ниједним својим гестом нас није обрукала,ниједним својим дјеловањем постидјела и истовремено дизала дом сама док нисмо порасли. А данас,опет скромна, најрадоснија кад смо сви кући и заједно. Њена једина срећа и њено једино задовољство је када смо сви у стану скупа..... (јбг патетичан сам)
Кажем надам се да ћу барем дјелић њене теорије васпитања и одгоја код својих клинаца постићи,бићу презадовољан,а сасвим сигурно дјеца ће бити одгојена.