banjalukaforum.com

ДР. ВАСО ГЛУШАЦ, 1924.





СРЕДЊОВЕКОВНА "БОСАНСКА ЦРКВА" БИЛА ЈЕ ПРАВОСЛАВНА
НАПИСАО
Д-Р ВАСО ГЛУШАЦ.

Latinica

(стр. 43 - 50)

ЧЛАНОВИ „БОСАНСКЕ ЦРКВЕ" ИСЕЉАВАЈУ КАО ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИ.

Да је средњовековна „црква босанска" била православна, доказују нам и најранија исељавања Босанаца и Херцеговаца у Далмацију и Хрватску. Они тамо исељавају као православни Срби, а не као какви богомили и јеретици. Да су ти исељеници баш чланови старе „босанске цркве", и то се даде доказати. За то нам као класичан пример служи исељавање Босанаца у хрватски Жумберак и у неке крајеве Словеније.

Данашња Босанска Крајина, која се у средњем веку звала Доњи Краји, била је насељена искључиво члановима „босанске цркве." То се лепо види из повеља босанских владара, који су у тим крајевима некој властели поклањали жупе и села. Те жупе и та села била су насељена члановима „босанске цркве", јер се она изричито спомиње као чуварица и заштитница тих владарских дарова. Тако на пр. бан Степан Котроманић и синовац му бан, а касније краљ, Твртко поклањају некој властели поименице многа села у Доњим Крајевима,1 која и данас постоје и то у срезовима: Кључком, Санском, Варцарском, Јајачком, Бугојанском, Котор-варошком, Бањалучком и Тешањском. Готово иста села понављају се и у повељама краља Стефана Томаша.2 Дакле та села која се спомињу у повељама 14 и 15 века нс само да и данас постоје, него су и данас у великој већини случајева насељена православнш елементом, Пре за време босанске самосталне државе становници тих села били су припадници „босанске цркве," што се јасно види из горе споменутих владарских повеља. А ако се запитамо, да ли су данашњи становници тих села потомци оних старих становника из времена 14 и 15 века, односно, да ли су данашњи православни Срби у тим селима потомци оних припадника „босанске цркве," — држим да се може под сигурно одговорити, да у већини случајева јесу. Као разлоге за то, наводим ово: да су по освојењу Босне од стране Османлија ти припадници „босанске цркве" листом прешли на ислам, уверен сам, да би данас у свима тим селима становници били исламске вере, јер их османлијска управа не би терала са њихова поседа, па место њих доводила и насељавала православне Србе и то, како хоће неки бивши званични аустро-мађарски историчари — чак из Србије. То је једно. А друго: Да су сви стари становници из тих села иселили, па место њих да су доселили други, зар би било могуће, да та села сачувају до дана данашњега своја имена онако непромењена, како су их имала у средњем веку ? Држим, да ни то није могуће, јер по научним истраживањима г. Јована Цвијића ми имамо много доказа за то, да су исељеници из једнога краја, насељавајући се у другом празном крају, давали својим новим насељима иста онакова имена, каква су у староме крају оставили. Такав би случај морао бити и овде. Међутим, то није. Погледајте само карактеристична и необична имена села, која се спомињу још у првој половини 14 века, па и данас-постоје под тим истим именима. На пример : Пећи, Присјека, Козица, Саница, Бравско, Пишћеница, Сриједа, Врбљани, Добрња, Чечава. Сва ова наведена села и данас су насељена искључиво православним Србима. А у селима: Биљани, Кијево, Чапљи, Суходо измешани су православни и муслимани. Кад би се испитало порекло становништва, уверен сам, да би се констатовало, да су ти муслимани досељеници, као што се зна, да су католици у средњовековном селу Кљевци доселили после окупације из Лике, па су измешани с православнима, који су у већини.

Осим тога зар би било могуће, да исељеници из тих крајева, који су били насељени искључиво припадницима „босанске цркве," бежећи испред османлијске власти, долазе у Хрватску као православни хришћани? Зар има неко, ко би могао веровати, да су их тамошње католичке власти превеле из „богомилске" Или „патаренске" вере у — православље ?

А ми имадемо неиобитних доказа, да су неки исељеници из тих крајева оставили своја огњишта одмах у другој година иза турске окупације, која је била тек 1528 године. Дакле на пуних 65 година касније него им је остала Босна пала у руке. То је и узрок, да се је баш у Босанској Крајини сакупио тако огроман број православних Срба, који су се из унутрашњости Босне повукли тамо под управу угарске хришћанске власти.

Кад су Турци освојили Босну, дошли су на северозапад до Јајца и Кључа. Осим ових градова заузели су још неке утврђене градове у долини Врбаса идући од Јајца према Бањој Луци. Ту се изричито спомиње утврђени град Звечај, чије рушевине и данас постоје под истим именом. У томе Звечају оставили су Турци, као заповедника посаде, потурченог Србина Михаила Константиновића, родом из Островице у Србији. Он је касније, избавивши се из руку осшнлијских, настанио се у Пољској и тамо написао „Турску историју или кронику." С турском војском учествовао је као јаничар у освајању Босне, па нам је забележио неке појединости, које су врло драгоцен материјал за историчара.* Он сам приповеда, да је угарски краљ Матија одмах у јесен 1463 провалио у Босну и да је освојио од Турака Јајце и Звечај. „А што је год било Турака у Јајцу и Звечају, мало се који од њих вратио у Турску, јер је краљ Матијаш хтео њих повести са собом; а ја хвалио сам Господа Бога, што сам се тако с поштењем вратио натраг међу Христјане."1

После тога прогона Турака 1463, Јајце је остало са својим северним залеђем у рукама угарске краљевине све до споменуте године 1528 као јајачка бановина.

И у осталој Босни нису Турци у почетку били тако јаки. То се најбоље види из онога смелог похода угарске војске, која је под водством деспота Вука Гргуревића (Змај-Огњеног Вука, унука деспота Ђорђа Бранковића), јајачкога бана Петра Доци-а и хрватско-славонскога бана Владислава Егервариа, провалила у децембру 1480 све до Врхбосне (данашњега Сарајева) и нагнала у бег и самога босанскога пашу, Даут-пашу. Три је дана пљачкала Сарајево и околину, па се онда повратила са многим заробљеницима.2

Касније кад се је Турска оснажила, па кад јој је успело прећи Дунав и Саву, и освојити много земљиште северно од Дунава и Саве, а нарочито после успешне битке код Мохача 1526, — почела је ширити своје границе и према северо-западу, те је 1528 поново освојила тврди град Јајце и раширила своје границе преко целих Доњих Крајева, данашње Босанске Крајине. У то доба почиње и јаче исељавање крајишких Срба у Хрватску и даље на север у Словенију.

