|
Ljotić protiv fašizma
Šta je napisao još 1936. godine o Hitleru i fašizmu prvi čovek "Zbora"
Poštovani g. uredniče, u orkestriranoj hajci protiv D. Ljotića, od polovine oktobra, na ovamo, pojavila se u javnosti poplava kleveta i laži protivu Dimitrija Ljotića i pokreta "Zbor". U vreme progona i nezakonitog hapšenja Ljotića i članova njegovog Pokreta, od strane predsednika dr M. Stojadinovića, čiju je vladu Ljotić zvao nenarodnom, Jugoslavija je tada 1938. bila seljačka zemlja.
Oko 76% stanovništva države bavilo se zemljoradnjom. Tada je Ljotić govorio i propovedao da u naš Parlament treba uvesti 200. seljaka i 70 članova radnika i zanatlija po esnafima kao narodne poslanike . Da li su ovi predlozi, gospodo, bili fašistički kao što vi tvrdite?
Nema tržišta
Vaš izanđali "fašizam" koji imputirate Ljotiću, odavno je mrtav, i izgubio je prođu potpuno, jer više ne postoji tržište za unovčenje vaših kleveta, vi ste promašili. Pošto vi niste u stanju da kritikujete načelno, Načela i Smernice pokreta "Zbor", vi ponavljate ofucane fraze, za koje nema više pazara bilo gde. Dimitrije Ljotić je odredio svoj stav i "Zbora" prema fašizmu i nacizmu u listu Otadžbina, još 1936. u napisu: "Ni fašizam niti hitlerizam, već"Zbor". U napisu je objasnio zašto odbacuje oba pokreta.
Oni se temelje na postulatima paganskog Rima i paganskih Germana. Fašizam je, nastavlja Ljotić, obožavanje sile i države, koji su polu božanstvo. Hitlerizam na drugoj strani, temelji se na paganskim germanskim mitovima - od prikivanja Sigfrida za stenu, do Hitlerovog rasizma. A "oni koji vide božanstvo u rasi, klasi i državi ne boje se Boga i nameću svoju volju putem diktature. A ova je strašna i kad je nametnuta od ljudi koji u Boga veruju, a kamo li od bezbožnika."
Osnova "Zbora" proizilazi iz hrišćanskog učenja na kojoj se temelje zboraška Načela i Smernice. O Evropi njegovog vremena, Ljotić je govorio: "... Ceo procvat i postignuće Evrope, izraslo je iz hrišćanskih osnova". U našim danima, kaže Ljotić, postoji verovanje: "dajte nam ljude čelične volje, discipline i odlučnosti da nam upravljaju, to može biti bez hrišćanstva. "I što je Evropa tražila to je i dobila" završava Ljotić. "Dobila je Musolinija, Staljina i Hitlera"!.
Kad je profesor jugoslovenske književnosti kembridžskog univerziteta, čitao Ljotića u originalu, napisao je jedan prikaz, koji je počeo sa klevetničkim frazama (kao danas); "... Ua fašista, izdajnik, kvisling, kolaborater", sve sami upljuvci, "koji isključuju svaku dalju diskusiju". Isto danas, čini "Grupa intelektualaca, predvođena od g. D. Tošića i drugih .
Njihov pokušaj degradiranja promašiće kao i Stojadinovićev. Politika za vreme Stojadinovića bila je osuđena od Okružnog Suda da plati oštetu i objavi presudu na Prvoj strani lista. Presuda nije nikad objavljena, jer je uživala pokriće korumpiranog Stojadinovića . Dok je još bio na vlasti, Stojadinović će uhapsiti Ljotića i sve vodeće Zboraše. A njegov naslednik D. Cvetković, ponovo će uhapsiti Ljotića i Zboraše mladu generaciju Jugoslavije i staviti ih u koncentracione logore.
Preporuka
U pogledu podmetanja anti semitizma, religiozne netrpeljivosti, nek posluži ovaj primer u odnosu na Ljotića. U toku juna 1940. Ljotić je držao predavanje u Banja Luci diplomiranim studentima Komercijalne Akademije. Tom prilikom jedan diplomac, musliman, upitao je Ljotića: "gosp. Ljotiću, ja sam musliman po religiji, da li ima mesta muslimanima u Vašem Pokretu?"
Dimitrije Ljotić je odgovorio: "Islam i Hrišćanstvo su dve velike svetske religije. Vaša pripadnost islamu ne samo što nije smetnja za stupanje u "Zbor", već je dobra preporuka. Zatim za reč se javio diplomirani student iz Dervente Ignat Grof. sledećim rečima: "Gospodine Ljotiću ja pripadam jevrejskoj religioznoj zajednici. Da li ja kao Jevrejin mogu stupiti u Zbor"?. Ljotić je odgovorio: "...Hrišćanstvo, Islam i Judaizam jesu velike svetske religije . Vaša pripadnost judaizmu nije uopšte smetnja, već preporuka za stupanje u Zbor"!. Moj svedok je G. V. koji je tada bio diplomirani student Komer-cijalne Akademije.
Gospodinu Desimiru Tošiću, Ad Peronam
Nekoliko reči koje ću reći odavno su mi bile poznate i nikad ih i nigde nisam upotrebio. Niti bih to sad učinio, da Vi i Vaša grupa koju predvodite, ne klevetaju bez razloga i mene i grupu kojoj pripadam. Vi ovde lomite kardinalni demokratski postulat pojedinačne, ne grupne, odgovornosti . Ovo je pravni, a takođe i društveni princip sociologije.
Ćorava posla
Moram da Vam kažem nekoliko reči ne da vas unizim, i vređam već da znate, da vi činite veliku uvredu Vašim harangama sa vašim prijateljima Zboru i njegovim članovima. Vi ćete se svakako setiti Vašeg teškog momenta u životu u Beču pred kraj 1944. Tada ste vi i članovi Vaše grupe (omladinske) D. M. bili u teškoj situaciji .
General Nedić tada je bio u Beču, i instruisao je svog šefa Kabineta Boška Kostića i D. K. da Vam na svaki način pomognu, Vašoj Grupi 501. Vas je pomagao D. K. Nije ni hvalu tražio niti naknadu . A Vi ste našli za shodno da ignorišete Nedića i samog D. K. i da tražite pomoć od Sonder Firera Kljberga.
To je Vaš izbor g. Tošiću. Ja ne kritikujem niti ovde izlažem nevolje ni Vaše ni moje tih dana. Ja sam se tada povlačio iz Crne Gore gde su izbegli narod i vojska pretrpeli veću Golgotu od one srpske 1915.
Ljudi koji danas klevetaju mrtvog Ljotića više od pola veka, svakako boje se mrtvog Ljotića. Zašto? Zato što je mrtav Ljotić jači ne samo od grupa "intelektualaca" koji ga blate, već i od sedam divizija takvih kritičara. Mladi ljudi traže i nalaze u Ljotićevoj filosofiji smisao života i postojanja.
A filosofija je kao i termini koje često upotrebljavamo: kao pravda, istina, lepota, milost, žalost, nepravda i slični koncepti, koji se ne mogu kvantificirati, a koji su deo naših duhovnih bića, i služe kao pokretačka životna snaga. Mlada generacija traži osmišljenje koncepta, koje navedoh u društvenoj filosofiji. Profesor E. D. Goz je davno uvideo ovu snagu mrtvog Ljotića, i klevetnicima preporučio da se ostave ćoravog posla klevetanja.
Ostajem sa poštovanjem i zahvalnošću, ako publikujete ovaj napis.
ODANI STANIŠA VLAHOVIĆ,
Birmingem, Engleska
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