Прва већа сеоба била је 1530 године у Жумберак. То. исељавање није ишло глатко, иако је на то био пристао аустријски владар, јер су се томе противили тамошњи становници староседеоци. Босанци нису ишли без претходнога одобрења и преговора са аустријским властима. Тако је гламочки војвода, син Владислава Стипковића, са још неколико кнезова и харамбаша ишао лично цару Фердинанду, да га замоле, да исељеници буду примљени на аустријско земљиште.1 Аустријске су им власти обећале све могуће привилегије и Срби су се у великом броју кренули, да под хришћанском, аустријском управом, потраже своју нову домовину. Кад су у касну јесен 1530 прешли у Жумберак и настанили се на пустом, необрађеном и ненасељеном земљишту, по њивама и шумама, — наишли су на велики отпор тамошњих становника из околице, нарочито хришћанских спахија, који су то земљиште сматрали својим власништвом. Иако је цар Фердинанд у два три маха издавао наређења крањској влади, да се досељени Срби Босанци приме и населе, ипак то није ишло, те су Срби досељеници готово целе четири године остали тако рећи под ведрим небом и ту страдали од невремена и зиме. Деца, старци и жене умирали су у масама, а тако им је исто страдала и стока, што су је собом дотерали из Босне. Стално насељење једва је проведено истом у марту 1534,

У тој првој сеоби Срба Босанаца у Жумберак било је преко 350 кућа, а живели су у великим задругама, па је у једној кући било по неколико браће, сваки са својом женом и децом.

Ови досељени Срби из северозападне Босне чували су своју православну веру све до друге половине 17 века, када су присилно поунијаћени. Језичне особине сачували су све до данас. Говоре штокавским дијалектом јекавскога изговора исто тако као и православни Срби у Босанској Крајини, па се налазе као мала оаза међу својим кајкавским суседима.1

Потешкоће на које су одмах у првом почетку наишли ови нрпи исељеници из Босанске Крајине, деловале су на њихове сународнике код куће, па су се ови примирили и остали под турском управом, грчевито чувајући своја стара огњишта, па макар нешто и трпели, јер ето није било много боље и онима, који су се иселили.

А да су ови босански исељеници доиста и старином из Босне. тј. да су они потомци оних чланова „босанске цркве" из 14 и 15 века, јасно је и по самом времену, кадасу се иселили и када су Турци оне крајеве освојили. Али имаде и других знакова, по којима се то даде закључити. Имена њихова сасвим су једнака старим босанским именима, с којима се често сусрећемо у старим споменицима из тих крајева. Тако на пр. Радоје, Вук, Драгослав, Милош, Станиша, Вукмир, Драгиша, Вукосав, Јурај и т.д. Један од њихових првака и војвода зове се Јурај Радивојевић. Баш ово име Јурај најбољи нам је доказ, да су то аутохтони Босанци и припадници старе „босанске цркве", а не досељеници из Србије у Босну, па тек онда из Босне у Жумберак, како то хоће да докажу неки назови историчари који тврде, да су босански Срби досељени из Србије. Зар би се могло претпоставити, да би било такових породица, које би на турски позив дошле из Србије у Босну, па да одмах одатле беже од турске управе и склањају се под аустријску власт? Да је горњи гламочки војвода Јурај Радивојевић баш стари аутохтони Босанац, доказује баш његово име, којс је специјалитет босански. Грчко календарско име Георгије у нашим старии босанским споменицима редовно се пише Юраи, а у споменицима, који потиче из Србије, ово се име пише Гюрьгь.. Данашња имена Ђорђо, Ђурађ, Ђуро, (ово последње и код католика) уобичајила су се код нас у Босни много касније, док је у средњем веку име Јурај долазило често и било у обичају, о чему се свак може уверити из старих босанских повеља, Чак се спомиње и један кнез Јурај Радивојевић 1435, године ;2 дакле потпуни и имењак и презимењак овога нашег војводе Јурја Радивојевића, који је 1530 оставио свој стари завичај негде у Гламочким врховинама и потражио други бољи и мирнији у Жумберку.

Неки од ових Срба Босанаца одселили су и даље на север у Доњу Словенију. Њихово се село зове Бојанци, срез Чрномељ у близини Новог Места. Има их и данас око 50 кућа, а деле се на три племена: Врлиниће, Радојчиће и Кордиће. Врлинићи славе Св. Ђурђа, Радојчићи Св. Николу, а Кордићи Св. Лазара. Међу њима живи традиција, да су се тамо доселили пре 350 година, што бн се од прилике слагало са сеобом Срба Босанаца у Жумберак.1

Интересантно је, да се међу првш жумберачким досељеницима спомиње и неки Радоје Кордић. Врло је вероватно, да су данашњи Кордићи у Бојанцима, ако не потомци, а оно свакако рођаци тога Радоја Кордића. А да су и Бојанчани старином из Босне, упућују нас на ту веројатност и имена села у Босни: Кордићи и Радојчићи, која и данас постоје. Прво у срезу горњо-вакуфском, а друго у срезу травничком.

Срби Бојанчани, и ако се налазе са свих страна опкољени Словенцима, ипак су све до данас сачували и православну веру и народну српску свест. А исто су тако сачували и „свој лепи стари јекавски говор, одело и обичаје."2 У г. Жупанићевој расправи „Жумберчани и Мариндолци" налазе се неколике женске слике, чија се народња ношња гогов

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Eto sad zmamo sta kaze V. Glusac, ali sad ti Tvrtko pokusaj shvatiti i ovo, pa preinaci svoje tvrdnje kako je bogumilsdka crkva bila pravoslavna, i prestani pricati ono "sto je babi milo, to joj se i snilo".

Evo i nekoliko lijepih bjesjeda visokih dostojanstvenika SPC, pa ako si vjernik, uvazi ih.
Pozdrav Zah

PERIOD POKRSTAVANJA DIJELA BOSNJAKA

Ranije smo istakli da je izmedju XI i XV vijeka Bosna je bila srediste bogumilskog ucenja koje se rasprostiralo od Bugarske do juzne Franscuske. Sljedbenici bogumilstva su dolazili iz Francuske, Italije, Dalmacije, Bugarske i dr. u Bosnu na vjersko usavrsavanje. O razmjerama i snazi ucenja govori podatak da se u nekim rimskim dokumentima spominje postojanje "heretickog pape" u Bosni.

Taj i takav odnos prema vjeri izivotu sirio se, po rijecima svedskog istoricara Hansa Furuhagena, kao plamen. Ugarski vladari i njegovo svestenstvo u cijem su sastavu bile i danasnje hrvatske zemlje, te vladari Srbije (Raske i Zete) vidjeli su u bogumilstvu veliku opasnost po zvanicnu crkvu i zvanicno krscanstvo. Sustinu bogumilskih nazora na svijet, istina izmedju redova citamo u optuznici protiv njih koja se uz manje izmjene, zavisno od lokalnih prilika i vremena, ponavlja od 972 godine kad je napisana pa inertno protiv njihovih potomaka i do dana danasnjeg.

U istoriji je ta optuzba poznata kao besjeda prezvitera Kozme:

1. Oni tvrde da Bog nije stvorio ni vidljivo nebo ni zemlju.

2. Nece da se klanjaju krstu kao orudju smrti.

3. Ne priznaju da je pricesce tijelo Hristovo vec obicno brasno (hrana). Smatraju da rijeci koje je Hrist rekao o svom tijelu treba shvatiti kao alegoriju.

4. Odbacuju liturgiju koju je osnovao Jovan Zlatousti i druge obrede.

5. Grde sve crkvene cinove, tvrdeci da su svestenici - slijepi feriseji koji zive u lijenosti, episkopi i popovi vrse sve naopako.

6. Odbacuju zakon dat Mojsiju i prorocanske knjige; ne postuju ni Davida ni Avrama ni Danila, cak ni Jovana Krstitelja te ga zovu "Antihristov preteca".

7. Mnogo ruzno govore o Bogorodici.

8. Ne klanjaju se ikonama.

9. Ne zive zivot po Mojsijevom vec po apostolskim zakonima.

10. Sebe nazivaju "nebeskim ziteljima" a ostali svijet slugama Mamona.

11. Odbacuju krstenje vodom a sebe nazivaju "kristjanima" i ako se ne pokrstavaju i ne krste se.

12. Ne vjeruju da je Hristos cudotvorac i da je bilo koga iscjelio i nahranio vinom i hranom. Hrisotva hrana je po njima u 4 jevandjelja i djelima apostolskim.

13. Mole se mnogo 4 puta po danu i 4 po noci, cak i u nedjelju poste i rade ne postuju nikakve praznike.

14. Uce svoje pristalice da ne postuju vlast, kude bogatase.

15. Ispovjedaju se i oprtastaju jedan drugome, to rade i muskarci i zene."


U II dijelu besjede date su anateme protiv "jeresi" koje su uglavnom ponavljane narednih 8 vijekova: "Ko ne vjeruje u svetu i nevidljivu Trojicu - budi proklet. Ko ne misli da je sveto pricesce - sveto tijelo i krv Hristova, budi proklet.. Ko ne ljubi sa strahom i ljubavlju ikone Gospoda, Bogorodice i svih svetaca, budi proklet. Ko ne misli da su crkveni cinovi ustanovljeni od Gospoda i njegovih apostola, budi proklet..."


U anatemama je vidljiv odnos crkve prema onima koji drugacije misle i koji sumnjaju u njene dogme, koji ne priznaju njenu vlast. Prokletstvo samo po sebi je najveca osuda koja se u praksi odnosa prema onima koji su anatemisani, "prokleti" manifestuje najrazlicitijim zlocinima poput spaljivanja na lomacama, vjesanjima, odsjecanjima glava, guljenjem koze sa ziva tijela, nabijanjem na kolac, cijelim genocidima i progonima. Istina za volju crkva je uvijek uz prokletstvo kao moralno ogradjivanje od zlocina slala i upustva o postupanju prema onima koji su "zavedeni". Ti papiri su imali, na zalost jos uvjek imaju, vise upotrebnu vrijednost za istoriju nego stvarnu moc da i zaustave zlocin, zlocin je vec zacet u samoj anatemi a sitni i anonimni ekzekutori u njima su imali i imaju pokrice za zlocin koji su cinili ili cine zrtvama anateme. Za uzvrat, za "bogougodno djelo" borbe protiv "jeresi" za sebe ili za crkvu su zadrzavali materijalnu ostavstinu zrtve (kuce, imanja, zene, djecu, stoku i sl.).


Interesantno je da su i jedni i drugi susjedi (Srbija i Hrvatska, odnosno Rim i Austrougarska) i protivnici bogumila pripadali rimskoj crkvi i uvazavali autoritet pape, te su mu tuzakali bosanske kraljeve, trazeci da preduzme korake u suzbijanju "nevjernika". Tako 1199 zetski knez Vukan (stariji sin Stevana Nemanje) pise papi Incentiju III : "Necemo da vam krijemo, da se u zemlji Bosni razvija hereza ne malih razmjera i to u toj mjeri da je i sam ban Kulin, posto je sa svojom zenom i svojom sestrom, udovicom pokojnog Miroslava humskog, i sa vise svojih srodnika bio zaveden, preveo u onu erezu vise desetaka hiljada hriscana".


Sljedece godine (1200) papa od ugarskog kralja Emerika trazi da intervenise u Bosni. Papa trazi od Emerika "..da progna bana i heretike ne samo iz Bosne, i pri tome je davao razrijesenje od grijeha svim onima koji ce u tome ucestvovati."


Ovakav papin poziv na krstaski rat je unaprijed oprost za pocinjene grijehe i blagoslov zlocinu koji je trebalo pociniti. Tako su korist imali i crkva i kraljevi koji su ga sprovodili. Crkva siri vlast i uticaj pod okriljem vjere a kraljevi osvajaju prostor i pljackaju narod uz pomoc tog okrilja. Procjenjujuci situaciju teskom sa neizvjesnim ishodom, ban Kulin pise papi da su klevete netacne a da su mimoilazenja u vjeri posljedica nedovoljnog poznavanja zvanicnog ucenja crkve. Ban poziva papu da posalje legate da se uvjere u samoj Bosni o tom ucenju.


U aprilu 1203 papin legat Ivan de Cesamaris na Bilinom polju u Zenici pokrstava bana Kulina, svu vlastelu i oko deset hiljada Bosnjaka bogumila. Papin izaslanik se vratio masuci papirom javnog odricanja (abjuracija) a ban Kulin je tako izbjegao novi krstaski pohod na Bosnu za narednih 32 godine. Medjutim Bosnjaci su ostali Bosnjaci. Papin legat nije presao ni Vranduk planinu a narod, bosansko plemstvo i ban Kulin su nastavili po starom bosanskom nacinu zivota. I dolazak franjevaca u Bosnu 1235 god. se direktno vezuje sa nastojanjem "zatiranja" pateranskog "krivovjerja". "Iskljucivo njima" je 1327. godine papa povjerio pravo inkvizicije u Bosni. Bosnjaci su shvatili da krstaski ratovi nemaju za cilj njihovo privoljavanje da mijenjaju ucenje ili vjeru vec otimanje njihove zemlje Bosne, stoga otpor ovom krstaskom ratu kao i svim kasnijim je bio samo test odbrane i drzave i prava da opstanu svoji na svojemu.


Bosna je sve do kraja XIV i pocetka XV vijeka bila najjaca balkanska drzava a bogumilstvo je za katolicku i pravoslavnu crkvu bilo veca opasnost od dolaska Turske carevine koji je bio neizbjezan. O velicini Bosanske drzave tog vremena govori i podatak da je 1376 godine Polimlje potpalo pod Bosnu a da se biskup (grcko-pravoslavni) dabro-bosanski nalazio u Milesevu (Prijepolje) gdje je i ostao sve do pada bosanske drzave.


Josip Vrbic u knjizi: "Pregled historije BiH do turskih vremena" pise da do turskih osvajanja u Bosni uopste nije bilo pravoslavlja, koje je tek doslo sa turskim osvajanjem, koji su pravoslavce naseljavali u pogranicne dijelove Bosne (tzv. vojna kraina) zbog ratova s katolicki orjentiranom Hrvatskom i Ugarskom, te zbog politike papinog Rima koja Turcima nije bila naklonjena. Vrbic takodje kaze: "..pod izlikom borbe protiv heretika najlakse su se nistili politicki sistemi i drustveni protivnici, a njihova dobra grabila i prisvajala ", da bi malo zatim i istakao stvarne razloge napada na Bosnu tada: "Bosna se bila pocela naglo ekonomski razvijati: otvarani su rudnici srebra, bakra, olova, kao i drugih plemenitih i korisnih metala; izgradjivani putevi, razvijalo stocarstvo i obrt svake vrste."


Klajic, govoreci o stanju u Bosni pred pocetak turskog osvajanja: navodi da su mnogobrojni paterani morali ostaviti svoju domovinu i traziti zastitu u turskim pokrainama ali i da je mnoga vlastela, koja je silom morala prigrliti rimsku vjeru, da bi sacuvala plemstvo, zapravo potajno saradjivala sa Turcima. Razoblicavajuci ciljeve silnih krizarskih ratova na "hereticku" Bosnu u 12. i 13. stoljecu Vrbic istice da je pripadanje ili ne pripadanje drugoj vjeri "bilo samo ispirka za osvajanjem bosanskog teritorija." "I od tada" nastavlja on, "na zalost, u Bosna vise ne miruje ta krvava borba susjeda za bosanska podrucja koja dobiva svoj konacni epilog ovih nasih dana." Nimalo se bolje nije ponasala ni Bizantska crkva, sto govori zakonik srpskog cara Dusana u kom su predvidjene neljudske i morbidne kazne za heretike ali i za krscane zapadnog obreda: "da se zeze po obrazu i da se prozeze i kotli ga ima tajiti, i ta da se zeze".


Medjutim ni takav odnos prema bogumilstvu od strane pravoslavne crkve ne smeta istoriji svojatanja i kradje tudje tradicije, posebnodti i kulture tako da srpska verzija bogumilstva (Petrovic, Glusac) tvrdi da su oni zapravo bili pripadnici pravoslavlja. Uzroke ovakvog odnosa pravoslavlja spram bogumila ali i prema pripadnicima drugih i drugacijih duhovnih pogleda od njenih R. Cerimagic vidi u ruskoj crkvi koja je jedna od najortodoksnijih i najkonzervativnijih institucija u duhovnom svijetu uopste. "Ona je bila oslonac u ratovima koje je vodio Petar Veliki ali ga je anatemisala i proklela onog trena kad je pokusao reforme crkve i ograniciti njenu vlast na zemlji."Sotona, sotona.. vristalo je na hiljade kaludjera dok se spaljivalo u znak protesta. "Svaki njegov reformski potez proglasavan je vrhunskim svetogrdjem, bilo da je ustrojavao vojsku, mijenjao nacin odijevanja, uredjivao seljacki grunt ili gradio brodove". Za rusku crkvu danas krstaski ratovi jos traju, tvrdi Cerimagic, jer Aleksej ne obilazi pravoslavnu Makedoniju ili Grcku ali zato ide na Pale, Knin i Beograd a Sinod Srpske pravoslavne crkve je danas stab vojnog osvajanja novih prostora u Bosni tvrdi on dalje.


Gdje traze opravdanje pred savjescu i (njihovim) Bogom za pocinjene zlocine u Bosni danas, govori jedan od znacajnih predstavnika srpske pravoslavne crkve, episkop zahumsko-hercegovacki Atanasije koji 1994. god. pise Vucurovicu o neprihvatljivosti djelovanja drugih vjerskih organizacija osim pravoslavnih na "srpskim prostorima" sto uporedjuje sa: "...zlom bogumilskim koje je Stefan Nemanja progonio sa srpskih prostora kao gubu".


Sevko Kadric


Prilog:


Da je episkop zahumsko-hercegovacki tako govorio, kao i stav cijele Srpske Crkve i njihovih javnih izjava o unistenju i nemogucnosti suzivota sa Muslimanima, poznato nam je. Slicne izjave smo cesto mogli cuti i od strane Katolicke Crkve. Uporedite izjave episkopa Atanasija iz 1994.godine i izjavu najnovijeg datuma iz 2001, od strane mitropolita Dabrobosanskog. Zakljucak prepustamo Vama.


Govor pomirenja mitropolita Dabrobosanskog


“Obracajuci se vjernicima povodom pravoslavnog Bozica mitropolit Dabrobosanski Nikolaj naglasio je neophodnost medjusobnog uvazavanja, tolerancije i zajednickog zivota uz puno postivanje razlicitosti u BiH. Ako se ove rijeci razgrnu i rasclane dobijamo jedinu mogucu civilizacijsku i politicku formulu opstanka BiH i kao drzave i kao drustva sastavljenog od razlicitih vjera i naroda. Nastranu sada koliki ce biti prakticni domet ovih rijeci. Vazno je da one nisu samo prigodnicarska retorika gospodina Nikolaja, vec i kontinuitet. Prije nekoliko dana (3.januara), obilazeci Mostar i Zitomislice, ovaj velikodostojnik javno je progovorio u odbranu izgradnje Ferhadije u Banjoj Luci. (…) “uvek sam govorio da nemam ama bas nikakve protivnosti za njenu gradnju i bilo bi necovecno imati je”. Svaki dobronamjeran covjek saglasice se sa svakom rijecju g. Nikolaja.


Ali, na ovom mjestu lebdi pitanje o snazi crkve da obuzda mrznju, ciji rep jos mlatara sirom Bosne i Hercegovine. Ljudi pretjeruju kad crkvi pripisuju moc da usmjerava drustvene procese. Iz iskustva proslih ratova bjelodano je da je realna moc mnogo manja, iako su se crkvene strukture prilagodjavale novonastaloj situaciji.


Tako SPC nije mrsko da izigrava drzavnu vjeru u RS sluzbeno prozimajuci cijelu drustvenu strukturu. Ovaj fakat i zalaganje za ravnopravnost nisu u saglasju. Medjutim, to ne umanjuje znacaj poruka gospodina Nikolaja i njegovu odbranu prava na obnovu Ferhadije.


Nije bilo davno kada se ime ove dzamije nije smjelo ni spomenuti; potom je cijela jedna generacija nabjedjenih vjernika – od Unkovica do Lazarevica – bahato odbijala njenu obnovu; da bi se stvorila atmosfera da je i to normalna stvar.


Kad mitropolit Nikolaj kaze da mu ne smeta tudja bogomolja i da mu nije stran zajednicki zivot, onda ni provincijski politicari, ni obican svijet ne mogu se pozivati na drugacije argumente. Nek Bog pozivi mudre ljude.”


Izvjestaj od gosp. E.H.


"Oduvijek sam osudjivao rusenje crkvi i dzamija"


BEOGRAD - Oduvijek sam osudjivao rusenje crkvi i dzamija, unistavanja kuca i tesko stecene imovine, stoji, izmedju ostalog, u pismu poglavara Srpske pravoslavne crkve, patrijarha Pavla, reisu-l-ulemi Mustafi ef. Cericu, poglavaru Islamske vjerske zajednice Bosne i Hercegovine.


Pismo, ciju je sadrzinu objavila informativna sluzba SPC, zapravo je patrijarhov odgovor i objasnjenje na reisovu izjavu izrecenu prilikom nedavne posjete Novom Pazaru u kojoj mu je prebaceno da "nije osudio rusenje dzamije Ferhadije u Banjoj Luci 1993. godine".


U pismu patrijarh kaze da je "svoju osudu ovog varvarskog cina uputio beogradskom muftiji Hamdiji ef. Jusufspahicu" posto njemu, niti SPC, nije bilo poznato da je "izvrsen izbor novog reisu-l-uleme". Patrijarh je jos rekao: "Prednje Vam iznesoh u interesu istine i dobrih odnosa izmedju Islamske vjerske zajednice i Pravoslavne crkve." Kao potvrdu ovih rijeci Informativna sluzba SPC je uz pismo patrijarha reisu-l-ulemi javnosti ponudila i pismo koje je 8. maja 1993. poglavar SPC uputio Hamdiji Jusufspahicu.


U njemu je izrazio "iskrenu zalost zbog zlodjela nanijetog bogomolji podignutoj u Bozje ime i spomeniku izuzetne istorijske i kulturne vrijednosti". U tom pismu patrijarh jos naglasava da je SPC svojim vjernicima oduvijek ukazivala "da stojimo pred svevidecim okom Bozjim i pred sudom Njegovim pravednim" i da pocinitelji takvih zlodjela ne mogu pripadati SPC.


Patrijarh Pavle je podsjetio i na ocinski apel Svetog sinoda od 24. maja 1991, koji poziva sve koji vjeruju da "narodu sa tolikim brojem svetaca i mucenika ne prilici da nekome nanosi nepravdu, a kamoli da rusi necije bogomolje i svetinje".

Evo Tvrtko saznaj nesto vise o bogumilstvu od neutralnih autora.
http://www.camo.ch/religiozni_problem.htm

A ja se pitao zasto su nestali...

Znam, smisao je bio da se malo nasalim... al´ nije proslo
Usput.. odlican ti je tekst koji si napisao, imas li tips o nekoj literaturi, rado bih procitao malo vise o bogumilima...

Pa tako sam i zaljucio, ali nisam bio siguran, pa sam napisao ono sto sam napisao. O bogumilima ima toga puno, ali sad sredjujem svoju arhivu.

Mozda nekom prilikom otvorim i naslov o bogumilima, i prezentiram svu gradju. Inace, mene interesuje ono sto je bilo sakriveno, to jest ono sto nismo ucili kroz skolovanje..

Po običaju, "kazivanja" su ti puna plot holes.

Na primjer

U Bosni je bilo vrlo rašireno poštivanje Sv Grigorija Nazianskog kojeg nalazimo na kovanicama gotovo svih Kotromanića. Grigorije Nazijanski je bio carigradski patrijarh koji se istakao u borbi protiv jeretika zbog čega je i dobio titulu sveca. Da li bi bosanskim kraljevima, ako su već bili dualistički jeretici, kao što nam moderno bošnjačko tumačenje istorije pokušava da implicira, palo na pamet da stave nekog sveca na svoje kovanice, kada se već govori da bogumili preziru svece? I to još da stave sveca koji je dobio svetačku titulu baš u borbi protiv jeretika.

Poštivanje tradicije Sv Grigorija Nazijanskog je bilo toliko prošireno da je smatran zastitnikom Bosne i Bosanaca. Srpska Pravoslavna Crkva je, kako prije turske najezde, a tako i dan danas poštivala Sv Grigorija Nazijanskog koga još zovu Bogoslov jer Grigorije Nazijanski spada u pravoslavne crkvene oce.

Jedan, i samo jedan narod u Bosni i dan danas poštuje tradiciju Sv Grigorija Nazijanskog, koji bi to mogao biti?

Ili

U Hvalovom Rukopisu, poznatom bosansko-krstjanskom spisu se poslije 150 Davidovih psalama nalaze i devet pjesama (zapisano na staroslovenskom jeziku, ćirilicom) - pesan moisiova va ishodi sinova izraileva, pesan moisiova o vatorima zakoni, molitva anne, pesan proroka abakouma, pesan isaie proroka, pesan ionani proroka, pesan treh otrok ananie, azarie i misail, pesan svetie bogorodice.

Ovih devet pjesama dodanih "psaltiru" dodaju se i danas "psaltirima" u pravoslavnoj crkvi. Po ovim pjesmama sastavljen je tzv kakon jutrenja (katavasija), po redu kako je propisan po crkvenom ustavu pravoslavne crkve. Takav kanon jutrenja ima samo i jedino obred pravoslavne crkve.

Prije nego što otvoriš naslov o bogumilima i prezentiraš svu građu, savjetujem da još malo središ tu svoju arhivu.

_________________
Prihvatate da nećete slati uvredljive, vulgarne, kleveničke, riječi mržnje, prijeteće, seksualno orijentisane reči ili bilo kakav materijal koji ne poštuje zakon vaše zemlje, zemlje gdje je ovaj sajt hostovan kao i međunarodni zakon...

MAJKE MI!

Evo i tebi milut'ne malo gradje za tvoju arhivu.

Pravoslavni izvori koji nazivaju Crkvu Bosansku - heretickom:

- Pismo carigradskog patrijarha iz X-og vjeka
- Slovo Kozme prezvitera
- Zitije sv. Simeona
- Sinohodik cara Borila iz 1211-te god.
- Teodosiev zivotopis sv. Save
- osuda pravoslavne crkve Rastudiju bosanskom
- zivotopis kralja stefana Dragutina
- pismo patrijarha Genadija II
- Dusanov zakonik
- Istorija Vizantije od Leonika Halkonodila
- biljeska cetvorojevandjelja iz manastira sv. Petra sa Svete Gore
povodom rusenja pravoslavnog manastira sv. Nikole u Dabru od strane bosanske vojske pod Stjepanom II.


E kad malo procitas silne kletve i anateme "pravoslavne brace", onda malo ukljucis logiku i skontas koliko je crkva bosanska mogla biti pravoslavna kada je sami pravoslavci kude, proklinju i anatemisu.

Onda se sjetis kada si gdje vidio ijednog bosanskog vladara na pravoslavnoj ikonografiji, koje su zadudzbine dizali po uzoru na nemanjice ,.. pa kada sve to provaris onda odes malo dublje i prostudiras dualisticke manihejske korijene, procitas Solovjeva, Klaicku, Finea, Coskovica, Jalimama, Truhelku, Cirkovica, ... i onda skontas gdje jedan prevazidjeni olinjali nacinalromanticar Glusac lezi.

Al prvo ove gore pravoslavne izvore o CB


Mislim da bi moderacija mogla malo sankcionisati ovakve "teme" gdje neko naleti na netu na nesto o cemu inace nema pojma, i onda copy/paste. Mislim da ovdje vec postoji par tema o CB.

Da li si Milutine citao Dusanov zakon. Ako jesi, objasni nam sta tamo pise, to jest kako treba postupati sa bogumilima. Zasto takovo postupanje, ako je bosanska crkva bila pravoslavna.

I opet se izvinjavam zbog odsustva.

zah, dilajla... sve to stoji, ali očito ne govorimo o istim crkvama.

Gdje nastaje konfuzija? Tj. Alfa i Omega moderne bošnjačke historije povijesti?

Crkva bosanska je bila crkvena zajednica bosanskih hrišćana u srednjem vijeku, koja za vreme bana Kulina (1180-1204) dospijeva u središte međunarodne pažnje jer pruža utočište prognanim patarenima iz Dalmacije i babunima iz Raške. Kulin prognanicima pruža utočište, i prima ih kao dobre hrišćane, ostavši u narodu upamćen kao „dobri ban Kulin“.

Crkva bosanska samo pruža utočište, ali njeno opredjeljenje nije obavezno bogumilsko. Prije ovoga, a i u još mnogim svojim postovima sam rekao o kojoj bi se crkvi moralo raditi.

To što Kulin i Dušan misle drukčije, to nije ništa novo - u pitanju je dugovječna i već nam svima poznata srpska nesloga. (Kulin je više za Evropu i NATO, a Dušan za Rusiju i Putina)

I, za predstavnike arapskog kulturnog naslijeđa jako bitna stvar, bogumili pišem malim slovom, u pitanju je ipak religijska, a ne etnička skupina.

Usljed dvadesetogodišnjeg krstaškog rata protiv katara u Francuskoj od 1209. do 1229. godine, mnogi prognani takođe bježe u Bosnu. 1223. godine, za vrijeme starješinstva djeda Rastudija, papin legat za Francusku piše o postojanju jeresonačelnika kojeg katari nazivaju papom, a koji živi na Balkanu. Papa Grgur IX 1234. godine započinje krstaški rat protiv jeretika u Bosni.

Svi "istočno" orjentisani vjernici u ta doba, a i poslije (bilo da se radi o pravoslavnim, muslimanima itd.), bili su od strane katoličke crkve, o kojoj je ovdje riječ, okarakterisani kao "šizmatici" (krivovjerci, nevjernici). Bez razlike. Uticaj katoličke crkve ide do granica Zapadnog Rimskog Carstva (za vrijeme NDH može i dalje... ), uticaj svih ostalih religija je... opozvan!

Sav problem je taj što je dat azil pogrešnoj skupini.

A slično se na ovom području dešava i danas, zar nije tako?

Shinquesh!

_________________
Prihvatate da nećete slati uvredljive, vulgarne, kleveničke, riječi mržnje, prijeteće, seksualno orijentisane reči ili bilo kakav materijal koji ne poštuje zakon vaše zemlje, zemlje gdje je ovaj sajt hostovan kao i međunarodni zakon...

MAJKE MI!

Ja bih prije rekao Milut'ne da ne mozes dokazati pravoslavni karakter C.B. pa nalazis kompromise u etnickom srodstvu. Sto nije tema.

Дајте људи, бар мрвицу озбиљности. Знам да вам то тешко полази за руком, да је тешко бежати генерацијама од себе, порицати ко си и шта си, али барем малчице самопоштовања можете дати.
Манихејци, богумили или како се већ зову је секта која је позната још од апостола, од првих векова хришћанства у разним народима, у скоро свим областима, од Палестине до Француске и Шпаније. Тако се јављају у Босни и Србији.
Црква босанска је била православна, са неким посебностима, као уосталом и све православне помесне цркве. Тако имамо субоке између Пећи и Никеје, или Охрида, а не можемо тврдити да је неко мање или више православан.

Што се тиче чувене Кулинове повеље, схватите већ једном да она баш утврђује банову православност, јер почиње са слављењем Пресвете Тројице, а завршава се са датирањем на Усечење.
Сад да ја тврдим да неки документ који почиње У име Алаха милостивога.., а завршава се на Бајрам, године по хиџри те и те.... сведочи да је султан који га је потписао био жешћи римокатолик, а ви да ми поверујете.

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Mišljenja oca "nacije" i moje mišljenje su ista što se tiče esencijalnog, dakle i etničkog i religijskog.

O crkvi bosanskoj sam pisao još prije godinu dana. Na mnoga moja pitanja još nije dat adekvatan odgovor.

A pitanja su jednostavna - http://forum.blic.net/viewtopic.php?p=4 ... ht=#457565

Ko je ovdje Bosanac i čija je crkva bosanska?

_________________
Prihvatate da nećete slati uvredljive, vulgarne, kleveničke, riječi mržnje, prijeteće, seksualno orijentisane reči ili bilo kakav materijal koji ne poštuje zakon vaše zemlje, zemlje gdje je ovaj sajt hostovan kao i međunarodni zakon...

MAJKE MI!

Sta je o bogumilima napisao Krleza, malo opsirnije.

http://64.233.169.104/search?q=cache:80 ... cd=1&gl=us

Za one koji ne vole citati, evo skraceno.
http://64.233.169.104/search?q=cache:Mc ... cd=1&gl=us

Evo još nekoliko podataka o Crkvi Bosanskoj.

Krsna slava je bila zvanični praznik sveštenstva Crkve Bosanske, kao i naroda u Bosni. Krsna slava je unikatna tradicija srpskog naroda. Samo što neki još nisu skontali šta se sve pod krsnom slavom podrazumijeva. Ali evo da još jednom pokušam objasniti. Krsna slava je spoj paganskih slavenskih običaja inkorporiranih u hrišćanstvo i takva simbioza staroslovenskih običaja i hrišćanstva postoji samo u SPC.

Sveštenstvo CB i taj narod imao je u velikoj većini srpska narodna imena, a nešto je bilo i biblijskih.

CB je imala iste liturgije kao i SPC, recimo "kanon jutrenja", a po svim sačuvanim dokumentima koje su nam ostavili vjernici i sveštenstvo CB ni po cemu se dogmatski ne razlikuju od SPC, naprotiv. CB nikad nije bila autokefalna (nacionalna) tako da kada se uzmu sve dogmatske i tradicionalne osobine koje su je odlikovale, CB predstavlja nereformirani dio pravoslavne crkve Srba iz Bosne.

Zašto ja sad ovako mogu to da tvrdim, a da ne trepnem? Je li to samo puka izjava ili imam neko pokriće?

Naravno da imam pokriće - oblast Huma, u koji spada i istočna Hercegovina (ali i zapadna, a i primorje) je do 1326. godine bio pod upravom Srbije i pod direknom kontrolom SPC. Čak se i znaju poimenice svi Episkopi Huma od osamostaljivaja SPC, pa do prelaska Huma u ruke Kotromanića. Kako rekoh, Hum i humski dio SPC prelazi u administrativne granice bosanskog kraljevstva i postaju dio Crkve Bosanske, a da nisu ništa mijenjali ni u svojim liturgijama, niti u ideologiji. Ni narod u Humu nije ništa mjenjao, ni imena ni religiju, ni običaje. Zaključak izvedite sami.

Što se stećaka tiče, njih ima i u Hrvatskoj i u Srbiji i u Crnoj Gori, a najviše u Hercegovini. Gore sam naveo da je oblast Huma (u koji spada i Hecegovina) pripadao Raškoj tj. Srbiji do 1326. godine. Takođe i humska eparhija je pripadala Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Da li su Humski stećci bosanki izum i šta je vjera humska poslije 1326. godine, prosudite sami.

Treba li još?

Svaka čast Krleži, ali ja i dalje iz ovog njegovog teksta ne vidim da je "bogumilstvo" nešto unikatno "bošnjačko".

_________________
Prihvatate da nećete slati uvredljive, vulgarne, kleveničke, riječi mržnje, prijeteće, seksualno orijentisane reči ili bilo kakav materijal koji ne poštuje zakon vaše zemlje, zemlje gdje je ovaj sajt hostovan kao i međunarodni zakon...

MAJKE MI!

Netacno, krsna slava se javlja i kod Bugara, dalje,... specificnost obicaja je porodicna slava, sela, neke institucije,.. .CB nije nikad ama niti u jednom dokumentu dala ikakvu naznaku da ima ikakvu krsnu slavu,...
To si sad izmislio ili procitao kakvu zutu literaturu,... ajmo da cujem da divno cudo izvore o krsnoj slavi svestenstva CB. Nama lagit ovdje milutne,... CB je ostavila neke sture dokumente gdje su imali skroz drugaciji pogled na svece. Crkve su im bile sinagoge Sotone a neki sveci poput Jovana Krstitelja ,... djavli u sluzbi Sotone,...



Samo sto su anatemisani i prokleti od SPC,... Elem dokazi za kanon jutrenja, dokazi,.. izvori,... nema lagit ovdje,....






nereformirani dio????
Sto ce reci da je SPC prije sv Save bila hereticka taman koliko i CB.
Ajd mi objasni ovo sa nereformiranim djelom svega ti. Navikao sam da preskaces najbitnije izvore ali ajd mi ovo molim te objasni.





o Tito dragi,....
Elem, humska SPC nije nikad postala dio CB, kao sto nisu ni franjevacki samostani. O cemu ti pricas covjece, kad, kako, u kojim dokumentima,... na koji nacin se pravoslavna crkva u Humu konvertovala u CB.
Pa bilmeze jedan, ti apsolutno nisi nista citao o CB i uopsteno vjerskim prilikama stare Bosne. Ne sjeda ti sto razvaljujemo Glusca pa ides na "logiku".
E ovako, bosanske vladare je bolila ona stvar za vjerskim prilikama u zemlji dok nisu imali takmaca u vlasti i skupljanju poreza. Pacifikacijom Huma, pravoslavna crkva i dalje djeluje po svome i nikome ne smeta a ni niko njoj. Ne postoji niti jedan ukaz, gdje bi se moglo zakljuciti da je CB navodno preuzela SPC, tako da ne ismisljas i ne lagis,...


Treba, ima da analiziras sve dokumente pravoslavne crkve o CB, koje sam prethodno postirao. Prije i nego pomislis na pravoslavlje CB, ima da prostudiras sta su o CB rekli sami pravoslavni.
A stecci su kulturoloski fenomen a ne vjerski, to i djaci znaju. Korjen fenomena stecaka je u vjeri jer se prvi stecci javljaju tek pojavom hereze. Da im je korjen u pravoslavlju javljali bi se i ranije i diljem pravoslavnog prostora. A ipak je cinjenica da im je pocetak u Bosni za pojave hereze i da su poslije kulturoloski fenomen kojeg rabe i ostali.


Elem, znam da Glusac lijepo zvuci, kao literarni rad,.... ali to nije nauka i sega mi je gledati kako ga branis i od sebe pravis budalu,...

Auuuu, što me izruži, k'o gospoja kuče!

Pa, evo, da bilmez predoči ovdje medi romanijskom neke izvore (jedna stvar će ostati nepromijenjena - moji i tvoji izvori nikada neće biti isti ).

I, naravno, ako šta preskočim, a to se, vjerujem, nije događalo, a ti, ili bilo ko drugi, fino me upozorite!

Hm, hm... da počnem sa stećcima. Izvor je - Šefik Bešlagić!

Broj stećaka sa ukrasima je mali, svega 8.5 %. Bešlagić je ukrase podijelio u tri grupe - dekoracije, simbole i figuralne predstave. Najčešći dekortativni motiv je lozica, zatim vrpca od kosih ili cik-cak crtica. Nisu rijetke ni spirale kao ni stilizacija ljiljana. Od simbola najčečći su -polumjesec, zvijezda, sunce, krst, štit sa mačem, a rjeđe ruka ili samo šaka. Od figuralnih predstava najčešći su konji, jeleni, psi, ptice (soko). od pojedinačnih ili grupnih figura to su - ljudi, lov na životinje (najčešće jeleni) i dvoboji.

To je što se tiče ukrasa na stećcima. Postoje, međutim, stećci u obliku krsta (0.5%) i amorfnog krsta (0,5%). Krstovi koji su bili uklesani u natpisima po ugledu na povelje, ali se ne ubrajaju u ukrase a takvih krstova je najviše.

Velika većina stećaka je postavljena tako da je pokojnikova glava okrenuta na zapad, a noge na istok.

Vezivanje "bogumila" za stećke je više nego neinteligentno jer ne postoji nijedan direktni izvor niti bilo kakav drugi fizički dokaz za to (postoje samo vatikanske optužbe kao izgovor za poktretanje ratova i pokatolicavanje, kao i pusti muslimanski snovi za nekom trećom, bosanskom vjerom koja nije ni katolicizam ni pravoslavlje). Za hrišćanski pravoslavni duh bosanskog zivlja srednjeg vijeka ima dokaza na pretek i to ne samo u Humu nego i u cijeloj Bosni.

Ovaj podatak će možda zamimati muslimane koji je ostavio Bešlagić koji je i našao ovaj zapis.

"Na spomeniku u selu Brankovićima u Petrovu Polju ostade čuveni ovaj natpis - I pogibe na boju despotovu. Ase bileg Mahmuta Brankovica na svojoj baštini. Da je blagoslovena ruka koja sječe i pisa."

Ovaj Branković nije značajan po svojoj pogibiji "na boju despotovu" jer je takvih pogibija bilo puno, ali jeste po pomenu pojave koja će potom natopiti Bosnu. To je njena islamizacija sa kojim ovaj Srbin prednjači. O njemu Bešlagic kaže ovo - "Za njega se misli da potječe iz srpske velikaške porodice Brankovića i da je nakon prelaska na islam poginuo u borbi da despotom Grgurovićem. Na njegovom nišanu je lav, zbog toga sto je lav simbol grbova srpske porodice Branković i bosansko-hercegovacke porodice Hranića-Kosače koje su bile u srodstvu. Zadržao je prezime (jer mu je bilo na korist), ali je promijenio ime i način sahranjivanja (jer je ukopan pod nišanom).

Eto, tako "kazuje" Bešlagić... Pametnom bi i ovo bilo dosta, ali pošto...

Sada stvarno moram da idem, ali ne sekirajte se - vratiću se, sa "kazivanjima" Svetog Save lično o Crkvi Bosanskoj i njenim vjernicima.

Shinquesh!

_________________
Prihvatate da nećete slati uvredljive, vulgarne, kleveničke, riječi mržnje, prijeteće, seksualno orijentisane reči ili bilo kakav materijal koji ne poštuje zakon vaše zemlje, zemlje gdje je ovaj sajt hostovan kao i međunarodni zakon...

MAJKE MI!

Dobro jutro Kristofere, upravo si otkrio vec receno a to je da su stecci kulturoloski fenomen.

Ajd cekam i ceznem da vidim dokumente o krsnioj slavi svestenstva CB, kanonu jutrenja, nereformisanoj CB i konvertovanju pravoslavne crkve u Humu,...

Malo mi nisi jasan milutine, rekao bih da si se zaholcao. Ajd da branis ili zastupas neku diskutabilnu tezu, ali pravoslavlje CB niko normalan ne dokazuje skoro 100 god.

Не бламирај се више, јер немаш појма шта је то канон јутрења, а могао си сазнати да си некад отишао порано у цркву
Крсну Славу имају само Срби, остали православни имају имендане
ЦБ се држала монашких правила светоог Василија Великог, којих се, гле чуда и данас држи СПЦ
На новцу је био св. архиђакон Стефан, који је и данас Слава Републике Српске

Пре Св.Саве православни у Србији су били део Охридске архиепикопије.

О Литургијама да ти не објашњавамо

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Dobro jutro i tebi, dilajla!

Stećci su, između ostalog bili i srpski kulturološki fenomen na ovim prostorima, a ne samo i isključivo "bogumilski"... što je i trebalo dokazati.

I dalje ti se, kao i uostalom svim pripadnicima arapskog kulturnog naslijeđa, umjesto Crkve Bosanske pričinjava nekakva "bogumilska" crkva, pa će vam to biti jako teško objasniti, a na ovu zamjenu teza sam već ukazao par postova iznad.

Ako ti treba još izvora, nadam se da će i Vjekoslav Klaić biti dovoljan. Pa ni Franjo Pejačević Virovitički nije loš. Pokušavam ipak da ne postujem ovdje "velikosrpske" izvore. Kako bilo, nije zgoreg, s vremena na vrijeme, pročitati kakvu knjigu.

Kao sto sam i obećao, evo da vam pokažem jednu pikanteriju i to lično od Svetog Save. Na stotine mjesta ostalo je zapisano da vjernici u Bosni sebe zovu "krstjani" što opet nije bilo dovoljno nekim kvazi istoričarima da im podmeću jeres koja još i pri tom prezire krstove. Međutim slovenski pojam „krstjani” se upotrebljavao ne samo u Bosni nego i u Srbiji, i u Makedoniji, i u Bugarskoj, i u Rusiji tj. svim slovenskim hrišćanskim zemljama i taj pojam se isključivo upotrebljavao da bi se naznačilo da je neko pravoslavac tj. pravoslavne vjere. Mislim da se u Rusiji još i dan danas upotrebljava, a Srbi su prešli na izraz Hrišćanin. Za katolicke hrišćane ili kršćane bio je rezervisan pojam „latin”. Dakle „krstjanin” je pravoslavac, a „latin” katolik.

Da ja ne pričam samo ovako u vjetar kao ti, dilajla, evo i gdje je to dokumentovano. Sveti Sava kada se zamonašio i preselio na Svetu Goru je u potpisu ugovora o kupovini vinograda na Svetoj Gori lično svojom rukom napisao ovako - "vseh pravovernih krstjani molabnik Sava grešni." Tako je čitko napisano da se može i sa priložene slike ugovora čitati, a pisano je istim onim pismom koji ti zoves "bosančica" Sveti Sava se, dakle, moli za sve krstjane (tj. pravoslavce jer su to sinonimi) bilo da su u Grčkoj, Rusiji, Bosni, Zeti ili na bilo kom drugom mjestu.

Dalje, Zeta (današnja Crna Gora) je bila nezavisna država odvojena od Raške i njome je vladao Vukan Nemanjić, brat Stefana Nemanjića, Srbin koji je bio katolik i koji se nadao da će uz pomoć Pape dobiti na pravo vladnja i cijelu tadašnju Bosnu (a i Rašku). Zato je i pisao Papi pismo ne bi li ocrnio Kulina Bana i stanovništvo Bosne kao heretičko ne bi li mogao doći na Kulinovo mjesto kao revnosni kaotlik. To pismo Papi je ujedno jedan od glavnih "dokaza" za muslimane da su u Bosni postojali neki "bogumili" mada je i taj izraz plod mašte jednog fratra po imenu Franjo Rački, a i to tek 1868. godine.

Pa da ponovimo par stvari - "Bogumili" - izraz izmišljen 1889. godine, "bosančica" izraz izmišljen 1869. godine, u oba slučaja od ljudi katolika, kako bi bosanske krstjane tj. pravoslavce predstavili kao neku sektu tj. kao krivovjerne, šizmatike, a sve u cilju pokatoličavanja sa velikim blagoslovom vatikanskog Pape, baš kako je to uvijek i bilo.

"Zaholcao" - znači na kojem jeziku šta?

I za kraj, meni ne smeta kada me nazivaš "bilmezom", "budalom" i "lažovom", plašim se samo da ostala "prava raja" ovdje ne dođe do pogrešnog zaključka da si se iznervirao usljed nedostatka kontraargumenata.

_________________
Prihvatate da nećete slati uvredljive, vulgarne, kleveničke, riječi mržnje, prijeteće, seksualno orijentisane reči ili bilo kakav materijal koji ne poštuje zakon vaše zemlje, zemlje gdje je ovaj sajt hostovan kao i međunarodni zakon...

MAJKE MI!